Nije sve onako kako izgleda, zamišljamo ili vidimo. Sve to može biti drugačije. Može biti dobro ili loše. Ali zato je Yoni to bio dobar put, kao i za Jungkooka.
Ovo je moja prva knjiga i nadam se da će vam se svideti l💜❤️💜❤️
Probudila sam se malo kasnije nego inače. Zato što danas Jungkook i ja imamo neko takmičenje.
Rekla nam je profesorka da se svečajnije obučemo. Pa sam tražila neku dugačku haljinu.

(Ovako je izgledala haljina👆🏻)
Haljinu sam popeglala, i sišla sam da napravim doručak.
I to sam završila. Krenula sam sa spremanjem. Obukla sam haljinu (👆🏻gore).
Kada sam se presvukla, počela sam da se smikam. Kada sam se nasminkala bila sam zadovoljna sa svojom šminkom.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
(Ovako izgleda šminka👆🏻)
Kada sam se spremila, i sve ponela krenula sam ka školi. Malo su me svi čudno gledali, sigurno, zato što sam krenula ka školi ova obučena.
Kada sam stigla kod skole. Ušla sam u nju i krenula ka kabinetu muzičkog i tu su me čekali profesorka i Jungkook.
Kada su me videli profesorka se nasmejala toplim osmehom, a Jungkook je ostao i dalje hladan. Kada sam ga malo bolje pogledala, on je bio u nekom crvenom odelu, možda malo tamnije nego moja haljina, imao je crne cipele, bili smo slično obučeni.
Krenuli smo da izađemo iz učionice i tada je naša razredna ušla u nju i prišla nam,, Želim vam svu sreću. Želim da ih pobedite, jer znam da će teh iz sve obotite sa nogu. Srećno deco". Naš dvoje smo se samo nasmejali i klimnuli glavama, dok su naša razredna i profesorka muzičkog pričali.
Napokon smo izašli, i cela škola nam je poželela sreću. Išli smo profesorki im kolima.
Za divno čudo smo brzo stigli do hale gde imamo takmičenje, stigli smo za otprilike sat vremena. Kaa smo izašli iz kola i krenu da kažemo da smo stigli. Kada sam vitela koliko ima ljudi zamolio da nisam pala u nesvest. Prosto ne volim toliku gužvu, a ne volim pogotovo da me svi gledaju, stvaraju mi nervozu i tremu, kada pogrešnim nešto imam osećaj da će mi se svi ismejavati i sva ta čuda.
Kada smo se prijavili da smo stigli, oni su nam dali naš kljud od neke sobe, to je pred postavljam kao vrsta sobe ge de poznati odmaraju posle nastupa na bini. Ušli smo tu i spremali se.
,, Deco da li imate tremu", Jungkook je odmah uo glavu da nema tremu, eh blago njemu, dok sam ja klimala potvrdno da je imam i to jako, ona se samo nasmejala,, Nema čega da se plašiš sve smo vežbali i sve znaš odlično . Ako pogrešiš nešto nema veze svakome se dešava, pa čak i onim najboljima i oni pogreše pa nastave dalje. Kada stanete na binu i kada krenete da pevate sve će te ih oboriti sa nogu. Verujem u vas dvoje, ustvari svi veruju u vas cela škola veruje da će te uspeti, i vaši roditelji veruju u vas... ", tako je pričala još neke stvari, dok sam ja razmišljala samo o jednoj, a to su moji roditelji, volela bi da su oni ovde i da me podrže, ali znam da ću me podržati u svemu što ja radim.
Ovo takmičenje može da gleda ceo svet, tako da sam rekla svojim roditeljima i oni navijaju za mene.
Oni su jako poslovni ljudi. Non stop putuju po celom svetu i šire svoje kompanije,ali to nije sada bitno čime se bave moji roditelji doći će i vreme da se to ispriča.
Tako smo čekali da dodje naš red. Mi smo bili pri kraju svih njih. Jungkook i ja nismo ni progovara li jedino ako smo morali,ali i tada smo jedva pričali.
*Time skip*
Napokon je došao naš red da nastupimo. Profesorka nam je poželela svu sreću.
Kada smo izašli na scenu osećaj je bio nekako čudan, ne znam kako da objasnim. Nekako da mi u isto vreme nedostajao, i kao da nije, prosto ne znam kako da objasnim.
(Dobro nisam ja samu sebe razumela kada sam pisala ovo😅)
Kada smo krenuli da pevamo nekako su mi se sva sećanja vrtela po glavi, sve od početka baleta pa sve do sada. Naježila sam se kada se prisetim toga. Nedostaje mi balet. Najviše mi nedostaje bina, kada smo igrali nekako sam te tada osećala kao da sam labud koji žudi za nečim, ali tada to nisam mogla da dostigne toliki cilj. Da nema ovu proklet povredu koja me još i danas danji muči, mogla bi da dostignem sve svoje ciljeve u žitu koje sam kao dete imala, ali sada nemugu više ni da stanem na prste, a da me nezabolu kolena.
Ova pesma je jako tuzna.
(Ja ne znam kako da objasnim. Poslušajte pesmu pa će te je shvatiti👆🏻)
Kada je napokon došlo do izvlačenja pobednika bila sam jako nervozna jer ne znamano ko je pobedio. Videla sam da je Jungkook isto bio nervozan.
Sada svi stojimo u va reda i čekamo.
,, Prvo mesto osvajaju Yona i Jungkook. Čestitamo vam", kada smo čuli naša imena nismo mogli da verujemo da smo mi osvojili prvo mesto.
Prišli smo i jedan stariji gospodin koji bio u sudiji on nam je prišao i dao na veliki trofej. Jungkook i ja smo ga uzeli i zahvalila se svima koji su glasali.
,, Svaka čast deco moja. Znala sam da će te uspet", profesorka nas je zagrlila i počela je da plače od sreće. Nas dvoje smo se samo nasmejali profesorki.
Bili smo jako srećni. Profesorka nas je odvela kućama.
Mene je prvo ostavila i ja sam joj se zahvalila. Rekla nam je da će trofej odneti u školu sutra da bi stajao u vetrini gde stoje svi trofeji sa raznih takmičenja.
Čim kad sam ušla u kuću samo sam otišla u kupatilo skinula se i obavila noćnu rutinu.
Kada sam stigla u sobu samo sam se bacila na krevet i zaspala jako brzo.
___________________________
Nadam se da vam se svidja deo. Nisam imala do pola inspiraciju pa sam nekako smislila. Ja se izvinjava na nekim greškama, ali telefon mi sam ispravlja. Ako nema slike haljine to je zato što mi se više puta izbrisala.
