Završna reč

87

Rea
Rossi, Moor

- pet godina kasnije -

"Tetka! Možemo li Noa i ja da probamo one kolače sa stola?"
Filiberto je dotrčao u kuhinju sa jednim vrlo zanimljivim pitanjem.
"Vaše probanje se uvek svede na to da sve pojedete."
Nasmejala sam se, a on je složio tužnu facu.
"Ne! Obećavamo! Samo po jedan. Molim te!"
Prišao je te me je obgrlio oko nogu. Zna da sam slaba na njihove zagrljaje i uvek to koriste protiv mene.
"Ali samo po jedan."
Bila sam ozbiljna.
"Hvala ti! Najbolja si!"
Podigao je ruke u znak da se savijem da me poljubi, te sam to i uradila.
"Dajte i Sieni jedan!"
Povikala sam za njim, a on je podigao palac uvis i izleteo iz kuhinje.
"Šta mu bi?"
Relja je ušao u kuhinju zakopčavajući dugmiće na košulji.
"Dolazio je da me moli da Noa i on uzmu po kolač."
Odgovorila sam mu dok sam pružala ruke ka njemu te sam krenula ja da mu zakopčavam dugmiće.
"I verujem da nisi uspela da odbiješ."
Sklonio mi je kosu sa lice te mi je obuhvatio obraze rukama.
"Zagrlio me je."
To sam rekla kao da je ne znam ni ja šta uradio.
"Ljubavi, ja kada te zagrlim i zamolim da odvedemo decu kod Klare i Entonia ti mi kažeš da sam dosadan."
Smeškao se dok mi je palcem, ka dole, vukao donju usnu.
"Ne možemo decu svaki drugi dan tamo da vodimo. Glupo mi je."
Prešla sam mu rukama preko grudi zatežući mu košulju kada sam je zakopčala.
"Od čega? Mi samo želimo još dece."
Ostavio mi je vreo poljubac na vrat, a ja sam uzdahnula.
"Kevin je još uvek mali."
Tiho sam rekla zabacujući glavu unazad.
"Kevina smo dobili kada je Siena bila njegovo godište."
"Tek mu je dve."
Zarežala sam kada mi je ugrizao ušnu resicu.
"U redu, tvoja odluka."
Polako se odmaknuo od mene, a ja sam otvorila oči.
"Eh kad se setim kada si mi govorio da ne želiš decu jer ćeš biti loš otac, a gledaj te sad. Želiš četvrto."
Nasmejala sam se dok sam uzimala vaznu sa novim kolačima.
"Dao bih sve za njih."
S nekom srećom u glasu je rekao kada smo izašli u dvorište i pogledali dečicu kako se igraju.
Danas slavimo Noin peti rođendan. Moj veliki dečak puni već pet godinica i neverovatno sam ponosna na njega, al i tužna jer brzo odrasta.
Tu je i Siena. Naša mala, vrckava trogodišnjakinja koja je dobila ime, moram priznati na Reljinu inicijativu, po mojoj prijateljici koja već skoro deceniju nije među nama.
Dugo je bila mezimica cele porodice, a onda je došao Kevin. Moja beba. Iako nije faktički beba, već veliki dvogodišnjak. Naša porodica se iz godine u godinu uvećavala i postajala sve srećnija. Ovih pet godina kao da mi je proletelo.
A svašta se izdešavalo.
Hana i Dominik su se venčali i nedugo zatim dobili još jednog dečaka Majkla.
Lucijano, verovali ili ne, našao je devojku! Da se razumemo po opredeljenju je biseksualac, tako da sam to u neku ruku mogla i da očekujem. Al' opet bio mi je neviđeni šok kada mi je saopštio to.
Leo je krenuo u srednju školu i postao popularan dečko koga saleću devojčice. (Njegove reči).
Tako da su mama i Entoni ostali bez beba u kući. Zato se raduju svaki put kada im unučiće dovedemo i oberučke se raduju kada treba kod njih da prenoće.
Moje jagnje, Filiberto, je pre mesečak dana napunio šest godina.
Ja sam se vratila u sudnicu i neviđeno mi je prijalo. Nedostajao mi je posao i nekako sam ponovo svoj na svome.
