Lotos

Posle svih oluja

Miris ustanove bio je sterilan. Oštar i hladan, gotovo neprirodno čist. Istog trenutka vratio me je u bolničku sobu u kojoj sam provela toliko dugo vremena. Na trenutak me je steglo u grudima. Previše poznat miris. Tišina. Bol.

Duboko sam udahnula i potisnula ih.

Sedim na tvrdoj stolici, ruku sklopljenih u krilima i nervozno se igram kartonskom propusnicom. Čekam da je dovedu. Srce mi nije lupalo brzo kao što sam očekivala. Samo tiha nervoza zbog našeg susreta. Koji će meni biti jako potreban da nastavim dalje. Nadajući se da će i njoj značiti za dalji oporavak.

Vrata su se otvorila i moje misli su nestale. Podigla sam pogled i tada je ugledala. Nina.

Ušla je polako, u širokoj sivoj trenerci, sa kosom nemarno skupljenom. Na trenutak je zastala kada me je ugledala, kao da nije bila sigurna da li sam stvarna. Zbunjeno me je pogledala, a onda se nasmejala. Tiho. Neprirodno.

,,Ne mogu da kažem da sam te očekivala." rekla je, prilazeći i spuštajući se na stolicu preko puta. ,,Uvek si bila ti ta kojoj se pažnja u potpunosti poklanjala, na bilo koji način. Dok si od svakoga bežala. Sada si došla." u glasu i govoru se primećuje usporenost, sigurno od lekova koje joj daju, i vidim da se bori da ima snage za razgovor.

Ne odgovaram joj ništa još uvek. Samo je gledam. Izgleda isto i potpuno drugačije. Njene oči su bile umorne. Ali i dalje je bilo nečega što nisam mogla da imenujem. Mržnja. Bol. Ljubav. Sve pomešano.

,,Znaš šta je najgore?", nastavlja, naslanjajući se nazad na naslon. ,,Što sam te oduvek volela.", nasmejala se ponovo.

,,I mrzela istovremeno."

Grlo mi se steglo, ali nisam skrenula pogled. I dalje samo ćutim i posmatram je.

,,Uvek si bila...sve. Savršena i sa svojim stavom. Tvoje razmišljanje, prkos. Jednostavno sve", rekla je šapatom. ,, Bila si tatina, tetkina. Svačija.", ruke su joj odjednom zadrhtale dok ih je spuštala na sto. ,,Čak i mamina." Skrenem pogled na trenutak na poslednju reč. Čak je i Nejtan znao da me Loren voli, samo ja nikada nisam osetila ni trunku njene ljubavi.

,,Znaš šta je još gore?", progovara još tiše. ,,Ti nikada nisi videla koliko te je volela.", kao da mi čita misli. Pogledala sam je opet bez reči. Nina se nasmejala kroz suze koje su joj se nakupljale u očima.

,,Znam, zvuči smešno, zar ne? Posle svega što ti je radila.", glas joj zadrhti. ,,Ali volela te je. Samo.... nije znala kako.", u stomaku osećam bolan grč.

,,Ja sam to gledala ceo život. Gledala sam kako te traži, kako te prati, kako ne ume da te pusti i kako te u isto vreme uništava." suza joj skliznu niz obraz ali je brzo obriše. Grč u stomaku mi se samo još više pojačava. ,, I meni je otac umro, ali niko me nije video. Nije me videla, samo tebe", povisi ton.

,,I mrzela sam te zbog toga", zastane. ,,Jer si čak i tada imala nešto što ja nisam.", spustila je pogled u svoje ruke. ,,Bila si jača od nje." Te reči su me pogodile više nego što sam očekivala. Nikada nisam pomislila na to. Nikad nisam osetila da sam ja jača.

,,Ja sam ostala. Uvek sam ostajala uz nju. Slušala je. Verovala joj. " podiže pogled ka meni. ,,Napravila me da budem kao ona. Da budem protiv tebe. Nesvesno me je naučila da te mrzim." udahnula sam duboko ali je nisam prekidala. Puštam je da govori sve što joj je na duši.

,,U toj mržnji želela sam da ti naudim. Zato sam bila i sa njim. Trevisom. Uspela sam da te povredim u najgorem životnom trenutku. A ti si se opet izdigla. Besnela sam zbog toga i svake tvoje uspešne borbe u životu da ne potoneš. Zato sam posle videla Melisu kao oružje da te još više povredim. Da te slomim" Suza joj sklizne niz obraz ali je ovaj put ne briše.