ᴏɴᴇ sᴛᴏʀᴍʏ ɴɪɢʜᴛ

part 2

"Daj da ti pomognem."-Rekao je i povukao moj kofer ka sebi. Slucajno je dodirnuo moju ruku na trenutak i moj dah je stao ponovo.

"Hvala."-Nasmesila sam se i rekla te uzela svoju torbu i posla za njim ka svojoj sobi.

"Drago mi je da si se vratila, nadam se da je izmedju nas sve okej."-Rekao je nesigurno kada je ostavio kofer i odlucio da on prvi zapocne nesto.

"Jesmo. Trebalo mi je malo vremena. Sada sam tu."-Snazno sam se trudila da mi glas ne zadrhti dok sam to govorila a on me pazljivo posmatrao i jos vise mi ulivao nervozu.

"Razumem te. Idem da se tusiram pa cu nesto da nam spremim."-Rekao je i izasao iz sobe. Sada je pricao opustenije i slobodnije zbog cega sam se i ja smirila.

Udahnula sam duboko par puta.
Dobro je. Mozes ti to.
Nije vise neprijatno, izdrzaces.

Sada treba resiti drugi problem.
....

Cim sam se raspakovala, odmah sam pozvala Rika i Angelu da se nadjemo u kaficu te se i zaputila tamo.

Ponovo sam imala uzasan osecaj u stomaku ali sada blazi nego ranije.
Pice koje sam narucila je stiglo a oni josuvek ne.
Nervozno sam lupala nogom o pod i plasila se da se uopste nece pojaviti.

"Evo je bezobraznica."-Prestala sam da lupam nogom kada sam cula Angelin glas iza sebe i prebledela.

Ustala sam i polako se okrenula, spremna da se suocim sa njihovim besom.

"Stvarno mi je zao.."-Tek sam krenula da se izvinjavam ali me prekinuo zagrljaj u koji su me uvukli.

"Ako jos jednom tako odes i ne javljas se, ubicu te."-Rik je govorio besno i ozbiljno dok me grlio.

"Trebalo mi je vremena nasamo. Znam da to nije opravdanje i da je trebalo da vam se javim bar jednom ali verujte da mi je zao. Ne bih to ponovila." -Izvinjavala sam se najiskrenije dok su oni sedali polako i kolutali ocima.
Mogla sam da osetim da sam u opasnosti i da se vesto kontrolisu.

"Na tvoju srecu, radost sto te vidim je jaca od zelje da te prebijem."-Rekla je Angela nadrndano, pokusavajuci da glumi jak karakter ali znala sam da cu je slomiti.

"Samo da znas da je ovo trenutno i da ces se tek suociti sa mojim besom. Nijedan problem se ne resava tako sto pobegnes."-Za razliku od Angele, Rik je bio veoma ozbiljan i znala sam da cu njega teze slomiti.

"Pa sada sam se vratila i zajedno cemo resiti sve."-Govorila sam nezno i umiljato dok sam ih drzala za ruke.

"Postoji samo jedan uslov."-Rekla je Angela ozbiljno dok je gledala u Rika.
Imala sam osecaj da Rik vec zna o cemu je rec.

"Nema vise laganja niti skrivanja. To su stvari koje uniste prijateljstvo."-Rekla je Angela s odredjenom dozom tuge u glasu sto je i mene uznemirilo.

Zasuzile su mi oci kada sam se setila haosa koji smo napravili pre par meseci zbog cutanja, lazi..

"Nema vise toga."-Rekla sam odlucno i progutala veliku knedlu.

"Dosta tih tema za sada. Pricaj kako je proslo sa Dzejsom."-Rik je prekinuo atmosferu koja je vladala jer je znao da nista dobro nece doneti, samo nas rasplakati.

"Oh."-Uzdahnula sam i nervozno se nasmejala.

"Toliko lose?"-Upitala je zainteresovano Angela dok je ispijala svoje pice.

"Pa zapravo i ne. Na pocetku je samo bilo neprijatno ali posle je bilo okej. Mislim da moze sve da se vrati u normalu."-Govorila sam optimisticno jer sam osecala da postoji mogucnost da sve bude kao pre.
Ne znam da li je moguce ali zelela sam da budemo bar prijatelji.

