𝘱𝘢𝘳𝘵 21

711 25 1
                                    

Dzejs je oslobodio njegove i moje ruke te je sada svoju desnu ruku naslonio na moj potiljak, mrseci moju kosu i privlaceci me ka sebi sve vise, a drugom me obgrlio snazno.

Vise nisam ni htela da se borim sa sobom i sprecim ovo, htela sam samo da se skroz prepustim.

Nije me ljubio nezno vec brzo i snazno, kao da je vec neko vreme zudeo za mnom.
Istom merom sam uzvratila jer, ne znam za njega, ali ja sam definitivno zudela za njim.

Napokon sam osetila njegove mekane usne i njihov ukus, sto je samo cinilo da ih zelim sve vise i vise.

Nikad se ni sa kim nisam ovako poljubila, osetila, ni priblizno.
Mislim da mi se niko nije ni svidjao zapravo.

Setao je po mojim ledjima dok sam ja mrsila njegovu kosu i nas poljubac je postajao sve strastveniji.

"Je l' ovo okej?"-Na sekund je odvojio nase usne kada je polako poceo da povlaci moju majicu i njegove oci su delovale gladno.

Potvrdno sam klimnula glavom dok sam gledala njegovo lepo lice koje mi nije dozvoljavalo da ga odbijem i poslusam svoj razum umesto srca.

Ranije sam osecala leptirice u stomaku, ali kada je poceo da ljubi moj vrat i spusta se sve nize, osetila sam leptirice i na drugom mestu.
Sve ovo je bilo novo za mene ali sam odlucila da ne brinem o tome i samo se prepustim ovom trenutku, iako cu se verovatno kajati sutra.

"Sigurno?"-Ponovo je upitao dok je drzao neotvoren kondom u ruci i pazljivo cekao moj odgovor.

"Ako nastavis da pitas, mozda se predomislim."-Imala sam tremu i moje srce je kucalo prebrzo te sam pokusala da ignorisem to, iako sam bila jako nervozna.

"Ali polako."-To sam rekla vise kao molbu nego zahtev kada je on zavrsio sa tim i svoje telo oslonio na moje.

Bila sam fokusirana na njegovo lice ali sam skrenula pogled i namrstila se kada me je preplavio cudan osecaj i toplina.

Pored bola i zadovoljstva, bio je tu jos neki osecaj. Osecaj potpunosti. Kao da je to delic koji mi je falio trenutno.

Kada smo zavrsili, Dzejs se sklonio sa mene i legao pored. Bio je namrsten i odmah sam pomislila da je bilo lose.
Ja nisam nista radila ali opet..

Bilo me sramota da progovorim a kamoli pitam nesto, a tisina je vec postajala neprijatna.

"Zasto mi nisi rekla da si nevina?" -Postedeo me razmisljanja i sam progovorio o tome dok je njegov glas bio drugaciji, grublji.

"Mozemo li, molim te, da sada pustimo sve to i spavamo? Jutro je pametnije od noci."-Nisam razumela zasto bi to bio problem i zasto tako reaguje ali nisam htela da upropastimo noc te sam ga lepo zamolila.

"Dodji."-Iako je bio ljut, odlucio je da pusti to sada i da ne kvari trenutak te me povukao ka njemu.

I dalje je grmelo ali se vise nisam plasila jer je Dzejs tu.
Toplota i udobnost zagrljaja su ucinili da brzo zaspimo.

.
.
.

Kapljice kise koje su udarale o prozor su me budile polako iz sna.
Namrstila sam se i protrljala oci.
Kada sam otvorila oci i setila se svega od sinoc, dobila sam napad panike.

Milion emocija se mesalo u meni, a dominantna je stid.
Sta sam uradila? Kako sam mogla to da uradim sa Dzejsom?
Kako cu mu izaci sada na oci?
Kako cu nastaviti da zivim s njim?

"Oh dodjavola."-Promumlala sam i samo sam zelela da se ubijem.

Razmisljam da samo prespavam ceo zivot. Bar Dzejs nije tu pored mene.

Kada sam videla koliko je vec sati, morala sam da ustanem. Umirala sam od gladi takodje.

