Završna reč

48

Rea
Rossi

- tri dana kasnije -

"Nije tebi lako, curice
jedan tako lep, a drugi zgodan
sve u svemu od njih dvojice
ispao bi jedan dobar."
Na nervnoj bazi puštam iznova i iznova ovu pesmu dok ne mogu da zadržim sarkastično-ciničan smeh. Tri dana obijam glavu. Rekla sam svima da mi treba kraća pauza od svega i samo sam isparila u vikendicu. Ne mogu da podnesem to što mi se trenutno u životu događa.
Ja nisam takva osoba, ja ne varam. Verna sam i prezirem laži. Ali šta mi život uradi u samo jednom danu to nije realno.
Nisam spavala ni minute proteklih noći. Sedim, razmišljam i besnim.
S jedne strane Kristofer.
Osoba koju poznajem pet godina. Moja prva duga veza. Odnosno, najduža. Na prvu smo kliknuli bez ikakve buke. Nikada me nije osuđivao zbog mog ponašanja, čak šta više, uvek mu je bilo zanimljivo. Voli moje ludilo i nikada mu moje zvocanje nije dolazilo glave. Harizmatičan je, predobar, fin, šaljivdžija, jak, izvajan, svestran, požrtvovan, darežljiv, romantičan, zaštitnički nastrojen, razumljiv...Nikada nije povisio ton na mene niti se naljutio. Sve se rešava mirno i razgovorom. Ljubomoran nikada bio nije jer mi je verovao. Veliki je avanturista i putovali smo na razna mesta. Jedino što nas je uvek kočilo je bio njegov posao. Veoma je rizičan i naporan. Skoro svakoga dana ima neka dešavanja i život mu je bukvalno na kocki. Sada pošto je završio taj tajni zadatak ima mesec dana slobodno ali pre toga nikada nije mogao da spoji duže od par sedmica kod mene. Nije mi nikada obećavao kule i gradove. Niti mi je skidao zvezde sa neba. Govorio je kada osnujemo porodicu da ćemo sve sami izgraditi, a zvezde posmatrati. Uživao je u zalascima sunca podjednako kao i ja. A onda...
S druge strane Relja.
Osoba koju sam upoznala pre devet godina.
Splet nesrećnih okolnosti nas je spojio, a plašt mržnje je pao preko nas. Nije prošao ni jedan susret, a da se mi ne posvađamo. Smetalo mu je sve kod mene, ali i meni kod njega. To su svađe koje normalni ljudi ne bi podneli.
Ali nikada nisam poricala da nije zgodan, jer jeste itekako.
Onda kako je sve krenulo da se zahuktava pored mana otkrivali smo i vrline jedno drugome.
On je veliko džangrizalo ali je takođe i jako dobar. Želi da sve bude pod konac ali i za tili čas sve može da sruši i da napravi haos. Strpljenje mu nije jača strana ali od kako smo u vezi guta moje kašnjenje jako dobro. Ume da bude romantičan, nije da ne ume ali meni to nekako smešno deluje. Verovatno jer to nisam navikla od njega. Njegovi zagrljaji su postale moje mirne luke, a reči koje mi uputi su mi grejale dušu. Shvatila sam da ima širok spektar shvatanja i da nije ograničen kao terasa što sam pre mislila. Obožavam kako kuva i mogla bih da se davim u njegovoj hrani. Duhovit je i pun fora. I on je tako lep da bi nam bebice bile kao bombonice.
Mana je što je posesivno ljubomoran. Ali hajde, svaki drugi je takav. Ume da pokaže da mu je stalo do nekoga kroz sitnice. Čini lude stvari u naletu dosade. Evo, iznajmio je baze i oterao bukvalno ljude jer je hteo da provedemo zajedno to vreme. Trudi se da ova veza uspe i da bude čvrsta ali nas dosta stvari koči i toga smo oboje svesni.
Prvo je naša porodica. Naprosto ne žele nas zajedno i to su više puta dokazali i pokazali. Prvo Klara, ona je i najrigoroznija. Ali, hajde da kažemo da oni i ne moraju da se slože.
