Asocijacija od sećanja 🔚

Četvrto poglavlje

"Prisećam se mog prelepog muškarca dok se trudim da ga nacrtam na platnu i u meni se javlja neopisivo velika, čudna i jaka želja za seksom. Ne samo sada već uvek kada ga vidim ili kada ga se setim. Jednostavno je nemoguće ne primetiti da je izuzetno obdaren. Stalno zamišljam kako dodirujem njegovo telo, osećam njegove ruke na svojoj koži koje polako klize niz moj struk do mojih kukova. Zamišljala sam čak i scenu kako me pribija uz zid i diže me, a njegov pogled koji je prikovao moj, tera me da zadrhtim od želje za njim.

Zamišljam...

Zamišljam i kako počinje da me ljubi, grubo i nežno u jedan isti mah. Polako usnama prelazi preko mog vrata i osećam njegov topao dah, a njegove snažne ruke me sve jače stežu, pribijaju moje telo uz njegovo.

Zatvorila sam oči na trenutak, srce mi sve brže lupa, celo telo mi pulsira, počela sam da uzdišem. Toliko zadovoljstva mi je pružalo ovo razmišljanje o njemu dok pokušavam da se skoncentrišem na ono što sam započela da slikam. Vidi se da dugo nisam doživela ništa slično. Želja u meni svakim danom sve više raste. Seksualne fantazije postaju sve češće."

Deci ne smem da kažem u koga sam se zaljubila – osudiće me.

Gotovo, želja je sve veća i veća. Trenutno nisam sposobna da slikam. Skidam kecelju u kojoj radim i odlazim do kuhinje. Sipala sam čašu vina i otpila gutljaj, a potom poslala Kosti poruku. Pozvao me je par minuta kasnije.

– Halo. – glas mi puca.

– Jesi li dobro?

– Možemo li da se vidimo?

– Pola jedan je posle ponoći, ali okej, što se mene tiče, možemo. Za tebe sam uvek tu.

– Dođi onda po mene za pola sata.

– Krećem odmah. – rekao je i prekinuo poziv.

Na brzinu sam se presvukla i izašla ispred kuće da ga sačekam, ali on je već stigao. Prilazi mi brzim koracima i zastaje na metar od mene.

– Jesi li dobro? – upitao me je zabrinuto.

Slegnula sam ramenima. – Izgleda da nisam. Ne znam šta mi se dešava. Nijednog muškarca nisam ovoliko želela, a s druge strane... kada mi se približiš ili me zagrliš...

– Čekaću koliko god je potrebno, lepotice. Ne brini za to.

– Ali ja ne želim da čekam, želim da budem sa tobom.

– Nisi ti kriva...

– Kako to misliš? Pa ne odbijaš ti mene, nego ja tebe.

Zažmurio je. – Zaboravi. Gde hoćeš da idemo?

Zastala sam na trenutak. – Vreme je baš lepo, možemo i ovde kod mene u bašti da budemo.

– Što se mene tiče može.

Imala sam sreće što sam večeras sama, jer su deca izašla u klub, pa će posle toga da idu sa društvom kod njihove drugarice da prespavaju.

– Idem da nam donesem neko piće. Može vino?

– Može. Više volim konjak, ali okej.

Osmehnula sam se. – Za tebe onda konjak. – namignula sam mu i otišla po piće.

Pridružila sam mu se desetak minuta kasnije.

– Vidi, ne mogu da poreknem da sam se zaljubila u tebe. – progovaram.

– Ni ne želim da poričeš, Beta. Čekaću koliko god bude potrebno...

– Problem je u tome što ja ne želim više da čekam, Kosta. Posle onog događaja, bila sam sa muškarcima i nijednog nisam odbijala, hvala Bogu. Rekla sam ti već da sam imala dve ozbiljne veze... Mnogi su mislili da ću bežati od svih muškaraca koji mi se približe. Ali nije bilo tako. Nekako je strah vremenom nestao. Kako bih ti objasnila... Trauma je ostala i ostaće dok sam živa, ali...