Asocijacija od sećanja 🔚

Prvo poglavlje

Osećala sam se jadno i bedno dok me Oliver – moj dečko – vuče iz kluba pred svim onim ljudima koji su nas začuđeno posmatrali.

– To me boli. Pusti me. – pokušavala sam da se otrgnem iz njegovog stiska, ali uzalud.

– Od večeras će ti život postati pakao, kurvo. – urla na mene dok me pušta iz svog stiska i udara toliko jako da sam pala na beton. Osetila sam da mi se nešto sliva iz nosa i kada sam krenula da se obrišem, ugledala sam krv na ruci.

– Svi jebeni muškarci u klubu bulje celo veče u tebe jer si obukla tu izazovnu haljinu. – staje iznad mene i šutira me krvnički u stomak. Svaki novi udarac me rastavlja sa životom, a verovatno ne bi ni prestao da ga neki muškarac nije odgurnuo i počeo da ga udara svom snagom.

– Pičko jedna, usudio si se da podigneš ruku na ženu. – grmeo je muški glas.

Glas mi je poznat, kao da sam ga čula ranije. Muti mi se pred očima i ne mogu lepo da vidim čoveka.

– Ona je kurva. – čujem Oliverov glas i jaukanje jer ga nepoznati muškarac još uvek udara. Ne mogu da ga vidim jer mi se na nekoliko minuta zamutio vid.

Uspela sam da ustanem polako i krenula da bežim, ali odjednom čujem kako me čovek doziva. To je isti onaj muški glas od malopre. Trenutak kasnije muškarac staje ispred mene i zaustavlja me.

– Zaboravili ste torbicu. – govori mi. – I ne brinite za onog nasilnika, otišao je.

– Zašto ste ga onako izudarali? Posle ovoga će me ubiti.

– Gospođice, oprostite mi što se mešam, ali da nisam naišao, već bi vas ubio. Ne interesuje me razlog, ali nijedan muškarac na ovom svetu nema prava da udari ženu. Nijedan.

Zagledala sam se u muškarca koji stoji preda mnom i paralisala sam se. Bio je taman i zastrašujuć isto koliko i ova noć. Kolena su počela da mi klecaju. Na sebi je imao košulju koja mu je stajala kao salivena. Prianjala je na njegove grudi savršeno. Neverovatno je seksi. Telo mi je zadrhtalo na trenutak od njegovog dubokog i prodornog glasa.

– Jeste li dobro? Hoćete li da vas odvezem do urgentnog?

Odmahnula sam glavom. – Ne, nikako. Pitaće me kako sam zadobila modrice...

Prekida me. – I reći ćete istinu. Taj nasilnik treba da bude tamo gde mu je i mesto...

– Ne, ne, ne...

Približava mi se. – Znam da ste uplašeni i da se bojite, ali...

– Molim vas ostavite me na miru.

– Hoću da vam pomognem.

– Zašto? Vi me čak ni ne poznajete.

– Ne poznajem vas, ali imam potrebu da vam pomognem.

– Hvala vam što ste mi pomogli, ali bolje bih prošla da niste.

– Zašto?

– Zato što će me sutra taj isti čovek ubiti.

– Zato ćete poći sa mnom u...

– Molim vas pustite me i idite.

– Ne mogu da odem, gospođice. Moram da vam pomognem. Moja dužnost je da vam pomognem.

– Ali zašto? Nisam jedina devojka na ovom svetu koju je neki psihić pretukao.

– Zašto to dopuštate sebi, gospođice?

Briznula sam u plač, sela na klupicu i zagnjurila lice u šake.

– Nemojte plakati. Pustite me da vam pomognem.