Drugo i malo ubitačnije. Lažem, mnogo ubitačije je to što on ima svoja pravila... Ne želi da se ženi, a ne želi ni decu. A moj san je, kao što sam sto puta spomenula, da se udam i da imam minimalno troje dece. To nas najviše koči. Onda tu je i problem što ja ne želim ništa pre braka. Tako da je naša veza vrlo čudna. I jako nerealna i ponekad monotona. Budućnosti nema i toga smo oboje svesni. Kada god započnem ili spomenem temu dece vešto je izbegne davajući mi doznanja da nije promenio svoje mišljenje. Ali opet, s druge strane, prelepo mi je sa njim. I eto...Ne znam šta da radim, majke mi.
Na jednom tasu Kristofer, na drugom Relja...Šta biste vi uradile da ste na mom mestu? Ja bih se ubila, al' to rešenje, naravno, nije.
Pre pola sata sam poslala Relji poruku da sam stigla u Rim i da želim da razgovaramo. Rekao mi je da dođem kod njega i jako se bojim ishoda cele situacije. Stojim pred njegovim vratima, sada, i čekam da mi otvori.
Nabacila sam osmeh na umorno lice kako sam ga ugledala. Polako sam prišla te sam ga zagrlila bez reči. Pomerio se par koraka unazad zatvarajući vrata za nama.
"Došla si."
To je više bila konstatacija nego pitanje.
"Jesam...I vreme je za objašnjenja."
Kažem te se odmaknem od njega prolazeći do dnevnog boravka. Kupio je novi prelep stan. Bukvalno, san snova je. A tek terasa, očaravajuće.
"Treba li nešto jače da uzmem?"
Upita me kada skloni praznu flašicu vode sa stola, a ja se  nasmejem.
"Donesim i meni."
Odgovorim mu te krenem da se igram sa satom dok ga čekam da se vrati.
Ispred mene je spustio čašu viskija te je seo.
Gledali smo se bez reči jedan određen trenutak te se on nasmejao odmahujući glavom.
"Počni."
Podstačinje me da krenem sa pričom, a ja izdahnem.
"Odakle?"
"Od pocetka naravno."
"Šta te interesuje?"
"Sve."
Brzo sam pitala, brzo je odgovarao.
"Ko je on? Čim se bavi? Odakle je? Kako se poznajete? Šta ti je on? Zašto je došao? Odakle je došao? Kada je došao? Koliko se poznajete? Koliko ima godina?"
Pitanje za pitanjem je ispaljivao ne ustručavajući se da pokaže koliko je ljubomoran. Udahnula sam duboko te otpila jedan poveći gutljaj.
"Predstavio ti se. On je Kristofer, FBI agent, čim se time bavi iz Amerike je. Ima trideset pet godina."
Odgovorim prvo na ova osnovna pitanja pre nego što krenem dalje. Uzela sam torbu te sam iz nje izvadila Pandorinu kutijicu.
"Poznajemo se pet godina...Od toga smo četiri i po u vezi..."
Tu poslednju reč tiše izgovorim te ga pogledam u oči.
"Molim?!"
On je dreknuo toliko jako da sam stegla onu kutijicu od straha.
"Moja devojka ima dečka skoro pet godina i ja za to saznajem posle tri meseca naše veze?"
Bio je besan već na samom početku. Progutala sam knedlu dok sam ga gledala sa strahom u očima.
"Mogu da objasnim sve."
Tiše sam pričala jer nisam mogla da povisim ton, a da se ne raspekmezim.
"Nadam se."
Bes mu je kiptao iz očiju dok je ispio u cugu celu čašu te je dolio još.
"Sećaš li se na početku kada sam ti pričala da je sve greška što se dešava između nas? Da to ne smemo i da ne mogu da se borim posle sa savešću?"
Upitala sam ga dok sam među prstima vrtela onu kutijicu. Odsečno je klimnuo glavom, te sam ja nastavila.
"Tri godine je bio na tajnom zadatku. Nije me terao da ga čekam, al' sam mu to obećala. Kako je vreme prolazilo sve sam više gubila nadu da će se vratiti. U misli su mi dolazile sulude ideje da je poginuo ili tako nešto...Kada sam krenula da te gledam na način koji nije bio prihvatljiv, odaljavala sam se. Ali svaki naš susret bio je sve pogubniji za moje srce. Zavolela sam te i pored činjenice da čekam drugog. Onaj dan kada si došao u vikendicu i kada si mi rekao da se prepustim osećanjima iako sam i tada govorila da je greška bilo je prekretnica za sve. Sahranila sam živog čoveka u mislima i dozvolila sam srcu da se zaljubi do te mere da sada neviđeno boli. Krisova i moja veza je bila tajna kao što je naša sada. Nije želeo da me izlaže riziku javne osude ako mu se nešto desi jer je sledio taj zadatak za koji se mesecima spremao. Obećao mi je kada i ako se vrati da će sve biti drugačije. Nadala sam se tome i godine sam provela čekajući taj lepši period. Ali čovek ni ne sluti kakve Bog ima planove. Otkrila sam emocije koje do sada nisam gajila prema tebi i sve je bilo prelepo. Do juče..."
