Kad sam srela tebe (Eva & Kolja)

28. Poglavlje

Još malo nakon večere smo sedele kod njih a onda se Aleksiji prispavalo. Došla je do mene zevajući i crvenih očiju.
"Spava ti se ljubavi?"
"Da, hoću kod mame." Pogledam u Kalinu i slegnem ramenima.
"Hajde onda, idemo. Hvala na večeri Kalina, bilo je odlično."
"Nema na čemu dušo. Dođi kad god želiš, pošto je očigledno da se nećeš vraćati kao dadilja ovamo."
"Ne mogu da obećam ništa. Daki dođi." Ćušnula sam ga preko nosića i sagla se da ga poljubim.
"Vidimo se maleni."
"Zašto ne ostanete večeras? Želim da se igraš sa mnom."
"Drugi put. Aleksija je umorna a već sutra se vraća kući."
"Dobro, ćao onda."
"Ćao pile." Zagrlila sam Lazara i uzela Aleksiju u ruke.
"Ostani sa svojima, zvaću taksi." Govorim gledajući u Kolju.
"Taksi? Ne Eva, ja vas vozim. Hajde."
"Kolja."
"Rekao sam šta sam imao, kreći hajde." Uhvatio me je za ruku u povukao u hodnik. Kalina i Dušan su došli da nas isprate.
"Dođite nam opet devojke."
"Hoćemo. Laku noć." Izljubili su nas oboje a onda je Kalina zagrlila Kolju.
"Sine moj. Izvini."
"U redu je mama, pogrešio sam i ja. Vidimo se kasnije ili sutra."
"Važi. Vidimo se." Još jednom sam im poželela laku noć pa otišla da smestim Aleksiju u auto. Već je tu zaspala, nasmejala sam se kad sam osetila Koljine ruke na svom struku.
"Majmune videće nas tvoji."
"Neka vide, baš me briga."
"Ali mene je briga, šta će da misle ljudi o meni."
"To uopšte nije bitno. Bitno je šta ja mislim o tebi."
"Da? Šta misliš, želim da čujem. Zanima me." Nasmejao se i otisnuo poljubac na moju slepoočnicu. Odgurnem ga od sebe jer neću da me ljubi, nego da mi odgovori. Nasmejao se pa me obišao i ušao u kola. Prevrnula sam očima te ušla za njim i udarila ga onako, damski preko glave.
"Nisi mi odgovorio. Čekam odgovor i dalje."
"Pa šta da ti kažem. Što se mene tiče, čekaćeš još."
"Hajde da ne zaboravimo to da si ti započeo sve ovo. Nisam ja tebe pipkala nego ti mene."
"Iskreno, ne bih se bunio da ti mene pipkaš."
"Idiote sestra mi je tu!"
"Pa počela si o pipkanju."
"O samo ćuti. Nevinašce." Ponovo je uspeo, iznervirao me je za dva minuta. Ovaj čovek nije normalan, ne znam da li da se ljutim na njega što ovako utiče na mene ili sebe jer dozvoljavam da utiče na mene ovako. Duboko sam udahnula kad smo ušli u ulicu a on stao ispred zgrade.
"Jel hoćeš da ja odnesem Aleksiju gore?" Odmahnem glavom pa ga poljubim na blic, iskrivio je usne u osmeh i pokušao da produbi poljubac ali ja sam se spremno odmakla od njega i izašla iz auta.
"Vidimo se Kolja."
"Vidimo se, pozdravi tvoje." Namigne mi i čim zatvorim zadnja vrata startuje motor i nestane u pravcu Pančevačkog mosta, verovatno ide kod roditelja. Nekako sam uspela da otvorim vrata stana iza kojih me je dočekao Toma. Osmehnuo mi se toplo i preuzeo Aleksiju iz mojih ruku kako bih se izula. On je skinuo njene patikice i odneo je u moju sobu.
"Vratila si se već? Mislila sam da će Kolja večeras da te istroši, zamolio bi već Kalinu da pričuva Aleksiju." Izbečila sam oči na Majdu jer je ovo rekla ispred mame. Slatko se nasmejala i namignula mi.
"Samo ućuti dok tata ne dođe. Ne mora on baš da sluša tvoje gluposti."
"Dobro, dobro ja sam samo rekla istinu. Da je bilo prilike ne bi ti večeras došla ovamo. Mada ne sumnjam da će Kolja zavoraviti da stvori tu priliku sam sebi, ma rodiće je ako treba." Belo sam gledala u nju. Definitivno je ili poludela ili se napila.
"Kaži mi jesi ti pila nešto? Lupaš ko Maksim po diviziji." Mama i ona su zajedno prasnule u smeh.
"Ma zafrkavam te. Ne ljuti se."
"Kako bih se na tebe naljutila? Malo ću da te bijem ali to sutra ka Slađana ode jer vrlo dobro znam da će sada svim silama da te brani." Obe su se osmehnule.
"Dođi mamino. Sedi pored mene, kako je bilo? Jel se Aleksija lepo ponašala?" Sela sam do mame i naslonila glavu na njeno rame.
"Jeste, ona i Danijel su se igrali. Zašto mi ti nisi rekla da Lazar dolazi i dalje kod teta Nike? Odakle mu pravo?"
"Ništa ne znam srećo, samo znam da ni Nikolina nije impresionirana zbog njegovog sve češćeg prisustva u njenoj kući."
"Znam ja šta je on smislio. Aleksija je moja slaba tačka, svestan je toga i pokušava preko nje da dođe do mene. Rekla mi je danas da je pričao sa njom kad je bio kod Nike, neka ona počne Andru da dovodi kod nas. Ne želim Lazara blizu svoje sestre ili bilo koga od vas." Primetila sam tek tada tatu na vratima, pratio je naš razgovor i upijao sve kao sunđer.
"Otkad ti stojiš tu? Zašto stojiš tu? Uđi sedi."
"Slađana, nisi mi rekla da srećeš Lazara. Ne želim ga blizu svoje dece. Jel razumeš? Dovoljno me je razljutio kad je povredio Evu, neka ga guja ujede da opet počne nešto da mulja."
"Mihajlo to nije bitno. On više neće prilaziti Evi, zar ne sine?"
"Tako je. Ne moraš da brineš, znaš da ne volim kada vičeš na mamu." Ustanem i za ruku ga dovedem do kauča. Naterala sam ga da sedne jer se uznemirio. Od tog Lazara mira nemam, ni ja a ni moja porodica. Stvarno mi nije jasno kako neko koga voliš, uspe da ti se zgadi za tako kratko vreme? Volela sam ga dok nisam upoznala Kolju, ne znam šta mi se desilo u međuvremenu, ali sto posto sam sigurna da je Kolja za mene onaj pravi. Drugačiji je od ostalih koji su mi se sviđali. Ima čudnu harizmu, malo je blesav ali tako je najslađi. Izgleda da sam se ozbiljno zaljubila u njega. Majda i Tomislav su bili u pravu, gotova sam, ali nekako imam poverenja u njega. Kada je rekao da je zaljubljen u mene delovao je tako iskreno, samo želim da to jeste istina. To bi značilo da ima šanse za nas, da ima šanse da konačno mene neko zaista usreći, i da ja nekoga zaista usrećim......