Kad sam srela tebe (Eva & Kolja)

12. Poglavlje

Eva POV
"Taman posla, ja sam na izlazu a manijak se vraća kod Tome sada. Vidimo se uveče." Pozdravim Majdu i pobegnem brže bolje jer da sam ostala samo još jedan trenutak pored Kolje, sigurno bih ga zaskočila. Zašto tako utiče na mene? Zašto mi se sviđa sve ovo što radi?
Protresem glavom i uđem u autobus koji je tada stao na stanicu. Od sve te zbrke sa Koljom i telefon sam zaboravila. Neću sada sigurno da se vraćam do stana. Zvaću mamu uveče, nema veze.
Kolja POV
"Majda ne ispituj me. Ništa se nije desilo, prema tome ništa ne mogu da ti ispričam."
"Svestan si da sam bila iza vas dvoje. Vatao si je tu na sred sobe." Ne odgovorim joj, odem u kuhinju i uzmem rakiju ispod sudopere i jednu gazu iz kupatila kako bih sredio ruke onom majmunu.
"Šta radiš sa time?"
"Tomislav je udario pesnicom u zid. Razlupao je ruku, idem da mu saniram to."
"Molim?!" Okrenem se prema njoj, u očima joj vidim suze. Samo se okrenula na drugu stranu i otišla u Evinu sobu. Uh oboje su toliko teški ko crna zemlja. Otišao sam nazad kod Tomislava i dalje je sedeo na onoj stolici ovoga puta miran.
"Ja mislio ti otišao da pečeš rakiju." Podrugljivo mi kaže, iskezim mu se i uhvatim ga za ruku dok natapam gazu alkoholom.
"Šta si radio Stankoviću? U očima vidim da si napravio neku glupost."
"Poigrao sam se malo sa Evom. Dobio sam i šamar."
"Ohoho već si se okomio na nju hm?"
"Ti kao ne bi aa? Auu ja zaboravio da si ti zaljubljen čovek." Namerno ga podbodem i čujem kako se prigušeno smeje.
"Pazi da se ti ne zaljubiš. Južnjakinje su opasne."
"Kako ti to znaš, Maki je skoro Mađarica."
"Maki, Maki... Ubija me ta devojka." Kaže zamišljeno zatvorenih očiju. Ljubav ga je ubila, lepo sam rekao da se ne vezuje nije hteo da sluša. Šta sada da uradim kako bih mu pomogao.
"Hajde, hajde. Makar znamo da ni njoj nije svejedno bez tebe."
"Boli nju za mene."
"Ona upravo plače u sobi zbog tvojih izliva besa. Rekao sam joj da si sjebao ruku, samo se okrenula i otišla kod Eve u sobu." Protrlja čelo šakom i ustane izlazeći iz sobe, krenuo sam za njim. Otišli smo u dnevnu sobu, tamo je bila i Majda. Samo su se pogledali i okrenuli leđa jedan drugom. Ona se igrala svojom kovrdžavom smeđom kosom a on je balavio za njom. Bez treptanja ju je gledao, telefon joj je zazvonio, javila se a sa druge strane jasno se čuo muški glas ali nismo razumeli o čemu razgovaraju.
"Ne mogu danas...... Ne pitaj zašto kažem ti da ne mogu...... Kakve veze to ima sa bilo čime? Neću okej?! Prestani da me smaraš videćemo se neki drugi dan. Nigde neću pobeći aman." Vrisne u slušalicu i prekine vezu, ljutito je bacila telefon i sklupčala se na kauču, Tomislav je krenuo da je pita nešto ali sam mu očima pokazao da ućuti.
"Majdice kravice ko te dira? Jel treba da bijem bre?" Odmahne glavom i pogleda u mene crvenih očiju. Osmehnuo sam joj se utešno. Pokazala mi je rukom da joj priđem, zbunjeno sam seo do nje. Snažno me je zagrlila, čoveče da mi je neko rekao da ću tešiti i momka i devojku nakon raskida i to dok sedim sa oboje u istoj prostoriji pomislio bih da je lud. Dok sam je grlio misli su mi se pršaltale na Evu. Ta mala izgleda kao avion, koža joj je tako nežna. Doleteće ona sama u moj krevet a ja to jedva čekam.
Eva POV
Na vratima stana zateknem Kolju, čim me je primetio nasmejao se i uputio mi provocirajući pogled. Prišla sam mu i stala tik uz njegovo telo.
"Pa jel te je moj mali brat umorio danas?"
"Nije."
"Odlično. Ipak tebe ću ja da umorim u nekoj drugoj kategoriji."
"Ne budi tako siguran. Ne dam se ja svakoj budali koja mi se izađe na oči."
"E pa ovoj budali ćeš se dati, a jednom kada se budeš dala stalno ćeš se vraćati i tražiti još. A ja ću sa najvećim zadovoljstvom da ti dam to po šta dolaziš." Završi svoje izlaganje pa ja klimnem glavom.
"Slatko je što misliš da možeš svaku da imaš."
"Pa ja to ne mislim, ja sam svestan toga. Znam da mogu da imam svaku, tebe možda neću dobiti tako lako ali ipak dobiću te." I ponovo, njegovi prsti prelazili su preko mojih butina. Zašto nisam u stanju da mu se oduprem?! Umesto da ga oteram, kao poslednja glupača topim se ovde ispred njega. U sledećem trenutku uvuče me u stan i tiho zalupi vratima. Pribio me je uza zid.
"Padaš Eva. Polako ali sigurno. Ne mogu da dočekam da padneš, isprobaćemo svakakve poze, vrištaćeš od zadovoljstva."
"Mhmm načekaćeš se do tih silnih poza."
"Čekaću koliko treba, ne brini se ti ništa." Prošaputa mi na uho dok sam ruke držala na njegovim razvijenim grudima. Spustio je usne na moj vrat, uporno sam zadržavala dah kako ne bih prostenjala. Nasmejao se i odmakao od mene.
"Vidimo se sutra Evice."
"Izlazi napolje da te ne gledam." Pošalje mi poljubac i već u sledećem trenutku nestane niz hodnik. Zatvorim vrata za njim i odem do Tomine sobe, spavao je kao jagnje. Nisam htela da ga budim, otišla sam u svoju sobu i tamo videla Majdu kako zamišljeno leži na krevetu. Trgla se na zvuk otvaranja i zatvaranja vrata sobe, osmehnula mi se.
"Hej stigla si?"
"Uhh jesam.... Stigla sam."
"Šta ti je, sva si crvena?"
"Onaj ludi Kolja mi ne da mira." Čujem vragolasti smeh sa kreveta pa samo prevrnem očima.
"Šta ti to znači? Nije valjda ono što ja mislim?"
"Baš je to što ti misliš. Ludim zbog njega, nisam zaljubljena ali privlači me."
"Znači i ti i on želite u suštini samo seks?"
"Ne. On želi ali ja nisam spremna za to i neće se desiti dok ja ne odlučim da se desi. Može da me saleće do sutra."........