Kad sam srela tebe (Eva & Kolja)

5. Poglavlje

Dani u Beogradu su leteli, ostalo je još petnaestak dana do početka prve godine na fakultetu. Sedela sam sa Majdom u dnevnoj sobi i učila je štrikanju kada je Kolja upao u stan sa smeškom.
"Šta se ti kezečiš tu?" Upita ga Majda nasmejano, niko ne može da odoli njegovom osmehu, zarazan je i to veoma. Pogledao je u mene i prišao nam da nas poljubi.
"Donosim Evi neke vesti."
"Koje vesti Kolja?"
"Pričao sam sa majkom i ocem. Rekao sam da imam drugaricu kojoj je hitno potreban posao i naglasio da voli decu. Rekli su da te odvedem što pre."
"Hvala ti dragi!" Bacila sam sve živo iz ruku i ovešala se o njegov vrat, nasmejao se i čvrsto me pribio uz sebe.
"Mnogo ti hvala Kolja, nisi svestan koliko mi znači taj posao."
"Rekao sam da ću ti pomoći, ne zahvaljuj se. Sutra te vodim kod njih, upozoravam te Danijel je zlo od deteta."
"Nema veze, nagodićemo se nas dvoje." Kažem i još jednom ga čvrsto zagrlim. Toliko sam srećna sada.
"Bože udavićeš ga." Dobaci Majda pa konačno opustim stisak oko njegovog vrata, smejao se sve vreme dok sam ga grlila. Par puta mi je upao u sobu dok sam se presvlačila, slučajno ili ne, stvarno ne znam ali znam da nije skretao pogled sa mene. Tada sam shvatila koliko me u stvari privlači, nije ovo zaljubljenost samo neka telesna privlačnost. Da je zgodan, jeste, da je potpuno moj tip, jeste. Majda zna šta se dešava među nama, doduše ne dešava se nešto specijalno u stvari ne dešava se ništa ali opet. Hemija među nama se oseća u samom vazduhu, i više je nego očigledno da se nešto dešava.
...
Došao je novi dan, danas idem kod Koljinih roditelja na razgovor. Obukla sam crvenu haljinu sa cvetnim dezenom, na noge sam obula sandalice crne boje. Sada je tačno dvadeset do dvanaest, neko je pokucao na vrata moje sobe. Ubrzo se unutra našao nasmejani Kolja.
"Ćao mala, nisam te video jutros. Gde si lutala?"
"Sve vreme sam u sobi, spremala sam neke stvari u ormar i tako." Odgovorim mu i uzmem čekić da zakucam par ekserčića u zid kako bih pokačila i ostale slike. Došao je do mene i oteo mi to ukucavajući eksere.
"Reci jesi li spremna?"
"Spremna sam."
"Dobro, zakucaću ti ovo i krećemo. I samo da ti kažem, majka mi je malo strožija žena, možda će se ponašati malo bezobrazno ali ja sam tu. Neću dozvoliti da te uvredi." Ćutke klimnem glavom i sačekam ga da završi šta je počeo. Kada je okačio slike zagrlio me je i odveo me do svog auta, za dvadesetak minuta stigli smo pred njegovu kuću. Izašla sam iz auta i pogledala dvorište koje je bilo dosta veliko iz kuće izašla je crvenokosa žena, crnih očiju izuzetno visoka. Raširila je ruke i dočekala Kolju u zagrljaj kao da se nisu videli godinama a ne par sati.
"Udavićeš me mama." Nasmeje se i žena ga tek tada pusti i pogleda u mene, osmeh koji je do tada imala na licu sklonila je i pre nego što mi je pružila ruku pošteno me odmerila. Onako od glave do pete.
"Kolja sine? Hoćeš me upoznati sa drugaricom?"
"Naravno. Eva ovo je moja mama Kalina, mama ovo je Eva, jako voli decu i zbog toga sam mislio da bi bila dobra dadilja Danijelu." Kao kip sam stajala sve dok mi ljubazno nije pružila ruku.
"Drago mi je gospođo."
"I meni je. Izvoli." Povedu me unutra pravo u dnevnu sobu, bila je prazna. Kolja je seo na sofu i povukao do sebe.
"Eva želiš li nešto da popiješ?"
"Ne, ne hvala."
"Nemoj da se stidiš. Da skuvam kafu na brzinu?"
"Ne pijem kafu Kolja."
"Kako ne? U stanu piješ, kažem da se ne stidiš."
"Pijem samo ujutru, kažem ne želim ništa. Hvala." Pre nego što su uspeli nešto da kažu u sobu je ušao dečak sa nekim bagerčićem u rukama. Došao je do mene i Kolje i sakrio se iza brata pošto sam mu se nasmejala.
"Šta je bilo frajeru?"
"Jel ovo Eva?" Upitao je Kolju koji je klimnuo glavom.
"Jeste, ovo je Eva. Zašto pitaš?"
"Jako je lepa." Još jednom sam se nasmejala.
"Baš ti hvala. Ti si verovatno Danijel jel da?"
"Jesam. Kolja kaže da ti imaš seku malo mlađu od mene, jel mogu nju da upoznam?"
"Ne dragi, ona je u selu. Kada bude prilike moći ćeš ali sada ne još uvek." Stao je između nas dvoje i pružio ruke prema meni, podigla sam ga i stavila ga u svoje krilo.
"Jel ti je to bata kupio bager? Baš je lep, imala sam isti kada sam bila mala. Sada se moja seka igra sa njim."
"Ti si imala bager? Ali ti si devojčica, kako misliš da si imala bager?"
"Nema to veze, jako sam volela da se igram sa dečacima. Čak sam i fudbal igrala sa njima. Najbolja sam u selu." Kolja i njegova mama svaku reč slušali su sa pažnjom, s vremena na vreme sam čula kako se smeju kada mi Danijel postavi neko blesavo pitanje kakva i Aleksija postavlja.
"Danijele sine, idi igraj se gore. Moram da pričam sa Evom."
"Mama meni se jako sviđa Eva. Jel moram da idem?"
"Ma nemoj? Baš ti se sviđa Eva?" Upita Kalina a on stidljivo klimne glavom, zagrlim ga i poljubim maleni obraz.
"Jao, jao. Dobro onda, od danas Eva će više vremena provoditi sa tobom dok joj ne počnu predavanja. Kada počnu predavanja dolaziće kada bude imala vremena."
"Jupi! Eva jesi i ti srećna?"
"Naravno da jesam. Jako sam srećna što ću vreme provoditi sa takvim malim šmekerom kao što si ti."
"Na batu."
"Šta na batu?"
"Na batu sam šmeker." Kako kaže to pogledam u Kolju, gledao je u mene dok mu je lagani osmeh igrao na licu, nasmejem se i klimnem glavom.
"Ti si veći šmeker, ja kad ti kažem."
"Kako se zove tvoja seka? I ja jako želim seku."
"Stvarno? Evo ja se dobrovoljno prijavljujem da ti budem seka? Jel može?.........