Asocijacija od sećanja 🔚

Peto poglavlje

Oko pola osam uveče su se deca vratila kući. Mnogo su mi nedostajali.

– Mislila sam da ćete da dođete ranije. – govorim im dok ih grlim.

– Ma zaglavili smo u klubu, posle toga smo otišli kod Kike da spavamo, samo što nismo spavali. Zajebavali smo se do pola dva danas i do malopre smo spavali. – govori mi Danilo.

– Kako je bilo u klubu?

– Ludo i nezaboravno. – smeje se Tara. – Nego donela sam ti nešto. Dala mi je Kikina majka. – vadi knjigu iz torbe.

– Ali prvo moram ja da je pročitam.

– Koji je to žanr?

– Autobiografija. Istinita priča jednog muškarca.

Čitam ime pisca.

King.

– Ovo je pseudonim. – mrštim se.

– Da, pisao je pod pseudonimom, jer nije hteo da otkrije svoj identitet. Ni dan-danas niko ne zna ko je taj čovek.

– Svašta. To je baš glupo.

– Meni je to baš kul. Ne želi čovek da se eksponira.

– Zar nema unutra ime pisca?

Odmahnula je glavom. – Nema. Zahtevao je da bude skroz anoniman.

– Pre nekoliko je izdao?

– Pre sedam godina.

– Uuu...

– Molim te mi dozvoli da je ja prva pročitam.

– Ja ni nemam toliko vremena da čitam, Tara.

– Ali obećaj mi da ćeš je i ti pročitati.

– Možda, ne mogu ništa da ti obećam.

– Dobro, reći ću ti da li valja kad budem pročitala. Ali baš me je privukla knjiga prvi put u životu.

– Korice su očajne, a bogme i naslov. – dodaje Danilo i tek tada se nateram da razgledam korice malo bolje i pročitam naslov.

Bože dragi.

Ako me ikada sretneš.

Originalno, nema šta.

A tek korice. Crna silueta muškarca sa crvenom pozadinom.

Primamljivo.

O čemu li se radi...

Taman kada sam krenula da pročitam sinopsis, Tara i Danilo su počeli da se svađaju, pa sam morala da reagujem brzo.

– Ne raspravljajte se oko knjige, aman.

Tara uzima knjigu i ljutito izlazi iz sobe.

– Glupača. Nikad knjigu u ruke nije uzela, a sad rešila da čita baš to sranje.

– Zašto misliš da je sranje?

– Zato što je sranje. Čovek je pisao svoju ispovest. Znaš li koliko me zanima nečija ispovest?

Nasmejala sam se. – Možda je čoveku tako bilo lakše, da izbaci sve iz sebe.

– Onda bi mogla i ti to da uradiš. – poljubio me je u obraz i izašao iz sobe.

Moji blizanci znaju do detalja moju tešku i bolnu prošlost. Tara i Danilo su deca kakva će svaka majka poželeti. Nikada mi nisu pravili veće probleme, sem u školi kada se potuku sa nekim. Doduše, Danilo se više tukao i bio problematičniji od Tare. Tara jeste neukrotiva, ali je znala da prećuti više puta. Ona je imala moj karakter, a Danilo... verovatno onog gada koji mi je uništio život.