ᴏɴᴇ sᴛᴏʀᴍʏ ɴɪɢʜᴛ

𝘱𝘢𝘳𝘵 4

"Sta?"-Ponovo me ucinio nervoznom i zbunjenom te sam oprezno svoju ruku izvukla iz njegove dok on sve vreme nije skidao pogled sa mene.

"Idemo na terasu da se jos malo bolje upoznamo."-Ustao je, prosao pored mene i otisao do frizidera. S obzirom na to da je uzeo dva energetska pica, rekla bih da je on vec odlucio umesto mene.
"Mislim, ako to nije protiv nekog tvog pravila."-Kada mi se priblizio rekao je podsmehljivo a njegove oci mi nisu dozvoljavale da ga odbijem.

"Dolazim za minut."-Posto nisam mogla da odbijem, a nisam ni htela, otisla sam po cigarete pa izasla.

Terasa je mala ali lepa. Mali stocic je bio na sredini a uz njega dve stolice. Ima mesta za jos jednu, dve stolice, ali nisu nam potrebne. Balkonska vrata sam ostavila otvorena u slucaju da Lili zeli da dodje takodje.

"Imam mladju sestru. Ona zivi kod oca a ja kod majke ali vidjamo se cesto. Ima 8 godina i ostala je da zivi sa ocem jer je mala za prelazak u novu skolu i novo drustvo. Mislim tad je bila mala, sad i ne toliko."-Nasmejao se dok je izgovarao zadnju recenicu i setio se svoje sestre. Izbegavao je kontakt ocima dok je sve to pricao. Gledao je limenku i malo jace je stiskao dok sam ga ja pomno slusala i posmatrala.

"Zao mi je. Ne mogu ni da zamislim kako je to bilo.."-Iskreno mi je bilo zao i nisam znala sta da kazem jer, na svu srecu, nisam dozivela nesto takvo.

"Ma ne, u redu je. Ovako je najbolje. A ti?"-Sada me pogledao i uputio mi uverljiv osmeh iako sam mogla da vidim da mu nije bas svejedno dok je pricao o tome, sto je i logicno.

"Imam brata tinejdzera i ne slazemo se najbolje. Majk je mladji tri godine i apsolutno je neizdrzljiv."-Sada sam se ja smejala kada sam se setila Majka. Znam da ih je Dzejs vec upoznao ali svakako sam odlucila da odgovorim.

"Oh, znam koliko iritantni mogu biti. Da li imas dosta prijatelja u Hanters Kriku?"-Upitao je dok je ispijao svoj napitak i mogla sam da zakljucim da nije samo pristojan vec ga stvarno zanima.

"Ne, zapravo ne bas."-Namrstila sam se dok sam uvlacila dim cigarete i tu se zaustavila.

"Kako to?"-Kada je shvatio da necu nastaviti pricu o tome, upitao me je iznenadjeno dok je pazljivo posmatrao moj pokret ruke u kojoj se nalazi cigareta.

"Pa eto. Imam dosta poznanika sa kojima izlazim ali zapravo mi nisu prijatelji. Cudno je. Mozda samo Ana, znamo se dosta dugo i moglo bi se reci da mi je prijateljica. Mozda je i do mene jer ne verujem nikom."-Dok sam govorila gledala sam u zvezde koje su vec uveliko bile na nebu. Znala sam da ce posle ovoga sigurno misliti da sam cudakinja ali navikla sam na to.

"Sta?"-Rekla sam zbunjeno kroz smeh kada sam primetila da zuri u mene sumnjicavo.

"Lazes sigurno. Ne delujes tako. Delujes druzeljubivo i fino."-Bilo mu je tesko da poveruje u ono sto sam rekla, iako je to istina, te je svojim pogledom pokusavao da jos nesto izvuce iz mene.

"Ne poznajes me. Sada sam fina ali zasto mislis da te veceras necu ubiti u snu?"-Rekla sam to jako opusteno dok sam podizala levu obrvu i nasmejala se zlocesto.

"Okej, zakljucacu sobu veceras."-Razrogacio je oci i napravio cudnu grimasu lica koja me je naterala da prasnem u smeh.

"Ha-ha. Smesno. Jesi me malo uplasila iskreno."-Rekao je malo ljutito i posramljeno kada je pocesao svoju bradu.

"Zakljucaj ti za svaki slucaj."-Namignula sam dok sam gasila cigaretu a on skupio oci i uputio mi preteci pogled.
"Pretpostavljam da ti imas dosta prijatelja."

"Zasto to mislis?"-Upitao je zainteresovano i zavalio se u stolicu da bi imao bolji pogled na zvezde.

