Kad sam srela tebe (Eva & Kolja)

22. Poglavlje

Nakon veoma dugačke nedelje došao je vikend. Sada je devet ujutru i mama mi je javila kako su njih troje već krenuli iz sela. Biće ovde najverovatnije oko pola dva, dva najkasnije. Pošto njih troje večeras ostaju ovde, Majda će spavati kod Tome, ja u Majdinoj sobi a oni u mojoj. Zakoračila sam u dnevni boravak i naravno kao i svakog vikenda tamo zatekla Kolju kako spava. Prevrnula sam očima i uključila televizor šaltajući kanale. Koljino prisustvo u stanu me samo nervira, čoveče imaš svoj stan sedi tamo. Razumem da je ponekada verovatno usamljen i da voli Tomislava i Majdu ali stvarno više vremena je ovde nego tamo i samo mi kida živce.
"Dobro jutro." Javio mi se hrapavim glasom, kratko sam ga pogledala.
"Dobro jutro." Kako mu se javim skoči sa ugaone i odmeri me od glave do pete. Pogledala sam ga sa podignutom obrvom.
"Šta ti je?"
"Verovala ili ne, smatram velikim uspehom kada mi se ti obratiš normalnim glasom." Blago se nasmejem tako da on to i ne primeti.
"Samo sam raspoložena jer moji dolaze. I molim te ako ostaješ ovde, obuci nešto jer ne verujem da će moji roditelji biti oduševljeni ako te vide u donjem vešu." Pokažem na njegove gole noge, nasmejao se i ustao da se protegli. Sedela sam na ugaonoj ali tako da su mi i noge bile gore, prišao mi je i zarobio me svojim rukama.
"Nešto me mami kod tebe devojko, budeš li nastavila da me toliko odbijaš od sebe samo ćeš me još više potpaliti. I oboje dobro znamo da ti se sviđa sve što vidiš tako da nije bitno hoće li se tvoji oduševiti ili ne." Ne dozvoli mi da mu odgovorim, prisloni usne uz moje ostavljajući nežan poljubac na njima.
"Sada ću biti toliko dobar pa ću ti i kafu skuvati jer koliko vidim nisi je pila." Tiho progovori milujući mi usne vrelim dahom, klimnem glavom pa se konačno odvoji od mene i navuče trenerku na sebe. Pratila sam pogledom svaki pokret njegovog tela.
"Kakvu ono kafu piješ? Gorku zar ne?"
"Gorku, da." Tiho izustim i dobijem njegov čaroban osmeh na poklon. Namignuo mi je i nestao iz sobe, zbunjeno sam prešla prstima preko usana i tiho se nasmejala.
"Pa ti ćeš mene ubiti Kolja." Šapnem jer stvarno ne želim da me čuje.
Kolja POV
Čoveče, poljubio sam je i čak me nije zalepila za zid šamarom. Znači svidelo joj se. Nabacio sam smešak na lice i otišao sa kafom kod nje, dopisivala se sa nekime.
"Jel ti to mama piše?"
"Uroš." Odgovori kratko i nastavi da mu piše poruku, sav iznerviran i ljut sednem malo dalje od nje i pojačam televizor do daske. Pogledala me je i uzela daljinski da smanji.
"Probudićeš Tomu i Maki." Ignorisao sam je i ponovo pojačao, sada je već malo besno došla do mene.
"Smanji televizor da ti glavu ne bih otkinula."
"Ne." Kažem joj smireno i time je još više iznerviram. Počne da se otima za daljinski sa mnom pa nije ni primetila kada sam je povukao u krilo dok nisam prstima prešao preko njenih leđa, otkopčao sam kopču brusa i video crvenilo na njenom licu. Zavukla je ruke pod majicu i zakopčala ga opet.
"Džukelo. Još uvek sam ljuta a ti me celo jutro teraš da pričam sa tobom i sada me pipkaš. Zaboravljaš da upravo zbog ovoga neću da pričam sa tobom." Krene da ustane iz mog krila ali je vratim dole.
"Nećeš da pričaš sa mnom zbog moje dugačke jezičine koja se probudi kada ne treba, i zbog svoje tvrdoglavosti koja se budi takođe u pogrešnom trenutku."
"Moja tvrdoglavost je potpuno opravdana Stankoviću. Pomiri se sa činjenicom da si kriv." Nasmejem se, brate bio sam u pravu servira činjenice od jutra do mraka.
"Prestani sa tim činjenicama. Pomirio sam se ne brini, i sve što želim u ovom i svakom narednom trenutku si ti. Krivica je svakako moja, to ne poričem. Sada si slobodna, možeš da ideš." Sklonim ruke sa nje, neko vreme me je posmatrala kao da razmišlja da li da ustaje uopšte. Već kad je krenula opet sam je zgrabio i spojio nam usne u dugačak poljubac. Prilično sam se iznenadio kada me nije odgurnula od sebe već me zagrlila oko vrata i preuzela vođstvo. Ljubila me je nežno, ovo je definitivno najnežniji i najbolji poljubac koji sam imao do sada.
"Šta ja to radim?!" Postavi pitanje samoj sebi i skoči iz mog krila, prošetala je po sobi gore dole i ponovo me pogledala. U pogledu joj prepoznam gađenje, ubrzo i progovori.
"Ponavljam svoje greške, izgleda su bili u pravu za sve. Izgleda si i ti bio u pravu, šta ako jesam za jednu noć? Šta ako samu sebe zavaravam?" Gunđala je dovoljno glasno da je čujem, približio sam joj se i krenuo da stavim šake na njena ramena ali, izmakla se u poslednjem trenutku pa i oborila pogled.
"Ne približavaj mi se. Roditelji trebaju uskoro da mi stignu, ne želim da se uznemire kad me vide ovakvu."
"Kakvu Evka?"
"Pa ovakvu..... Prestani da me zbunjuješ!" Nasmejem se kad podvikne na mene i povučem je u zagrljaj. Koprcala se, jer ne bi ona bila Eva da nije po njenom. Ipak nisam popustio ovog puta, samo sam je jače stisao uz svoje grudi.
"Ako želiš, otići ću da te ne stavljam u nezgodnu situaciju pred roditeljima." Prošapućem joj tiho na uho, ona odmahne glavom pa spoji stidljiv pogled sa mojim.
"Ostaćeš. Mama želi sve troje da vas upozna, nije baš da sam impresionisana tvojim prisustvom ali ostani danas. Naravno, samo ako to želiš, ne mogu ja da upravljam tvojim slobodnim vremenom." Odmakne se od mene i izađe iz sobe u koju je par trenutaka posle toga ušao Tomislav. Odmerio me je od glave do pete i nasmejao se.
"Zašto me odmeravaš tako?"
"M, iskren da budem, zadivljuje me činjenica da si ti i dalje u jednom komadu a pre svega pet minuta Eva je izašla odavde. Znači dobro ti je krenulo. Deder da čujem šta se desilo, zbunjena je."
"Poljubili smo se. To se desilo." Odgovorim mu dok me sa nevericom i u šoku posmatra......