Kad sam srela tebe (Eva & Kolja)

29. Poglavlje

Jutros rano tata, mama i Aleksija su krenuli za selo. Već mi sada užasno nedostaju ali šta ću, makar mi je juče bilo lepo sa njima. Žao mi je što nisu upoznali Lauru i momke, verujem da bi im se dopali. Šetam se po stanu kao luda, ne znam šta ću od sebe, baš sam uznemirena. Već je dva sata, mama mi se nije javila da su stigli u Niš, šta ako im se nešto dogodilo?
Zvono na vratima nateralo me je da se trgnem iz svojih crnih misli, otišla sam da otvorim i zatekla Igora tamo. Nasmejala sam mu se, srećna sam što je došao.
"Igore dobrodošao. Uđi."
"Bolje te našao. Kako si drugarice?"
"Uznemirena sam. Mama i tata su jutros otišli nazad za selo, još mi se nisu javili da su stigli. Plašim se." Govorim mu iz kuhinje dok sam spremala kafu za njega, on uvek može da je pije, drogira se kafom ali bukvalno. Čula sam kako uzima papuče iz cipelarnika i odmah shvatila da dolazi ovamo. Dok je prolazio do stola razbarušio mi je kosu.
"Vidiš ja sam siguran da su svo troje dobro. Samo su umorni od puta, verovatno." Kakao to kaže čujem telefon kako pišti. Nasmejala sam se kad sam videla mamin broj.
"Halo mama?"
"Ćao dušo, htela sam da ti javim da smo stigli. Naleteli smo na neku gužvu, dogodio se sudar kod Niša pa malo kasnimo."
"Oh Bože, nadam se da su svi dobro. Vi jeste li lepo putovali?"
"Jesmo dušo. Idem sada, moram da odnesem odeću na pranje. Volim te."
"I ja tebe mama. Pozdravi tetka Niku i Andru."
"Hoću ljubavi, ćao."
"Ćao." Prekinem joj vezu pa odnesem Igoru šolju sa kafom. Radosno sam sela pored njega i gledala kako uživa ispijajući tu meni ponekada tako groznu tečnost. Kafu ne volim, u stvari mrzim je svim svojim srcem, jednostavno pijem je samo ujutru a i to sa pola šolje mleka.
"Jel valja šta?"
"Odlično je lepoto. Nego, kaži šta se dešava sa gospodinom zločincem?" Nasmejem se pa klimnem glavom.
"Sve je okej. Ponovo smo u manje više prijateljskim odnosima."
"Sigurna si da su samo prijateljski?"
"Sa razlogom sam rekla manje više." Iskezim mu se i nateram ga da se nasmeje. Podigao je obrve na gore i oblizao usne.
"Znači, počeo je da radi na tome kako pošteno da te kresne na kuhinjskom stolu?"
"Izvini šta? Ko je rekao da će na stolu? Obavićemo to u krevetu."
"Impresionira me činjenica da se ne obazireš na moju prethodnu rečenicu. Rekao sam da radi na tome kako da te kresne. Zar ti to ne smeta?" Naravno da ga cela ova situacija zabavlja. Ipak on je jedan blesan.
"Ne smeta mi. Biće dobro dok ne dobije želju tebe da kresne."
"Neka hvala, zaobići ćemo to i on a bogami i ja. Ne kradem momke svojih drugarica. Kodeks časti je u pitanju." Natera me da prasnem u smeh i tek onda shvatim da Uroš nije došao sa njim. Gde je taj dečko nestao?
"Hej gde je Uki? Zašto on nije došao?"
"Otišao je sa tetkom i mojim tatom kod bake i dede."
"Zašto ti nisi otišao?"
"Recimo da baka ne želi da me vidi."
"Kako ne želi? Pa kakva je to baka?"
"Sam sam kriv za to. Nije bitno uostalom, imam malo dug jezik. Došao sam da te vidim, nismo se čuli od petka."
"Drago mi je da si došao. Toma i Maki su otišli kod Tominih na neki ručak. Kolja je verovatno kod svojih, tako da bih se smarala da nisi došao. Ovako mogu da slušam o tome kako ne želiš da mi ukradeš dečka. Baš sam ti zahvalna na tome. Mada rekla bih da nisi baš njegov tip."
"Ma ne pričaj? Ju sad ću da se rasplačem." Ponovo se nasmejem i zagrlim ga jer sam i dalje sedela pored njega. Telefon je počeo da mi zvoni, prepoznala sam melodiju, Kolja me zove. Za njega sam stavila posebnu. Pokažem Igoru ko me zove a on odmah krene da pući usne kao da šalje poljupce. Tiho sam se smejala dok sam pritiskala zeleni taster na ekranu.
"Halo?"
"Hej malena, šta radiš. Znam da Tomislav i Maki nisu tu, zvao sam te da vidim kako ti je samoj. Jel se smaraš?"
"Da, Toma i Maki nisu tu ali ja nisam sama." Pogledam na kratko u Igora, pravio je neke smešne izraze lica dok je slušao šta Kolja govori.
"Ne? Ko je onda sa tobom? Laura? Kata?"
"Ne. Igor."
"Samo Igor ili i onaj njegov nepodnošljivi brat kreten koji ti se nabacuje i kome ću ja lično sa najvećim zadovoljstvom kosti da polomim?"
"Opa, ljubomoran je." Udarila sam ga po ruci jer znam da postoji šansa da ga je i Kolja čuo.
"Samo Igor. Nećeš ti nikome kosti da lomiš da ja tebi ne razbijem nešto drugo. Rekla sam ti da ćemo se svađati budeš li naudio Igoru ili Urošu."
"Igoru neću, on je siguran ali za Uroša ne obećavam ništa. Ide mi na živce i dobiće po pevalici. Znaš od koga su moji saznali za našu svađu?"
"Nisu valjda od Uroša?"
"Poslao je snimak Lazaru, jedno vreme su trenirali zajedno. Ovaj je to mahinalno pustio ispred roditelja da vidi šta se dešava. Eto, tvoj divni drugar Uroš je to uradio."
"Ja... Nisam znala. To svejedno nije razlog da ga prebiješ Kolja. Ne možeš da uradiš to."
"Misliš? Ne potcenjuj me devojčice."
"Dobro, svesna sam da možeš. Samo ti ja ne dozvoljavam. Što znači da ćeš biti dobar i poslušaćeš me jer njegov brat sedi pored mene upravo sada i čuje o čemu razgovaramo."
"Taman sam zaboravio na njega. Hvala što si me podsetila, divna si."
"Znam, hvala hvala. Nego kad ćeš da počneš sa učenjem?"
"Ne znam. Mislio sam od sutra."
"Dobro, jel ti treba pomoć?"
"Kad se već nudiš, treba mi. Ne u vidu pojašnjavanja, samo želim da budeš pored mene i inspirišeš me."
"Pobogu Kolja. Moram i ja da učim, imam i ja ispite."
"Učićemo zajedno, nije problem. Doći ću sutra po tebe pa idemo u moj stan. Kod vas je večito neka galama."
"Lakše je priznati da želiš da budemo sami." Nasmejao se i kao da je sad ispred mene, videla sam ga kako sladunjavo skuplja usne i klima glavom.
"Neću ti danas odgovoriti na to. Vidimo se sutra, i pozdravi Igora. Kad je već tu."
"Hoću. Hoću." Prekine mi vezu a ja se odmah bacim Igoru oko vrata.......