"Pa delujes kao klasican los momak u pokusaju, izgledas solidno, nisi preterano pametan vec se oslanjas na sarm, egoista.. Obicno vi takvi imate svoju grupu."-Pocela sam da bacam hejt komentare ali nisam stvarno sve to i mislila. Nisam bila ozbiljna potpuno, ali dovoljno da se on malo uvredi. Slegla sam ramenima a on sirom otvorio usta od iznenadjenja kada je cuo sve moje komentare.

"Vau. Zar je moguce da se toliki hejter krije u toj maloj devojcici?"-Bio je malo uvredjeno ali je to skrivao smehom dok se promeskoljio.

"Hej! Ova mala devojcica bi mogla tako jako da ti isprasi guzicu!"-Rekla sam kroz smeh pa moja pretnja nije zvucala toliko ozbiljno. 
Svidelo mi se to sto nista od ovog nije shvatio ozbiljno i naljutio se, vec je nastavio sa salom.

"Postaje hladnije."-Rekla sam osetivsi malo jaci vetar nego ranije i pomislila kako je vec sigurno kasno. 

"Zelis li da ti donesem trenerku ili nesto?"-Svoj pogled je oduzeo zvezdama a poklonio meni.
Njegove oci su me ponovo cinile nervoznom. Ima neceg u tim tamnim ocima koje su sada bile jos lepse zbog odsjaja zvezda u ocima. On takodje nije sklanjao pogled vec je proucavao svaku crtu na mom licu.

"Ne. Trebalo bi da spavam. Laku noc."-Kada sam shvatila da situacija postaje cudna, odmahnula sam glavom i brzo ustala.

"Laku noc Rouz."-Drugacije od ostalih je izgovarao moje ime i to mi je bilo fascinantno.

Dzejs je primetio da je Rouz u nekim trenucima jako neprijatno i da se toliko trudi da to sakrije, ali kada bi pokusala to da sakrije samo bi jos vise to pokazala. Takodje je primetio i da se ponekad zarumeni i to mu je bilo jako simpaticno. 
Mozda nije dobio neku devojku koju ce odmah zavesti i ocarati, ali bar mu zivot nece biti dosadan sa Rouz. Tada nije shvatao da ce to biti mnogo teze nego sto je mislio.

.

.

.

"Je l' ovo okej za prvi dan?"-Rekla sam smoreno kada sam otisla kod Dzejsa u sobi jer mi je potreban savet oko odece.

"Rouz, to su obicne farmerice i obicna majica, kako bi to mogao da bude promasaj za bilo sta?"-Kada me skenirao rekao je smoreno i upitno podigao ruke u vazduh. Ocigledno se ne razume u modu i ne zanima ga. 

"Vidi, ne idem danas na predavanja, moram na trening ali mogu da te povezem. Usput je."-Govorio je dok sam izlazila iz njegove i vracala se u svoju sobu da bih se ponovo pogledala u ogledalo.

"Treniras fudbal?"-Moje pitanje nije zvucalo kao da sam stvarno zainteresovana ali to je bilo zato sto sam se fokusirala na svoju odecu.

"Da. Pauzirao sam ali sada ponovo pocinjem. Ajde, krecemo."-Izvukao me iz sobe jer je znao da se ja sama ne bih pomerila jos dugo.

"Lepim ljudima sve lepo stoji, nemas brige."-Prestala sam da se opirem i pokusavam da se vratim nazad kada mi je rekao nesto lepo po prvi put. Bila sam polaskana i izazvao je moj osmeh.

"Mozes ti to. Proci ce brzo, opusti se."-Kada smo se za dva minuta stvorili ispred faksa, primetio je moju nervozu i zabrinutost pa je pokusao da me utesi i ohrabri.

"Okej."-Udahnula sam duboko dok sam gledala sve te osobe koje se nalaze u dvoristu ali nisam otvarala vrata i dalje.

"Hajde, hajde."-Morao je da izadje iz auta i predje kod mene. Uzdahnuo je i otvorio vrata terajuci me da izadjem.

"Ne nudi mi voznju ako ces kasnije da me izbacis."-Prevrnula sam ocima i rekla ljutito kada sam izasla iz auta a on se samo smejao.

"Zahvali mi kasnije. Vidimo se kod kuce."-Govorio je kroz smeh dok je ulazio u auto a zatim otisao i ostavio me samu. Poslednja njegova recenica je zvucala jako cudno, novo. Nasmejala sam se jer cu morati da se naviknem na to da ce on biti uvek tamo takodje, ali mi nimalo to ne smeta.

Svi pogledi su i dalje bili upreti u mene iako je Dzejs otisao. Nisam razumela zbog cega je to tako. Zar svakog novajliju tako docekaju? Nastavila sam da hodam i ignorisala sve te poglede zbog kojih mi je bilo neprijatno.

Nikada necu pronaci prijatelje. Jako me je sramota da udjem, a kamoli da pricam sa nekim. Moj unutrasnji monolog je zaustavila neka ruka koja me je povukla.