Ukrao mi je srce

2.poglavlje

Probudio me je alarm u 5 sati ujutru, i osecam se premoreno posle samo 4 sati sna. Smena mi pocinje u 6 tako da sam ustala i na brzinu se istusirala i zatim obukla farmerke i beli dzemper.
Spakovala sam uniformu i sve potrebne stvari pa sam krenula ka bolnici.

Upalila sam auto i krenula da vozim u pravcu bolnice.
U jednom trenutku mi je privatni telefon zazvonio a broj mi nije bio umemorisan sto mi je bilo cudno, ali sam se ipak javila.

"Halo?"
"Dobro jutro Ana, Alan je."
"Dobro jutro i tebi Alane."
"Izvini ako sam te probudio, to mi nije bila namera."
"Nemoj da brines ja sam budna od 5, a i evo upravo sam na putu ka poslu."
"Drago mi je da te nisam probudio."

"Izvini sto pitam ali odakle ti moj broj?"
"Sinoc nisam stigao da te pitam za broj pa sam pitao Daniela da li on mozda ima tvoj broj. On je rekao da mi je dao tvoj privatni broj, nadam se da to nije problem."

"Ma ne sasvim suprotno, drago mi je da ti je dao moj privatni broj. Retko ko ima ovaj broj pa me je lakse dobiti."

"Drago mi je da to cujem, nego hteo sam nesto da te pitam."
"Pitaj slobodno."

"Pa mislio sam ako zelis da izadjemo na pice?" Rekao je a ja sam osetila da su mi obrazi skroz crveni
"Bila bi mi cast da odemo na pice."

"Kada si ti slobodna?"
"Pa ja radim jos danas i sutra pa sam onda na godisnjem odmoru."
"Odlicno! Mislim...ako bi htela mogao bi da te pokupim danas pa da odemo na to pice?"
"Poslacu ti moju adresu u poruci pa bi mogli da se nadjemo oko 4."
"Meni odgovara, cekacu te ispred tvoje zgrade."
"Dogovoreno, vidimo se."
"Vidimo se." Rekao je i prekinuo poziv.

Ne znam zasto se osecam ovako uzbudjemo kada je to samo obicno pice, ali ipak mi srce kuca jako i jedva cekam da se danasnja smena zavrsi.

Usla sam u bolnicu i presvukla se u svlacionici.
"Dobro jutro doktorka." Tanja me je pozdravila, ona je moja desna ruka u ovoj bolnici i jedna od najboljih medicinskih sestara
"Dobro jutro Tanja, sta imamo danas?" Rekla sam a ona se malo rastuzila
"Imamo devojcicu od 10 godina i izgleda da je tumor, doktor Mitrović i doktor Stamenković su odbili da je operisu a stanje je lose. Rekli su da nema pomoci i da nemaju vremena za takve gluposti." Rekla je i osetila sam da mi bes raste
"U kojoj sobi je devojcica?"
"Sa roditeljima je u sedmici." Rekla je i ja sam uzela karton i pravo u sobu.

"Dobar dan ja sam doktorka Ana Tomson i dosla sam da pregledam vasu cerku i da vam kazem sta dalje." Rekla sam dok je majka plakala
"Ona dva doktora su rekla da ima jos par meseci zivota." Otac je rekao
"Samo da je pregledam i sve cu vam reci." Rekla sam i otisla do devojcice
"Zdravo ja sam Ana, kako se ti zoves?"
"Ja sam Maja, drago mi je."
"E pa Majo sad cu ja tebe da pregledam i da ti kazem sta dalje." Rekla sam i obavila obicne preglede i pogledala snimke i karton.

Prisla sam roditeljima koji su bili nervozni i nestrpljivi.
"Tumor se jos nije previse prosirio, ako se ne operise imace par meseci zivota. Ja sam jedina koja hoce da je operise, doktori sa kojima ste vi pricali su nista sem kukavica. Ako se slozite na operaciju, ja vam obecavam da cu uraditi sve sto je u mojoj moci da joj spasim zivot." Rekla sam i majka me je zagrlila.
"Prihvatamo operaciju, hvala vam doktorka. Hvala vam na svemu, dugujemo vam puno." Otac je rekao dok je smirivao svoju zenu
"Ovo je moj posao gospodine Markoviću, ovo je Tanja i ona ce mi asistirati na operaciji. Ona ce sada da pripremi vasu cerku za operaciju. Ja sada moram da idem da pripremim sve za operaciju."

Otisla sam u salu 3 i Maja je vec bila na stolu pod sedativima.
U prostoriji sam ja sa Tanjom i jos dvoje novih stazista.
Operacija je trajala punih 4 sata i nakon operacije tumora je uklonjen.
Zasila sam je i ocistila sve, zatim sam se presvukla i izasla da nadjem roditelje.