C.O.P.

0.9 Questions and Tensions

Hailee nije razumjela šta se dešavalo. Kao da se njena duša rastala od tijela koje je ljubilo Justina i otišla negdje dalje. Bila je u potpunosti zbunjena.

 Htjela je da se makne od njega, da mu kaže da to nije u redu ali joj je svaki njegov poljubac i dodir tako prijao da jednostano nije mogla.

Ukoliko ćemo iskreno, Hailee je nedostajao dodir muškarca, i žudila je za takvim a ne specifično Justinovim dodirom. Znala je da je ovo greška i da će se sutra kajati ali sutra nije bilo važno. Bio je važan ovaj momenat.

Justin je obmotao svoje ruke oko njenog struka i povukao je za sobom. Hodao je unazad i uskoro se sapleo sam o svoju nogu i našao se sjedeći na kauču u jako neudobnoj pozi sa Hailee na njegovom krilu. On svoje ruke spusti na njene butine i podiže je kako bi ljepše sjeo, što i njoj dade šansu da ga fino opkorači.

Glupačo prekini ovo prije nego ode predaleko, Hailee je razmišljala ali uzaludno. Slijedeća stvar za koju je znala je bila ta da je skidala njegovu košulju dok je on ostavljao skoro pa agresivne poljupce po njenom vratu.

Sat vremena kasnije, Hailee je ležala pored Justina proklinjajući momenat kada je pristala doći do njega. Šta sam jebeno uradila, ona opet pomisli. Shvaćajući da je uradila čistu glupost, ona naglo ustade i krenu skupljati svoje stvari po podu.

"Šta radiš?" Justin je upita, dižući glavu tek toliko da je vidi.

"Idem odavde." Ona reče ne obazirajući se na njega previše.

"Hailee, ne ideš odavde kao da sam.. Molim te, pogledaj me." On reče dok se ispravljao u sjedeći položaj. Izgledalo joj je kao da je ljut i povređen u isto vrijeme.

"Justin, ovo je bila greška! Obična greška koju ni sama ne znam zašto sam uradila, okej? Žao mi je što sam glupa i što sam sve upropastila, ili ti možda dala pogrešan signal ili.. Jebemu, idem samo." Ona ozdahnu i krenu prema vratima.

Mislila je da će Justin da pođe za njom ali nije. Zapravo, tako je i htjela. Nije bila sigurna kako će ga ponovo pogledati u oči. Imala je neki osjećaj da je Justina povrijedilo to što je samo tako otišla ali je onda samo odmahnula glavom. On je Justin Cox i non stop je viđan sa prokletim modelima, zašto bi ga kojeg vraga ja zanimala za bilo što više osim sexa?

Hailee je uskoro bila u svom stanu i na svom krevetu.

"Glupačo.." Ona sama sebi tiho prošapta. "Idiotkinjo." Nadoda i sama sebe udari u čelo.

Haliee je uskoro zaspala, ali sa druge strane Justinu san nije dolazio na oči. Ležao je i dalje na istom onom kauču i tražio razlog zbog kojeg je Hailee otišla od njega samo tako.

Nazvala me je greškom, on pomisli i rukom zgužva prekrivač na kojem je ležao. Htio je da je momentalno nazove i pita je zašto je otišla samo tako, da li stvarno nije mogla ni da ga pogleda?

On uze dva velika jastuka sa kauča i baci ih na pod, te se pokuša udobnije namjestiti, nadajući se da će onda moći da zaspi, ali to se nije dogodilo.

Ponoć. Dva sata u jutro. Pet sati ujutro, i dalje je bio budan. Uskoro je čuo i svoje zaposlenike kako počinju da ispunjavaju veliku zgradu, ali nije ga bilo briga. Ostao je ležati još kratko razmišljajući o tome kako sada mora da se suoči sa Hailee koja vjerovatno i ne razmišlja o onome što je uradila i rekla sinoć.

Nevoljko je ustao i zakopčao košulju a potom obukao hlače i cipele. Uzeo je sako koji je bio prebačen preko stolice i otvorio vrata ureda. Njegova tajnica je bila na svome mjestu i sada je u njega gledala kao najvećeg luđaka.

"Neka se neko pobrine za haos u uredu, i otkaži sve sastanke i obaveze danas." On je hladno rekao i prošao pored nje, ne slušajući šta mu je odgovorila. Tražio je jednog od svojih zaposlenika kako bi se pojavio na prezentaciji koju je jedan od njegovih starih partnera održavao, kada je čuo Jessicu.