Sunjala sam se do dnevne sobe kao mis, u nadi da Dzejs nije tu.
Kada sam ga ipak ugledala na krevetu, zamisljenog i namrgodjenog, shvatila sam da nije trebalo da ustajem.

"Hej."-Planirala sam da se polako, neprimetno vratim nazad ali je on u tom trenutku bacio pogled na mene pa sam se oglasila tiho.

Njegov pogled je bio drugaciji ali i vazduh, osecaj u meni... Sve je delovalo drugacije.

"Nisam mogao da te cekam, morao sam da ustanem i napravim dorucak." -Njegov pogled se promenio kada me ugledao, delovao je pomalo uplaseno, zbunjeno, ali je on odmah to promenio.

"Jej."-Za razliku od njega, ja nisam mogla da kontrolisem svoje emocije, izraz lica, govor i postupke.
Trudila sam se da ne pokazem koliko sam uznemirena i koliko mi je neprijatno ali sam se samo jos vise izdavala.

"Pa..kako si spavala?"-Pokrenuo je neku temu da ne bi doslo do neprijatne tisine kada sam sela, ne tako blizu njega.

"Super. Tvoj krevet je udobniji." -Nasmejala sam se i ipak pomenula nesto o prosloj noci, trudeci se da ga ne gledam ali nekako nisam mogla da odolim.

Njegova kosa je razbarusena a oci sanjive. Ne bi mi smetalo da sam to ugledala cim sam otvorila oci.

"Mozda mozes onda cesce da spavas tu."-Govorio je nesigurno i polako dok je nervozno cesao svoj potiljak.

To sto je i njemu bilo neprijatno je jos vise ucinilo situaciju neprijatnom.

"Nisam sigurna."-Odgovorila sam brzo i tiho da bi sto pre zavrsili sa ovom temom, ali s obzirom na njegov izraz lica, mislim da nece biti tako.

Koliko god mi bilo lepo sinoc i koliko god htela da se to ponovi, nisam smela to da dozvolim.
Ne smem da dozvolim da stvari izmedju nas predju granicu vise nego sto vec jesu.

"Zasto ne? Nije ti bilo lepo?"-Iako je vec bio namrgodjen kada sam se pojavila, sada se raspolozenje jos vise pogorsalo.

"Bilo je, to je problem. Dzejs, nismo smeli to da uradimo. Mi zivimo zajedno i ne znamo jos koliko ce to tako biti. Zasto da rizikujemo da se nekada izbegavamo po stanu i da stalno bude neprijatno? Zasto da to dozvolimo samo zbog trenutnog zadovoljstva?"-Nisam htela da se ustrucavam i htela sam da sve to odmah resimo pa sam pocela da govorim sta stvarno mislim.

"Samo zbog trenutnog zadovoljstva? Je l' za tebe to bilo samo to?"-Ocigledno mu se nimalo nije svidelo to sto sam govorila i izgledao je razocarano.

"Zar nije i za tebe?"-Trebalo mi je malo vremena da smislim odgovor jer pravi odgovor nisam smela da izgovorim.

"Dzejs.."-Rekla sam nakon njegove tisine i priblizila mu se.
"Stalo mi je do tebe, stvarno jeste. Zbog toga ne zelim da te izgubim i unistim nase prijateljstvo ili sta god to imamo sada. Ako probamo nesto vise, to ne bi uspelo i izgubili bismo jedno drugo."

"Ne mozes to da znas."-Nasmejao se ironicno i prevrnuo ocima dok je sklanjao moju ruku kojom sam dodirnula njegovu. Nije mu bilo svejedno i to je meni otezavalo stvari.

"Mogu. Oboje smo isti. Ne mozemo i ne zelimo da se vezemo za nekog, ni da budemo u vezi. To nije za nas. Ti volis da stalno menjas devojke i probas sve, a ja samo zelim da budem slobodna." -Pokusavala sam da mu sto blaze objasnim situaciju ali on je odbijao da slusa i sklanjao se od mene.

"Zasto mi onda nisi jebeno rekla da si nevina?"-Ustao je i viknuo ljutito, masuci desnom rukom. Ranije je bio povredjen ali sada je i jako besan.
Ponovo sam mogla videti onu vatru u njegovim ocima, koja me plasila.

ᴏɴᴇ sᴛᴏʀᴍʏ ɴɪɢʜᴛTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang