Asocijacija od sećanja 🔚

Šesnaesto poglavlje

Kosta i ja smo se svakodnevno viđali narednih pet meseci. Često sam odlazila kod njega na nekoliko dana. Gledao je da što više vremena posveti deci – pogotovo Tari, pošto ga Danilo još uvek nije prihvatio, ali je makar smirio svoje strasti. Nadam se da smo na pravom putu.

Te večeri mi je Kosta javio iz kancelarije da će ostati duže i da spavam ako sam umorna. Otišla sam do spavaće sobe, pošto je trebalo te večeri da prespavam kod njega, i ugledala onaj isti dnevnik, pa još jedan pored njega. Deblji.

Moram da pročitam nastavak.

Osmehnula sam se, smestila u krevet i nastavila sa čitanjem, jer sam znala dokle sam stigla onog puta:

Prvi put posle sto godina sam spavao mirno i spokojno. Čim sam se probudio, ugledao sam poruku od privatnog detektiva. Sinoć sam mu poslao poruku i zamolio ga da mi nabavi Albertin broj telefona.

I evo ga. Odmah sam ga memorisao pod imenom Anđeo lepi i poslao joj poruku:

„Dobro jutro. Kako ste od jutros? Kosta. Kisss."

Pošto mi nije odgovorila narednih pola sata, odlučio sam da je pozovem. Javila se nakon petog zvona.

– Kosta.

– Hej.

– Videla sam poruku, ali nisam stigla da odgovorim. Od ranog jutra sam morala da odgovorim na brdo mejlova. – brbljala je.

– Sve je okej. Mogu li da dođem do vas, pa da odemo negde na kafu?

– Zašto?

– Tako smo se dogovorili, zar ste zaboravili?

– Nisam, nisam, ali imam mnogo obaveza danas.

– Neću vas zadržavati. Samo da popijemo kafu.

– Dobro.

Uspeo sam, ubedio sam je i odmah otišao ispred njene kuće. Ugledavši je, umalo nisam umro od njene lepote.

– Kako ste? – upitao sam je kada mi je prišla.

– Bolje.

– Nije dolazio?

Odmahnula je glavom. – Nije.

– Tako sam i mislio. Hajdemo.

Odlazimo do obližnjeg kafića i naručujemo piće.

– Čime se bavite?

– Radim kao menadžer u maminoj firmi.

– Pre nego što nastavimo... Voleo bih da ne persiramo više jedno drugom. Mislim da nisam mnogo stariji od vas. Imam tek trideset četiri godine.

Osmehnula se. – Stariji si samo dve godine.

– Eto vidiš. – smeje se. – Kažeš radiš sa majkom...

– Da, da.

– Tvoja majka je pretpostavljam ugledna poslovna žena?

– Jeste.

– Hej, vidim da ti je neprijatno. Nema potrebe.

– Ma nije, nego te ne poznajem...

– Pa ne bi da pričaš neznancu o svom životu?

– Tako nekako.

– Evo ja ću tebi reći šta god te zanima.