Kad sam srela tebe (Eva & Kolja)

Epilog

Nakon tog divnog plesa, svi smo seli da večeramo, zajedno. Kao jedna velika porodica. Mama i Kalina su sve vreme plakale, iskreno i ja sam još uvek u šoku zbog svega ovoga.
"Znači namerno smo išle u prodavnicu venčanica danas? Kako nisam ni pomislila na ovo?"
"Ne znam ljubavi. Znam samo da sam sada presrećan."
"I ja sam. Drago mi je što ste svi učestvovali u ovome. Kao prava porodica. Jako vas volim."
"I mi tebe draga. Sad je vreme da se dogovorite oko datuma venčanja." Kolja i ja smo se samo pogledali.
"To nije bitno, možemo da se venčamo i kad završimo školu. Ovo sam uradio zato što je volim i zato što mislim da je ispravno. Malo preuranjeno ali ispravno."
"Čitaš mi misli. Ne želim odmah da se udam, neka prođe neko vreme."
"Kako god vi želite. Hoćete li sad živeti zajedno?"
"Što se mene tiče može, ali to zavisi i od nje."
"Još neko vreme ne. Nisam spremna na to."
"Naravno."
"Sećaš li se šta sam rekla kad si došla?" Upita me Majda a ja se zamislim. Svašta je ona meni rekla.
"Svašta si pričala. Ali mislim da se sećam, rekla si kako ću jednog dana postati Koljina žena iako ne tako ali to je bila poenta, zar ne?"
"Da. To je bila poenta. Još jednom Majda je dobro odradila posao." Nasmejali smo se svi zajedno a onda sam se setila još nečega.
"Rekla si i kako će tata biti na mom venčanju. Ni veridbu nije doživeo. Jako mi fali ovih dana."
"I meni, nisam se navikla na to da nije tu."
"Tu je on uvek. Pored vas tri, čuva vas izdaleka. Ja sam tu da vas sve tri čuvam izbliza, niste same dok god sam ja tu." Naslonila sam glavu na njegovo rame.
"Hvala ti, hvala svima. Pored vas kao da ne osećam nikakvu bol što tata nije tu. Leči me vaše prisustvo ali ne dovoljno da zaboravim."
"Nikad nemoj da zaboraviš. Tvoj tata je bio legenda. Ostaće upamćen."
...
Dan danas kad god se setim tog dana jeza mi prođe telom. To je dan kad sam shvatila ko su ljudi koji zaslužuju svu moju ljubav. Oni su svi moja porodica. Danas je zapravo četiri godine i od naše veridbe. Odlučili smo da ćemo se venčati na današnji dan. Danas dok sam bežala od njega kako me ne bi video u venčanici pre vremena osećala sam se kao mala devojčica. Zaljubljena sam već četiri godine kao magarac.
"Znači Kolja me je stvarno uvek zvao svojom princezom?"
"Da pahuljice. Njemu si uvek bila princeza. Sve dobro se dogodilo kad smo njega srele, jel tako?"
"Da. Jako volim Kolju i jedva čekam da budem starija seka."
"Aksi bićeš teta, ne seka."
"Nema veze, neću da me zove tetom. Ja sam mu seka." Nasmejem se i zagrlim je. Dok me je Lazar vodio do oltara jedva sam suzdržala suze. Svi smo tu, moja porodica je na okupu i to je jedino važno. Čim smo rekli jedno drugom "da" i čim se svečanost u crkvi završila otišli smo u restoran Magellan. Ponovo kao i pre četiri godine samo nama najbliži ljudi su sa nama. Par prijatelja sa faksa i iz srednje škole. Plesali smo na sredini sale smeškajući se jedno drugom.
"Hvala na svemu. Da nisam došla ovamo nikad te ne bih srela. Hvala dragom Bogu što sam te pronašla."
"Hvala dragom Bogu da je naša ljubav opstala i pored svih nesuglasica. Bolji dani su pred nama. Uskoro nam stiže i maleno pojačanje, naša devojčica."
"I dalje mislim da je dečak."
"M-m devojčica je. Tata oseća to."
"Ma jel? Hoće tata da malo zameni mamu? Ovih pet meseci bi mogao ti da nosiš svoju devojčicu." Nasmejao se blesavo i poljubio me.
"Nije važno kog je pola, to je plod naše ljubavi. Uostalom bitno je samo da je živo i zdravo, i naravno da ga mama i tata puno vole."
"I da se mama i tata puno vole."
"Mama i tata se vole već četiri godine, i uvek će."
"Moj romantični mužić." Uštinula sam ga za obraze i u sledećem momentu se naslonila na njegove grudi.
"O daj okreni, taj ringišpil u mojoj glavi,
to ne zna niko samo ti,
bez tebe drveni konjići tužno stoje.
Dođi, iz plave boce se pojavi bar jednu želju ispuni. I dodaj svetu malo boje, čudo moje." Nasmejala sam se, ovu pesmu smo nazvali našom. Ni on ni ja ne znamo zašto. Samo znam da oboje uživamo slušajući je, čak je zbog ove pesme počeo da me zove svojim čudom.
"Dobro je počelo da mi se dešava kad sam srela tebe. Izgubila sam puno toga ali dobila neverovatnu količinu ljubavi od jednog Beogradskog šmekera. Nisam li ja posebna devojka sa sela?"
"Najposebnija devojka sa sela. Volim te čudo moje."
"Volim i ja tebe Kolja."
.
.
Nadam se da ste uživali u čitanju jer ja u pisanju svakako jesam. Uskoro stiže nova priča, voli vas vaša Mara🥰