Zastala sam na sekund te sam ga pogledala. Za sada nije odavao nikakvu reakciju sem što su mu pesnice bile jako stegnute, a i druga čaša je bila prazna.
"Idi od početka."
Kroz zube je progovorio dok sam ja osećala kao da potanjam sve dublje.
Otvorila sam kutijicu te sam izvadila narukvicu.
"Poslao mi je preko prijatelja poklon za rođendan. Pomoću ove narukvice ću ti ispričati našu priču."
Tiho sam rekla dok sam priveske pomerala prisećajući se svega.
"Pre pet godina sam otišla u Pariz na letovanje. Htela sam uvek da posetim grad ljubavi te mi se želja ostvarila tog leta. Dok sam šetala po jednom od tržnih centara naletela sam na klavir. Ne znam da li znaš ali jako volim da sviram klavir. Radoznalost i ljubav prema dirkama mi je ulila sigurnost i hraborst te sam prišla i počela da sviram. Zvuk jedne od kompozicija se orio čitavom prostorijom. Kada sam završila sa numerom i kada sam oči otvorila, jer jedino tako volim da sviram, na belom klaviru sam ugledala crvenu ružu. Nežno sam je uzela te sam se okrenula oko sebe i primetila zgodnog stranca kako stoji pored mene i aplaudira mi. Mic po mic razmenjivali smo reč po reč te smo se tako i sprijateljili ali i upoznali. Iz tog razloga su dva priveska Ajfelov toranj koji predstavlja Pariz, mesto gde smo se upoznali, a nota koja predstavlja klavir način na koji smo se upoznali.
Razmenili smo kontakte te smo nastavili da se družimo i da izlazimo. Vrlo je nepromišljeno dati strancu svoj broj ali se to kasnije ispostavilo kao vrlo dobra odluka. Viđali smo se svakoga dana dok sam bila u Parizu. Vodio me je na mesta gde se savršeno vidi zalazak sunca, a kasnije i zvezde i prelep grad po noći. Iz tog razloga, zvezda privezak. Sunce je zvezda, koja zalazi a ja kao što znaš obožavam da gledam zalaske sunca. I on ih je zavoleo uz mene. Onda noć, prelepa je, uživam dok posmatram grad i zvezdano nebo. R i K su naši inicijali to si i sam shvatio...Onda Miš. To je nadimak kojim je krenuo da me oslovljava kada smo ušli u vezu. Ne zato što sam ružna kao miš, već zato što sam u tom periodu grickala hranu kao miš i kada se sklupčam ličim na malog miša. I još hiljadu razloga koje mi je kasnije otkrivao."
Ispričam nam našu priču ukratko te vratim narukvicu u kutiju, a kutiju u torbu.
"Dalje."
Hladno je rekao, a ja sam nastavila da odgovaram na njegova pitanja.
"Vratio se pre pet dana sa tajnog zadatka i odmah je sutradan došao kod mene. Susretu si i sam bio svedok, pa da ne ponavljam. Pitao me je lepo da li sam zauzeta podstačinjajući da mu odgovorim na obećanje koje sam davno dala. Tu sam zastala. Razmišljajući o nama, odnosno o tebi i meni, kao i našoj vezi. Da sam rekla da sam zauzeta, pitao bi me ko je to, a pošto smo rekli da je krijemo i da je tajna, s nelagodom sam odgovorila da nisam zauzeta. Tu me je poljubio i rekao da će od danas, odnosno od pre tri dana, sve biti drugačije. Bez tajni i skrivanja. Zbog cele situacije sam morala da odem iz grada jer sam se gušila u grižoj savesti. Tri dana i tri noći sam provela budna vagajući, rezimirajući, lomeći, kajući se i ništa shvatila nisam sem toga da me Bog baš mrzi."
