Kad sam srela tebe (Eva & Kolja)

13. Poglavlje

"Znaš kako, on uvek dobije šta želi. A i više je nego očigledno da sada želi tebe. Još kada si došla znala sam da će se zakačiti za tebe kao krpelj. Neće taj odustati dok ne uzme šta želi."
"Neće od mene da uzima ništa." Kažem ljutito i odlučno te uzmem odeću iz ormara i presvučem se.
"Ne znam na šta je navikao od drugih devojaka ali sa mnom neće moći tako kako je zamislio. Jednom sam se zajebala i više nikada."
"Kako misliš jednom si se zajebala?"
"Moj bivši dečko Lazar i ja smo raskinuli nakon što sam spavala sa njim i prekršila pravilo koje vlada mojim selom. U stvari on je posle toga mene ostavio i spanđao se tu sa jednom devojkom iz Niša za koju je pričao da mu je drugarica. E više nema toga, gospodin Stanković će da zajebe to da može svaku da dobije kada hoće. I zamisli molim te kaže kako ću vrištati od zadovoljstva. Virštaću ja od zadovoljstva kad mu otkinem tu glupu glavu. Konjina jedna." Prasnule smo zajedno u smeh kada sam završila sa pričom. Šta ja sve neću lupiti zbog tog majmuna, Bože me oprosti.
"Ti si totalno blesava. Jao i da zvala je tvoja mama, rekla je da je sa čika Mišom sve u redu i da sutra izlazi iz bolnice, ja sam se javila da žena ne bi brinula. I Aleksija i ona su te pozdravile."
"Neka si se javila, zvaću ja njih svakako samo da se istuširam." Kažem sva radosna zbog tate, stvarno čim sam se okupala otišla sam u dnevnu sobu i pozvala mamu.
"Halo dušo?"
"Ćao mama, Maki mi je rekla da si zvala danas."
"Da zvala sam, tata je dobro. I samo da znaš jako sam ljuta na tebe."
"Zašto?"
"Jesam li ti rekla da se ne opterećuješ poslom? Ne slušaš me ništa."
"Mama jel vidiš ti šta se dešava? Tata je u bolnici, ti i Aleksija nemate ni za hleb a meni hoćeš da šalješ pare? Ne može, ne radim ja na građevini pa vučem blokove i cigle ceo dan. Čuvam dete."
"Eva to nije tako jednostavno, to dete nije tvoj brat ili sestra. Prvi put kada se nešto dogodi ti ćeš biti kriva. Razumeš?"
"Razumem mama, apsolutno razumem. Svesno sam se zaposlila i preuzela odgovornost za Danijela, moram da ćutim i trpim zbog vas troje. Nemoj više da otvaraš ovu temu."
"Teško mi bude kada vidim da se mučiš samo zbog nas. Ne želim da ti bude teško."
"Molim te ne govori gluposti. Tata i ti se za mene mučite ceo život, meni stvarno ništa nije teško."
"Znam da želiš da pomogneš ali opet, nova si u gradu i ne poznaješ ljude... Samo zbog toga sam zabrinuta, poznajem ja svoju ćerku. Znam da ćeš šta god je rekla ti uraditi po svome."
"Kako je Aleksija?" Odlučim da skrenem sa teme jer ako nastavimo dalje posvađaćemo se.
"Dobro je, odvela sam je kod Nike da se igra sa Andrijom."
"Dobro, izljubi je za mene. Moram da idem sada, volim te."
Kažem kada se u dnevnoj ponovo pojavi Kolja.
"Volim i ja tebe." Kaže i prekine mi vezu, kao da je osetila kada treba da dođe za njim je ušla i Majda. Zlo se osmehnula i već krenula napolje.
"Majda ulazi i ne nerviraj me."
"Dobro, dobro. Jesi zvala mamu?"
"Zvala sam je. Povela je priču o poslu, kako nije lako čuvati dete, kako ću za sve što se desi Danijelu ja lično odgovarati. Svesna sam toga, preuzela sam odgovornost za njega. Bile smo na korak da se posvađamo." Ukratko joj kažem o čemu smo pričale, eto meni još jedne brige.
"Pa mama je u pravu. Jesi ti odgovorna ali opet počinje hladnije vreme, Danijel lako može da se prehladi i prvi ko će biti kriv za to si naravno ti."
"Glava me je zabolela od razgovora sa njom. Mama mi je i volim je ali samo mi nabija brigu oko gluposti. Makar je tata konačno dobro."
"Makar to.... Uskoro počinje faks, jesi uzbuđena, uplašena?"
"Ma kakvi, nisam ni pomislila na fakultet. Imam još nedelju dana, moram da se spremam."
"E brate spreman sam hajmo." Čim ga čuje, Majda se ukipi i bez daha se sakrije iza mene.
"Idemo, idemo. Devojke pazite da vas neko ne ukrade, nećemo se vraćati večeras."
"Ako mene pitaš ti nikada ne moraš da se vratiš. Sada marš ajde ćao." Ustanem i izguram obojicu iz stana, vratim se nazad kod Majde, grizla je usnu krvnički.
"Gde li idu?!" Upita više za sebe.
"Ispitaću Tomu sutra, ne brini nateraću da mi kaže."
"On ide u provod a ja se lomim i plačem ovde zbog njega. Stoka."
"Ne razmišljaj toliko o njemu. Sigurno ne ide da radi to što ti misliš, on tebe voli."
"Šta ako baš ide da radi to?"
"Majda ne ide. A ako i ide veruj mi na reč da neće moći, Kolja mu neće dati."
"Molim? Kolja mu neće dati? Pa Kolja ga i vodi."
"Ne pričaj gluposti. Kolja i ja imamo plan kako da vas pomirimo." Kažem joj mrtva 'ladna.
"Vi ćete nas da pomirite? Pa vi ste kao pas i mačka Eva."
"Nema veze, zakopaćemo ratne sekire dok se ne pomirite. Kasnije ćemo nastaviti gde smo stali. Čudno mi je otkako ste se ti i Toma posvađali. Navikla sam da vas gledam zajedno po ceo dan, tako ste slatki zajedno. Znaš kako te je pogledao kada je ušao malopre?" Nateram je da se nasmeje.
"Stvarno?" Klimnem glavom i dobijem još jedan osmeh od nje. Toliko je zaljubljena u njega i toliko ga voli, a ni on nije nešto bolji. Ispratila sam svaki njegov pogled i svaki pokret. Kada sam ustala da ih "izbacim" iz stana on je gledao iza mene u nju. Želim da se pomire što pre.......