Kad sam srela tebe (Eva & Kolja)

33. Poglavlje

Kolja POV
Otvaram oči ali ne zatičem nju pored sebe. Nisam tome odmah davao na značaju ali kada sam se okrenuo i video da nije ni na prozoru nešto me je probolo. Jel moguće da je pobegla? Ustao sam i obukao prvo što mi je palo šaka. Proverio sam kupatilo, dnevnu, kuhinju pa čak sam i na terasu izlazio ali ne, ona je otišla. Shvatio sam to kada nisam video njen rančić.
"Jebem ti... Uh!" Vratio sam se u sobu i uzeo telefon, već sam bio naoštren da je zovem ali sam zaboravio na to kada sam video poruku od Tomislava. "Zašto se Eva već sada vratila kući onako unezverena? Zašto pokušava da slaže da si kod Kal i Duleta? Očekujem objašnjenje, iako odgovor već znam."
Znači pobegla je u stan. Već za četrdesetak minuta bio sam tamo. S obzirom da sam hteo da vozim kao manijak stigao bih sigurno za dvadeset minuta ali gust je saobraćaj. Pokucao sam na vrata koja mi je otvorila očigledno ne toliko dugo budna Majda. Nasmešila mi se.
"Koljice."
"Izvini Maki ali moram da prođem. Gori mi pod nogama." Pomerim je jednom rukom u stranu i odem pravo do Evinih vrata. Treskao sam po njima kao bez duše ali ništa. Odgovora nikakvog nisam dobio.
"Otvaraj ova vrata jer ću ih odvaliti!" Dreknuo sam ali i dalje ništa. Tomislav je već uveliko stajao pored mene i držao ruke na mojim ramenima.
"Kolja, Tomislave šta se dešava?"
"Pričaćemo Majda, idi skuvaj Kolji kafu molim te."
"Neću kafu, Eva otvori jebena vrata!"
Eva POV
Nije mi u planu da progovorim, on zna da sam unutra i da ga slušam ali ne mogu. Šta da mu kažem? Stajala sam naslonjena na vrata i slušala šta vrišti. Ali bukvalno vrišti.
"Znam da si unutra progovori bar nešto jebem mu mater Eva!" Suze su počele da mi se skupljaju u očima. Ovo je teže nego što sam mislila, pogotvo zato što mu u glasu prepoznajem tugu. Kao da je tužan što sam otišla.
"Zašto si otišla? Samo mi to odgovori, zašto? Šta sam loše uradio? Jesam li te uvredio, povredio? Šta sam uradio pa si se kao lopov iskrala iz mog kreveta?!"
"Smiri se brate. Pusti je malo da se sabere, znaš i sam zašto je ovakva. Hajde da popijemo kafu zajedno. Da se malo smiriš." Čula sam kad je opsovao nešto sebi u bradu ali par minuta kasnije sve se stišalo. Otključala sam vrata i provirila u hodnik, tamo je bila Majda. Čekala je da otključam a onda me gurnula u sobu i ušla zaključavajući vrata.
"Majda, ja sam kreten."
"Šta pričaš to? Nisi kreten, hajde kaži mi šta se desilo sinoć?" Sele smo na krevet, mirno je čekala da počnem sa pričom.
"Spavali smo Maki. Jutros nisam znala šta da radim i samo sam pobegla."
"Zašto? Sviđate se jedan drugom. Nije valjda da nisi uživala sa njim?"
"Ne Majda. Bilo mi je super sa njim, samo sam se uspaničila jer nisam znala kako će da reaguje. Nisam ja kriva što imam bivšeg koji je kreten na kvadrat."
"Kolja je zaljubljen u tebe. Znaš šta? Želim detalje. Hajde, opleti."
"Nisu bitni detalji Majda." Kažem kroz osmeh, sumnjičavo je pogledala u mene sa napućenim usnama. Prasnula sam u smeh jer je pravila neke neobične face. Ona je luda sto posto.
"Ne smej se. Svaki detalj oću da čujem."
"Ne može, detalje čuvam za sebe. Mogu da ti kažem samo da je bilo odlično. Ne znam zašto ali, ponovila bih to. Ne jednom, nego još hiljadu puta. Samo sa njim." Kažem joj iskreno i zamislim se. No njeno coktanje me je onako razbudilo u sekundi.
"Hajde priznaj. Odlepila si za njim."
"Nisam!"
"Ma priznaj da te ne počupam!" Nasmeje se i baci preko mene da me počupa. Izmamila mi je osmeh na lice za deset minuta. Ona je definitivno sve što mi je potrebno za smejanje. Moja srodna duša. Uvek me razume i ohrabruje me, pa čak i sada. Uvek je tu, moj anđeo čuvar.
Kolja POV
"Ta devojka je imbecil. Pokušao sam da joj objasnim da sam zaljubljen u nju ona je počela da pizdi na mene. Onda se smirila, spavala sa mnom i jutros samo otišla. Koga bre ona zajebava?"
"Kolja razumem te. Moraš da joj daš malo vremena, znaš i sam zašto je to uradila, uostalom i ona je zaljubljena u tebe. Majda i ja svaki dan po ceo dan samo o tebi slušamo. Ma smučio si mi se više. Kolja ovo, Kolja ono. Alo bre dosta više Kolje. Još malo će iz frižidera da mi iskače Kolja koliko slušam o njemu." Nasmejao me je. Moj ludak.
"Nisam ti nikada rekao ali stvarno mi je drago što si uvek uz mene. Smejao sam ti se kad si mi rekao da si zaljubljen u Majdu a ti mene ovde lečiš od one male otrovnice."
"Naravno da ti je drago, zato ću vam biti kum na venčanju. Mislim da zaslužujem to a ti me ispravi ako grešim." Udario sam ga iz sve snage pa je zacvileo i uhvatio se za rame. Iz Evine sobe čuli smo Majdu kako viče "Ma priznaj da te ne počupam", posle toga samo smo čuli njihov smeh. Ona je dobro. To mi je u ovom trenutku jedino bitno. Pogledao sam u Tomislava, još malo sam uživao u njihovom smehu a onda se Majda pojavila u dnevnom boravku. Sama ali sa osmehom od milion dolara.
"Jeli Kolja, kad si postao romantičan?"
"Izvini?"
"Jel bi odveo Evu u crkvu kad te pogleda onako smotano?" Znači tu smo? Nasmejao sam joj se i gađao je hemijskom sa stola.
"Jebete vas dve mene a? Gde je ona?"
"Nažalost, neko vreme će te izbegavati. Ali ne brini, odlepila je za tobom, isti ste. Predosećam da ćete se uskoro smuvati."
"Zašto će da me izbegava?!"
"Dok razmisli malo. Boji se da si hteo da je iskoristiš. Znaš ona njihova seoska pravila."
"Jebala ih pravila! Zbog glupih babskih pravila ja ne mogu da budem sa devojkom koja mi se sviđa. Ovo nije Niš!".........