Izdahnula sam te sam ga pogledala. Jeza mi je prošla telom kada sam mu videla izraz lica. Stegnuta vilica, oči tamno zelene, a ruke čvrsto stegnute u pesnice dok vene pulsiraju. Skrcao je čašu u ruci ni ne trudeći se da pusti staklo.
"Zanimljivo. Jako zanimljivo!"
Ustao je iznervirano dok se na nervnoj bazi smejao. Ustala sam i ja te sam krenula ka njemu.
"Slušaj me."
Uhvatila sam ga za ruku u nadi da će stati, ali nije. Trznuo ju je te se besno okrenuo ka meni.
"Ne, slušaj sada malo ti mene."
Prošao je nepovređenom rukom kroz kosu dok mi drugu nije dozvolio da mu očistim.
"U stvari...Ne znam šta da ti kažem. Majke mi. Imaš dva dečka, čestitam ti!"
Besno je povikao te me bukvalno smrvio pogledom. Imala sam osećaj kako se smanjujem dok se on sve više povećava. Munje kao da su sevale iznad njegove glave, dok su se meni ruke tresle.
"Ne znam šta koji kurac više radiš ovde! Okreni se, pokupi svoje stvari i idi kod svog dečka lepo."
Divljao je, a ja sam pokušavala da ga smirim. Nije mi išlo. Besno se okrenuo te je bukvalno izvalio televizor koji je bio zašrafljen u zid.
"Smiri se!"
Vrisnula sam kada se skoro dva metra televizora razbilo tik ispred mojih nogu.
"Daj da rešimo ovo na miran način molim te."
"Šta da rešimo? Šta?"
Vikao je toliko glasno da sam mislila da će komšije zvati policiju.
"Jesi li shvatila da si nas obojicu prevarila?"
Sevao je očima ka meni, a ja sam se ukopala u mestu.
"Šta ćeš sada? Da ideš od jednog do drugog jer ne možeš da se odlučiš?"
Nije...on me nije nazvao kurvom koja skače iz kreveta u krevet. Pogrešno sam protumačila, je l tako?
"Šta si koji moj i ulazila u vezu sa mnom ako godinama čekaš nekoga? Nisi mogla ranije sve ovo da mi kažeš? Pre nego što sam uspeo da te zavolim i sebi da se userem u život."
Vikanje? Ne...Ovo je dranje.
Srce mi je kucalo sto na sat dok sam mirisala koban ishod ove rasprave.
"Poljubio me je."
Imitirao je moj glas dok je šetao gore dole.
"A pre manje od dva sata si mene ljubila. Znaš li da ne smem ni da pomislim šta ste radili posle?"
Besno se okrenuo ka meni dok sam ga ja u neverici gledala.
"Ništa nismo radili! Pričali smo samo!"
Sada sam i ja povisila ton, a on je proškripao zubima.
"Slušaj me."
Približio mi se toliko blizu da su nam se noge sudarile.
"Ne želim da ti glumim zamenu kojoj ćeš da ideš kada se god on vrati za Ameriku. Predpostavljam, čim si ga čekala, da planira da ostvari sve tvoje snove. I nemoj da me shvatiš pogrešno, srećan sam zbog toga iako to znači da ja dobijam šut kartu. Ja tebe da prisiljavam da budeš sa mnom, a da ne mogu da ti priuštim sve to, ne želim. Imaš budućnost sa njim. Izvoli, izgradi je. Ali ne preko laži i prevare. Zato, lepo pokupi svoje stvari i izađi iz mog stana. Vrati se svom dečku i budi mu devojka u svakom pogledu. A na mene, od ovoga trenutka zaboravi. Jer ja ne želim da budem plan B. Jesam li bio dovoljno jasan? Ja mislim da jesam. Izvoli, znaš gde su vrata."
Okrenuo se u nameri da ode al' sam ga uhvatila za ruku te ga zaustavila. Prošla sam ispred njega te ga pogledala u oči.
"Ne radi nam to."
Tiho sam rekla na ivici da zaplačem.
"Ovo si nam ti uradila, ne ja. I nemaš prava mene  da kriviš."
Hteo je da me zaobiđe ali mu to nisam dozvolila.
"Ne možeš da me ostaviš! Jebeno te želim. I ne želim da se ova veza završi."
Pomerala sam se u smerovima gde je on želeo da me zaobiđe.
"Ne radi to!"
Prorežao je na mene te me je samo odgurnuo u stranu prolazeći do flaše sa viskijem.
