Kad sam srela tebe (Eva & Kolja)

24. Poglavlje

Umesto njega do mene je seo Kolja a on je seo kod Majde na pod i zagrlio je dok je ona gnjavila Aleksiju.
"Gle Tomo, tvoja devojka ume čak i nežna da bude. Ko bi rekao to za našeg kamiondžiju?" Štipne je za obraz jer je sedela pored kauča, mrko ga je pogledala i ujela ga za prst.
"Kolja zbog tebe sam na ivici živaca, ne teraj me da te prebijem."
"Tomo obuzdaj svoju zver. Poješće nas." On je još jače zagrli i poljubi u kosu.
"Ostavi ti moju zver, ne diraj je i neće ni ona tebe."
"Neprijatelju."
"Zašto si se zakačio za Majdu? Ja ću joj pomoći da te prebije."
"Joj dušo moja nemoj, ona će i tako da me izbubeca pošteno. Nemoj i ti Evka." Nasmejemo se kad krene da zapomaže i kuka, pogledala sam u tatu prevrtao je očima na svaku Koljinu reč. Ipak ništa mu nije rekao, samo je mene pozvao kod sebe. Sela sam između mame i njega i uhvatila ih za ruke. Aleksija se izvukla iz Makinog stiska i došla do nas troje.
"Šta si ti došla jeli? Ajde beži tamo, moj red je da se mazim sa Slađom i Mišom, ajde paljba." Namrštila je obrve i izbacila donju usnu.
"Ti si velika!"
"Pa šta? Ovo su i moji mama i tata, kozo mala."
"Ti si ćurka."
"Ti si koza, rogata koza." Namršti se i ode prekrštenih ruku kod Kolje, svi zajedno smo prasnuli u smeh zbog njene slatke ljute face.
"Stvarno Eva, nisi normalna." Zaključi Tomislav a ja se složim sa njim uz klimanje glavom.
"Vidiš tu se slažemo. Ljubavi, seka se šalila dođi ovamo. Znaš da te volim najviše na svetu."
"Neću da dođem." Tvrdoglavo mi je odgovorila i zagrlila Kolju oko ruke, nasmešio se i povukao je u svoje krilo okrenuvši je prema sebi. Golicao ju je po stomaku dok se ona koprcala i udarala ga nogama i rukama. Nešto joj je šapnuo gledajući u mene, zakikotala se slatko i uštinula ga za nos malenim ručicama.
"Ali to mora da bude naša tajna, princezo. Važi?"
"Važi." Namigne joj i ode da se javi na telefon kada mu se izvukla iz krila. Odmah nakon toga zgrabila je medu kog joj je donela Majda i došla do mene, pružila je ruke prema meni, nije mi bilo druge morala sam da je uzmem u naručje.
"Šta je medena?"
"Spava mi se seko." Poljubim je u teme dok je već lagano ljuljuškam i pevušim uspavanku ne njeno uvo. Zagrlila me je čvrsto kad sam već shvatila da se uspavala ustala sam pa krenula put sobe.
"Jel zaspala mila?"
"Jeste mama, hajde sa mnom da ti pokažem gde ćete spavati noćas. Tata ti se samo odmaraj, ručak će uskoro biti gotov pa ćeš jesti i pridružiti svojoj miljenici u spavanjcu." Osmehne mi se.
"Samo mi donesi čašu vode sine."
"Odnesi Aleksiju u krevet. Doneću Vam ja vodu." Rekla je Majda i izašla sa mnom i mamom, nas dve prošle smo pored kuhinje a ona je ušla unutra, čula sam da je nešto rekla Kolji ali ništa posebno. Odvela sam mamu u moju sobu. Lagano sam spustila Aleksiju u krevet i pokrila je, samo se promeškoljila i nastavila da kunja.
"Baš je lepo. Eva dokle misliš da me lažeš? Slažem se ne mora tata sve da čuje ali ja sam ti mama. Šta ima između tebe i onog dečkića?" Pogledam u nju pa slegnem ramenima dok sedam pored nje milujući Aleksijinu kosicu.
"Nema ništa mama, stvarno. Mislim, on bi voleo ali ja ne želim."
"Stvarno ti se ne dopada?"
"Ne, dopada mi se. I više nego što bi zapravo trebalo. Samo što on želi jedno a ja drugo, i stvarno tu nam se putevi račvaju."
"Šta on želi?"
"Šta misliš? Isto što je i Lazar hteo."
"Misliš da je samo to?" Slegnula sam ramenima, jer stvarno ne znam šta mislim.
"Ne znam. Majda mi govori da se zaljubljujem u njega, a govori ni da on nije ništa bolji. Tako da zvanično ne znam šta mislim. A i u svađi smo."
"Ma jel? Zašto to, ne delujete kao posvađani."
"Ima dugačak jezik, laje na sve strane. Ukratko kako bih ti razjasnila situaciju, rekla sam mu šta se desilo sa Lazarom, par dana posle toga mi je rekao da sam muškarcima samo zabava jer je Lazar raskinuo sa mnom odmah posle toga. To je rekao u naletu besa ali ja mu nisam zaboravila. I neću, ko mu je kriv, kad je skot onda nek ide kod neke njegove kurvice pa nek joj radi šta hoće."
"Znaš, mislim da je Majda u pravu. Zaljubljuješ se srećo."
"Ne. To nije istina, to je samo... Pa...... Ne znam koju reč da iskoristim."
"Nagađanje, recimo?"
"Eto, može se reći da je samo nagađanje. To što ja neću da spavam sa njim samo tako iz pukog zadovoljstva, je moja stvar. Ako želi neka prihvati to ako ne, ne treba mi. Možemo da budemo i drugari."
"Teško ljubavi. Stvarno se sviđate jedan drugom, ne beži od ljubavi Eva."
"Neću mama. Neću ponovo da vas obrukam."
"Mila, ta pravila su samo izmišljotina. Zašto se ne bi zabavljala ako ti se neki dečko sviđa? Uživaj u svemu, tata i ja ti nikada nismo zamerali ništa. Ti si naše zlatno dete."
"Uh mama, ja zameram okej? I dalje ne znam šta mi je bilo u glavi. Zbog toga tata se i jeste razboleo. Znam to jako dobro."
"Nije tačno Eva, bilo mu je suđeno da se razboli. Ne govori tako." Ustanem i svučem se u donji veš i taman kad sam krenula da otvorim ormar, vrata sobe su se otvorila i ponovo je unutra ušao Kolja.
"Opet Kolja?!"
"Izvini, izvini. Izlazim." Pogledam u mamu koja se smeškala.
"Opet? Kako misliš opet?"
"Otkad sam ovde, svaki dan bar jednom mora da mi upadne u sobu. I to uglavnom kad se presvlačim, već mi postaje navika da se derem na njega zbog toga." Tiho se zasmejala i došla do mene, bacila je pogled na police i dohvatila jednu dugačku haljinu sa ofingera.
"Obuci to."
"Zašto? Neću, hladno je."
"U stanu nije. Samo obuci." Na kraju sam je poslušala, ostavile smo Aleksiju da spava i uputile se u dnevnu sobu.
"Idem da proverim ručak. Ti idi kod tate." Bacila je pogled iza mene, pogledala sam i za kuhinjskim stolom videla snuždenog Kolju.
"Nešto nije u redu. Moram da pričam sa njim."
"Hajde, dušo."......