"Došla je obučena kao zadnja drolja i otišla kod njega, i oko ponoći je izašla izgledajući potpuno katastroflno. On nije ni otišao ku.."

"Jessica." Justinov niski i potpuno ravnodušni glas je pozva na što se ona skoro pa udavi kafom koju je pila.

"D..da, gospodine Cox?" Ona tiho upita.

"Imaš deset minuta da pokupiš svoje stvari i odeš iz ove zgrade. Sutra ćeš na kućnu adresu primiti posljednji ček i nemoj se usuditi doći blizu Cox Corporationa ikad više." On objasni i okrenu im leđa svima.

"Gospodine, molim vas ne možete samo.. Niko neće moći da..Zašto bi iko htio da zamjeni moj posao?" On joj se nasmija u facu i okrenu se prema djevojci za koju j vjerovao da je tek učenica na obučavanju.

"Ti, u crvenoj majici. Želiš stalni posao?" On upita na što djevojka samo entuzijastično klimnu glavom.

"Problem riješen. Nisi nezamjenjiva Jessica, niko od vas idiota nije. Rekao sam ti, nestani odavde." Iako je nekoliko glasova vikalo za njime, Justin se nije ni u jednom trenutku okrenuo. Kada je našao zaposlenika kojeg je tražio i rekao mu šta da radi, uputio se prema kafeu svoje tete.

Parkirao je auto na uobičajeno mjesto i par trenutaka je ostao sjediti u autu, pokušavajući da se smiri. Udahnuo je duboko i izašao iz auta. Kada je bio dovoljno blizu vrata vidjeo je Hailee kako nasmiješenog priča sa nekim starijim parom kojeg je posluživala.

Nju boli briga, potpuno je zaboravila šta je sinoć bilo.

Ušao je u kafić, po prvi put ne tako dobrog raspoloženja. Sjeo je na svoje uobičajeno mjesto i čekao da ga Hailee, koja mu je bila okrenuta leđima primjeti, što se ubrzo i desilo. Ona malo nesigurno priđe nazad šanku.

"Dobro jutro Justin, uobičajeno?" Ona reče pokušavajući da održi osmijeh na licu. 

Kada ga je malo bolje pogledala shvatila je da je u istoj odjeći kao jučer, i da definitivno nije spavao. Oči mu nisu sijale kao svako jutro do tada i onog njegovog osmijeha nije bilo.

"Hailee, zašto si otišla sinoć?" On je upita ignorirajući njeno predhodno pitanje.

"Justin, molim te nemoj opet sa ovim. Rekla sam ti sinoć da je to bila obična greška koja se desila u trenutku prostog uzbuđenja i.. Žao mi je ali to je bila glupost." Ona mu odgovori.

Glupost.

Obična greška.

"Ja sam greška? Glupost sam koja se desila jednom i neće više nikada?" On upita, dok ni sam nije znao kakva se ovo osjećanja rađaju u njemu. Bila su mu dobro poznata ali ih nije mogao definisati.

"Justin, nisam rekla da si ti greš.." Cahterine se pojavi iza malih stražnjih vrata i prekide ih u njihovom razgovoru na čemu je Hailee bila više nego zahvalna. Dok je Cat Justina ispitivala o njegovoj mami i incidentu koji se desio par noći ranije, Hailee se vrati u sobu za zaposlene i udahnu par puta.

Baš kad je mislila  da će Justin da ode dok njena pauza prođe, začu vrata koja se otvoriše širom. Justin.

"Nismo završili sa našim razgovorom, Hailee." On reče, prilazeći joj.

"Justin, jesmo. Stvarno smo završili, ništa se više nema za reći, shvati molim te." Hailee je sada zvučala očajno iako je Justin bio taj koji se ponašao očajno.

"Nismo, Hailee! Želim da znam zašto si samo tako otišla, i zašto me smatraš greškom?! Zar sam stvarno tako odbojan? Zar ni sada nisam dovoljno dobar?! Nakon što sam došao do tačke kad mogu da otkupim sve na svijetu, kad sam stvorio ime i dobio autoritet svake jebene osobe u Americi, i dalje nisam dovoljno dobar?!" Justin je izgledao kao da je bio na rubu suza.

To je bio trenutak kada je Hailee shvatila da se ovdje nije radilo o njoj i onome što se sinoć desilo već to da se Justin opet osjećao odbačeno i bezvrijedno.

A/N
Evooo gaaa :D Sad će stvari da krenu da budu upetljane i tako :')
Ostavite vote/komentar :)
Ovoga puta je Heila1 dobila posvetu ali bilo je još par komentara koji su mi stvarno značili tako da hvala vam svima :)