ᴏɴᴇ sᴛᴏʀᴍʏ ɴɪɢʜᴛ

part 30

Dzejs je mogao da vidi da je tanka nit pukla i slomila sve u njoj u njenim ocima koje su se napule suzama.
Za Rouz je sve u tom trenutku stalo.
Sekunde su delovale kao minuti, muzika je zacutala, svi oko nje kao da su se kretali usporeno.

Mrzeo je sebe u tom trenutku, voleo bi da moze da udari samog sebe a da ne izgleda kao ludak.

Delovala je tako krhko, kao da je od stakla i da ce se slomiti svakog casa i zbog toga nije smeo da joj pridje.

"Rouz.."-U njegovom glasu se culo kajanje. Nije ga gledala, pogled joj je bio spusten. "Nije ni vreme ni mesto za svadju." Izgovorila je i njene usne zadrhtale.

Dodjavola nije.
Nije ga zanimalo da li ce jos vise pokvariti ovaj rodjendan, da li ce se osramotiti, da li ce dobiti batine od njenih prijatelja.. Zeleo je da to rese, odmah.
Nije mogao da je posmatra takvu ni sekund duze.

Podigla je pogled i sitno treptala kako bi oterala suze.
"Molim te, idemo odavde." Polako joj je prisao ali ne previse blizu. Pokusavao je da uhvati njen pogled.
"Zelim da razgovaramo." Rekao je kada je napokon uhvatio njen pogled.

Vid su joj mutile suze i nije ga lepo videla. Od bola koji je osecala u grudima nije mogla ni da udahne lepo vazduh. Nezno je klimnula glavom i polako se zaputila ka izlazu dok ju je on pratio.

Vazduh koji ih je udario kada su izasli nije bio nimalo svez. Bio je tezak.
Kisa se spremala, moglo je da se oseti.
Zvuci slabe grmljavine su zamenili muziku.

Rouz nije stala kada je izasla iz kluba vec je nastavila polako da ide ka njihovom stanu.
"Isuse." Promumlao je dok se mrstio.

Uhvatio ju je za ruku koja je bila ledena kako bi je zaustavio. "Vici na mene, ljuti se, udaraj me.. tvoje cutanje me ubija." Molecivo je rekao.
Stala je kada ju je uhvatio i okrenula se ka njemu kada je zavrsio.

Susrela se sa njegovim ocima u kojima je bilo previse straha i panike.
Straha da ju je ovaj put zaista izgubio.
Nemo ga je posmatrala i dalje dok ju je drzao za ruku.

Namrstio se i skrenuo pogled jer nije imao snage. Njen pogled kao da je slao milion sitnih iglica koje su isle direktno u njegove grudi.

Pokusala je da ostane pribrana i prvo razmislila. Nije imala snage da deluje impulsivno kao obicno.
"Ovo vece je bilo haos." Napokon se oglasila sto ga nateralo da je pogleda.
"Moramo da razgovaramo o mnogo toga."
Njen smiren i pomalo hladan ton je gasio njegovu nadu.

Taman kada je zeleo nesto da kaze, nije mu dozvolila. "Ali ne sada."
Smatrala je da je bolje da se smire i razmisle o svemu te da tek tada pricaju, za razliku od svih proteklih svadja.

"Ne." Dzejsu se ta ideja nije nimalo dopala. Nije zeleo da ode bez da cuje njegovo usrano objasnjenje.
"Ne zelim da ostane ovako jer cemo oboje razmisljati samo o tome i to ce samo pogorsati situaciju." Odmahnuo je glavom i odlucno rekao.
Dzejs je takodje bio u pravu.
Rouz ce padati verovatno svakakve stvari na pamet, gore stvari, dok bude razmisljala o tome.

Takodje se plasio da ce tada posustati i pribeci nekim privremenim resenjima kao ranije te veceri ali da sada on nece biti tu da je spreci.

Rouz je kroz mrstenje odmahivala glavom i povlacila se korak unazad dok joj se on priblizavao.
"Ne zelim da budem razlog zbog kog ces se unistiti Rouz, molim te."
Pokazao je na sebe zatim na nju.

"Kleknucu ispred tebe ako je to potrebno da me saslusas i da ne radis to sebi." Njegove reci su bile pune ocaja a njegov glas slab. Ponovo je odmahnula glavom i jedva zadrzavala suze.
Zaboravila je u tom trenutku na Niku i sliku.

Izbegavanju te teme je dosao kraj.
Nije vise mogla da se pretvara da se nista ne desava. Videla je koliko je Dzejs ocajan zbog toga i mogla je da zamisli kakve bi tek reakcije bile njene porodice i prijatelja.