"Šta da ne radim? Neću da se predam je l ti jasno? Možda sam u teškom sranju ali nikada te neću pustiti da odeš od mene. Ovo između nas je stvarno i ozbiljno. Znam, ne želiš da me oženiš i svesna sam toga kao što sam svesna da nema ništa ni od dece jer svaki put vešto izbegneš tu temu. Ali da sam prokleta ako u par navrata nisam želela da se odreknem snova samo da bih bila pored tebe. Ne znam zašto ništa od toga ne želiš, nit sam dobila valjan odgovor kada sam te to pitala, ali nekada kada čovek zavoli spreman je da se promeni zbog te osobe da bi što duže bili zajedno. Bila sam spremna da pogazim svoje snove zbog tebe, a ti me tako ladno ostaviš bez da trepneš. Nisi ni pokušao da me zadržiš. Zar se tako bori čovek za ženu u koju je zaljubljen kao što tvrdi?"
Nadlakticom sam obrisala suze koje su mi se uveliko slivale niz obraze dok sam ga gledala u oči i sve to pričala.
"Imam li šanse i kada bih se borio? Ostavila bi decu, brak, slobodu, zarad čega? Sa mnom nemaš ništa i jebeno sam svestan toga. Mi čak ne možemo kao normalan par da izađemo na ulicu držeći se za ruke."
Besno je mahao rukama dok mi je objašnjavao. Bez reči sam prišla te nam spojila usne. Htela sam da ga poljubim, da ga podsetim na svaki talas emocija koji nam se prouzrokuje u telu kada nam se usne spoje, ali nisam uspela. Završila sam odgurnuta od njega, a on još besniji.
"Rekao sam ti nešto."
I tako hladno me podseti na to da je izgleda sve gotovo.
"Ne želim da prihvatim."
Nabusito kažem dok se trudim da ponovo ne zaplačem.
"Što pre prihvatiš bolje je po oboje."
Kaže suvo dok pije još jednu čašu na iskap.
"Tako lako me ostavljaš? Gde nestade ono da me nikome nikada nećeš dati? Gde nestadoše sva obećanja koja si mi govorio pred spavanje?"
Tužno sam pitala dok je on odmahivao glavom.
"Taj agent nije neki od juče! Već osoba sa kojom si u jebenoj vezi pet godina! Ja sam višak u celoj priči. A ako misliš da mi je lako, grdno se varaš. Jer si prva koju sam ovoliko zavoleo posle toliko godina. I baš zato te molim da sad odeš jer ne želim da ti uništim sreću."
Okrenuo mi je leđa spreman da se skloni iz dnevnog boravka ali mu opet ne dozvolim.
"Srećna sam sa tobom."
Iskreno kažem.
"Idi."
Kaže normalnim glasom, a ja odmahnem glavom.
"Ne možeš da me ostaviš!"
Vrisnem na njega, a on podigne ruku.
"Rea, izađi iz stana."
Kroz zube progovori, a ja samo priđem te ga zagrlim sa leđa. Ne planiram da ga pustim. Bar ne sada kada znam šta je razlog što me ostavlja.
"Ne radi nam ovo."
Tiho sam ga zamolila dok sam držala čelo naslonjeno na njegova leđa.
"Radim ovo zbog tebe, a sada izađi dok me ne primoraš da te sam iznesem."
"Neću."
Nabusito kažem te osetim kako otpetljava moje ruke od svog struka te se okreće ka meni i snažno me hvata za glavu.
"Urazumi se već jednom! Nema više nas. Mi ne postojimo od trenutka kada si drugog poljubila i to nek ti bude jasno! Stavila si tačku na naš odnos i shvati to! Ne želim da budem u vezi sa osobom koja će da bira između mene i nekog drugog. Pokupi se i izađi iz mog stana dok nisam napravio neku glupost!"
Viknuo je te me samo odgurnuo od sebe. Suze su mi nekontrolisano lile niz obraze dok sam ga gledala. Bes i inat su proradili te sam se okrenula i otišla po torbu.
"Hvala ti što se nisi borio za nas. Jer da si makar pokušao tebe bih izabrala makar živela okupana tajnama ceo život."
Poslednji put sam ga pogledala te sam dostojanstveno izašla iz stana. Kako sam zatvorila vrata očula sam krcanje keramike i stakla. Tako se i moje srce slomilo, al' samo što to on nije mogao da čuje.