Kad sam srela tebe (Eva & Kolja)

35. Poglavlje

"Niko osim mene neće da je ljubi. Sad ću da ga prebijem." Zaletim se prema Urošu i čujem iza sebe kako me Aleksa doziva. Zgrabio sam Uroša za majicu i udario ga glavom u nos tako jako da je na mestu pao. Igor je odmah skočio da ga brani ali njega sam samo odgurnuo.
"Igore ne približavaj se i tebe ću ubiti!" Dreknem i već se napunio hodnik studentima. Nisam gledao gde i koliko jako udaram. Samo znam da je već bio u nesvesti kad je Laura dotrčala do nas.
"Kolja pusti ga!" Viknula je i malene ručice našle su se na mojim grudima. Pogledao sam njene plave oči, bukvalno me je očima molila da ustanem sa Uroša. Digao sam se i šutnuo ga.
"Nju samo ja ljubim Uroše. Zapamti to!" Počeo je da kašlje krv, pogledao sam u Igora, i njega sam izudarao ali pored svega on se smeškao dok je podizao Uroša zajedno sa Aleksom.
"Jebiga Igore. Rekao sam ti da se pomeriš."
"Dok god budeš čuvao Evu nas dvojica smo okej." Rekao je i nestao sa svojim bratom niz hodnik. Okrenuo sam se ka Lauri, tužno me je gledala i na kraju zagrlila.
"Nisi trebao da uradiš ovo. Neće nikada da ti oprosti."
"Morao sam da mu usadim u glavu neke stvari. Gde je ona, Laura?"
"Nije bitno. Ona je zaljubljena u tebe Kolja, to je i sama rekla Urošu. Pokušaću da uradim sve što mogu da te izvučem iz govana."
"Sam ću ja to. Ne svađaj se ti sa njom, idi kod nje i javljaj mi kako je. Jel može?"
"Naravno." Pustio sam je konačno i okrenuo se ka Aleksi, gužva se rasčistila. Okrenuo sam se ka Lauri.
"Laura!" Okrenula se prema meni, nasmejao sam joj se.
"Carica si!" Namignula mi i uputila sladak osmeh Aleksi. Pogledao sam u njega, buljio je kao da nikad nije video žensko. Ona se okrenula i nestala tamo gde su otišli Igor i onaj moron, verovatno da vidi kako je Uroš. Pogledao sam u Aleksu i udario ga po glavi.
"Šta je bre?"
"Gde gledaš to? Sviđa li ti se to Laura? Razočaraću te, ona je Igoreva."
"Hajde prekini. Smaraš me."
Eva POV
"Bože poludeću!"
"Smiri se Evka. On je stvarno zaljubljen u tebe, pa ne bi prebio i Uroša i Igora za džabe."
"Jel baš morao da ih prebije? Hajde Uroša ali zašto Igora?"
"Zato što su njih dvojica braća, logično da je Igor skočio da brani Uroša. Zar ne?" Uzdahnula sam i prevrnula se na stomak. Vrisnula sam u jastuk i zajecala.
"Hej devojke... Eva plačeš li to?" Pogledam u Tomislava i klimnem glavom. Pružila sam ruke ka njemu kako bi mi prišao. Došao je i zagrlio me lagano.
"Kako je Kolja? Majda mi je rekla da ima modrice po licu."
"Njemu ne fali ništa. Smiri se malena."
"Ne mogu. Ne smem da ga pogledam u oči a toliko želim da ga zagrlim sada."
"Ne moraš da ga gledaš. Samo ga zagrli."
"Ma ne zezaj se Tomislave. Ja ovde imam šizofrena cepanja a ti me zajebavaš."
"Šalim se, šalim se. Znaš da sam tu i za tebe i za njega. Ipak ja sam vam kum." Uštinuo me je za obraze, kroz plač sam se nasmejala.
"Moram da odem da ga vidim. Ali moram da nađem neki izgovor." Njih dvoje su prasnuli u smeh dok sam ja ludela po sobi. Onda sam se setila.
"Ići ću na terasu, da zalijem Adama. Da, to ću da uradim."
"Sada ćeš da zalivaš Adama?"
"Da, naravno."
"Pa tvoj Adam se nalazi na ugaonoj, Eva. On bi baš voleo da ga zaliješ." Izbečila sam se na njega i počela da ga udaram kada je složio neku odvratnu facu.
"Cvet, Tomislave, cvet." Kažem kroz zube i izletim iz sobe. Uletela sam u dnevnu, trgao se i pogledao me. Glumila sam da ga ne vidim i da sam ljuta na njega. Iako sam se topila dok me je gledao i smeškao se. Uzela sam flašu sa vodom i izašla na terasu. Zalila sam svo cveće koje se nalazilo tu i krišom bacila neki pogled u sobu. Kako sam se malo je reći, smrzla, brzo sam utrčala u stan i zatvorila vrata za sobom. Naslonila sam se na radijator kako bih se zagrejala.
"Zašto izlaziš tako obučena na terasu? Hoćeš da se smrzneš?" Samo sam ga ljutito pogledala i iznela flašu u hodnik. Vratila sam se u sobu i naslonila se na vrata koja sam pre toga zatvorila.
"Ova je poludela. Jel si ti to po drugi put ušla u pubertet?"
"Tomo, pre bih rekla da apstinira. Zaskočila bi ga ali se suzdržava. Jesam li u pravu." Prevrnula sam očima a onda se setila kako se zabrinuo za mene.
"On brine za mene i sada. Tomo onesvestiću se od sreće." Kako to kažem stvarno mi se zavrti. Uhvatila sam se za vrata ormara i protresla glavom. Došao je do mene i postavio me da na krevet u ležeći položaj.
"Biće da ćeš stvarno da mi se onesvestiš. Lezi tu mirna. Idem da kažem Kolji kako si poludela kad si ga videla." Podrugljivo je rekao.
"Tomislave!"
"Šalim se aman. Nemoj da me biješ." Nasmejem mu se i zagrlim Lauru. Bila je zamišljena sve vreme otkako smo došli.
"Lu šta ti je?" Da, prozvala sam je Lu. Kaže da joj je to simpatično jer niko nije smislio neki nadimak za njeno ime pre mene.
"Reći ću ti nešto ali nemoj nikome da kažeš. Okej?"
"Samo nemoj da mi kažeš da si zaljubljena u Tomislava!"
"Ma ti si nenormalna! Kakav Tomislav, jesam zaljubljena ali ne u njega."
"Kolja?"
"Za šta ti mene smatraš? Toma je Makin, Kolja je tvoj. Ne lože me zauzeti likovi."
"Onda?"
"Znaš da sam ti rekla kako sam prekinula sa Sašom?"
"Sećam se, da."
"Nisam ti rekla razlog, jel da?"
"Rekla si da se zaljubljuješ u nekog drugog. Samo ne i u koga."
"Igor. Od početka, bio mi je tako sladak. Danas kada sam ga videla onako izubijanog došlo mi je da ubijem ovog tvog magarca."
"Znaš da je on zaljubljen u tebe, zar ne?"
"Šta govoriš to?"
"Iznosim činjenice. Lud je za tobom. Primetila sam to davno ali sam ćutala zbog Saše."
"Čekaj ne zezaš me zar ne?"
"Laura kakva zajebancija? Zar bih ti rekla to da te zezam?"........