"A normala je?"-Zbunjeno je pitao Rik te uputio cudan pogled Angeli.
Imala sam osecaj kao da mi nesto ne govore ali sam to zanemarila.

"Pa normala je to da smo i dobri drugovi a ne samo cimeri."-Rekla sam pomalo nesigurno jer sam stekla utisak kao da na to pitanje postoji jedan tacan odgovor koji ocekuju da kazem.

"Tako je, slazem se."-Rik je rekao kao iz topa. Delovao je kao da mu je pao kamen sa srca i bunio me.

"A da li ga vidis samo kao prijatelja?" -Rekla je Angela nakon sto je Rika osinula ubilackim pogledom.

"Pa mislim da je tako. Znam da on nema nikakve veze s tim sto je bilo pokazano te noci ali to sto me nije ni zvao nakon toga mi je pokazalo da mu nije ni bilo stalo dovoljno. Mislim da mi je to pomoglo da shvatim da je to bila samo iluzija i s moje i njegove strane." -Po prvi put sam o tome pricala sa nekim i otvorila se. Mogla sam da osetim kako tezina napusta moje grudi i osecala sam se bolje.

"Pre svega ste bili drugovi, nadam se da ce tako i ostati. Niste jedno za drugo i na tezi nacin se to shvatili."-Rik je oduvek bio brutalno iskren i to sam oduvek volela kod njega ali sada su njegove reci bolele.

Znala sam da je to istina ali sam mozda zelela da cujem drugacije.
Nista nisam odgovorila, samo se slabasno osmehnula.

"Hocemo li izaci veceras negde?" -Angela je odlucila da prekine tu tmurnu temu i, kao i uvek, predlozila da izadjemo veceras.

"Oh, molim te. Kris nije prestajao da govori o nekoj zurci. Dosla sam danas zbog njega, kako bi mogao da ide na tu zurku veceras."-Prevrnula sam ocima jer sam se setila koliko je Kris smarao da dodjemo danas zbog te zurke.

"Onda ces saznati gde je to i idemo tamo."-Rekla je odlucno i ustala pre nego sto sam ja stigla da se pobunim.

"A mene ces upoznati sa novim drugarima. Vidimo se."-Rik je takodje ustao za njom, namignuo mi te otisao i on.

"Kreteni."-Promumlala sam sebi u bradu i nasmejala se.

...

Kada sam se vratila kuci, Dzejsa nije bilo.
Bila sam jako umorna te sam zaspala u dnevnoj sobi.
Probudio me je telefon koji je zvonio.

"Jesi spremna?"-Kris je odmah presao na stvar i mogla sam da cujem da vozi auto.

"Sranje. Zaspala sam."-Jedva sam progovorila i odmah ustala. Znala sam da ce me ubiti.

"Stizem za 10 minuta. Spremi se do tad."-Rekao je besno I prekinuo.

"Dodjavola."-Psovala sam dok sam podizala cebe s poda koje je palo kada sam skocila.

Tada sam se setila da sam zaspala slucajno i da se nisam pokrila. Mora da je Dzejs dosao.
Pokucala sam mu na vrata ali nije bilo odgovora.
Mora da je ponovo otisao negde.

Istusirala sam se za 5minuta a ostalih 5minuta gledala sta da obucem.
Kada sam cula zvono, uzela sam prvo sto mi je palo pod ruku.

"Stizem!"-Vikala sam dok sam se oblacila i umalo pala jer sam nogu ubacila u pogresnu rupu farmerki.

"Nisi kasnila koliko smo mislili da ces, te smo odlucili da te ne ubijemo." -Rekao je hladnokrvo Daniel kada sam ulazila u auto.

"Samo kreni."-Obratila sam se Krisu isfrustrirano dok sam nanosila sjaj na usne.

Stigli smo brzo u neki klub koji mi nije poznat. Nadam se da mi ni ljudi nece biti poznati.
Kada smo usli unutra, glasna muzika, dim i svetla su vratili stara secanja I probudili nostalgiju.

Helo pipl!
Pocinjem polako sa izbacivanjem druge sezone.
Bice kratka, nadam se. Jos je nisam zavrsila.
Nisam sigurna da li ce biti jos sezona te me to koci u pisanju ove.
Uzivajte do sledeceg dela, ljubim vas.