Valjda sam vas o svemu obavestila, a ako sam nešto zaboravila, ne zamerite. Previše sam srećna.
"Bez pogovora."
Nadovezala sam se na Reljinu rečenicu te smo oboje krenuli ka stolu gde je bilo posluženje.
"Treba li vam pomoć?"
Dominik i Hana su išli iza nas noseći kese sa pićem.
"Sve je gotovo!"
Raširila sam ruke i pokazala dekoraciju oko sebe.
"Iskreno, prelepo!"
Hana je radosno rekla te je spustila piće u ćošak stola.
"Tata."
Siena je povukla Relju za nogavicu pantalona te se on odmah sagnuo i uzeo je u naručje.
Da, ona je njegova princeza. I priznao on ili ne, na nju je najviše slab.
"Mama je rekla no-no da jedemo kolače. A mi smo jeli..."
Tužno je rekla, a mi smo se nasmejali.
Em što ne ume da laže, em što bi sve ocinkarila kod tate, a on se pravi da mi nikada ništa ne govori.
"Jeste li se najeli?"
Pomazio ju je po obrazu, a ona je odmahnula glavom.
"Nismo."
Brzo je rekla.
"Onda vam mama ništa neće reći dok imate mesta za ručak."
Poljubio ju je u nosić, a ona se osmehnula te ga jako zagrlila.
"Tatina devojčica."
Renato je prokomentarisao prilazeći nam.
"Ista je on."
Dodala sam.
"Vidimo."
Dominik se nasmejao.
"Čujemo vas."
Relja je kobojagi ljuto rekao.
"Da, čujemo vas!"
A Siena je ponovila za njim praveći kao ljuti facu.
"Šta sam vam rekla."
Nasmejala sam se te sam prišla i poljubila je u rukicu porlazeći pored njih.
"Mama kada ću moći da otvaram poklone?"
Noa nam je prišao pokazujući prstom ka mestu gde je stajalo puno poklona.
"Kada gosti odu, mili."
Naredila sam mu kosicu te sam ga poljubila u obraz.
"Ali mama, molim te. Interesuje me šta sam dobio!"
Tužno je rekao, a ja sam mu pružila kolač.
"Probaj, tvoj omiljeni."
Odmah ga je uzeo, stavio u usta i nastavio da se igra.
Tako je lako sa decom.
"Samo mi nemoj reći da mu ne daješ da otvara poklone jer ti se ne kupi ukrasan papir posle."
Vuk je nakrivio glavu u mom pravcu, a ja sam pokušala da se izvučem iz očigledne istine.
"Mama, a Siena kolač?"
Moja ćerkica me je gledala krupnim, zelenim očima dok je o sebi pričala u trećem licu.
"Sada će ručak gospođice, strpi se."
Namignula sam joj, a ona je klimnula glavom te se okrenula ka Relji.
"Tata kolač za Sienu."
Tužno je rekla, a Relja je pogledao u mene.
"Nauči da kažeš "Ne" tom pogledu."
Nasmejala sam se te sam uzela Kevina u naručje brisajući mu obraze od čokolade.
"Medonja, ko je tebi dao slatkiše?"
Uperio je prstom u Sienu, koja je uperila prstom u Relju. Začaran krug.
"Relja gori si od njih."
Hana se nasmejala.
"Ne umem da im kažem Ne!"
Branio se.
"Moraćeš da naučiš ljubavi, pogotovu kada dođe četvrto. Deca će nam se pretvoriti u medvede ako nastaviš da ih kljukaš slatkišima."
Ozbiljno sam rekla te sam spustila Kevina nazad na zelju, a on se odgegao do mame, Entonia, tate i Zoi.
"Planirate četvrto?"
Renato je raširio oči, a ja sam klimnula glavom.
"Ja planiram, ona kuka kako je rano."
Relja se ubacio te je izazvao osmeh kod svih, a ja sam ga udarila u rame.
Poljubio je Sienu u glavicu te ju je spustio na pod.
"Vi ste ludi. Od tajne veze do četvoro dece ste došli!"
"Bato, to što je tebe ista devojka tri puta šutnula nije naš problem."
Našalila sam se sa Renatom, a on se kao naljutio.
"Meni je i dalje u glavi Reljina odluka da neće ni brak ni decu, a onda vas pogledam pa se rasvestim."
Hana se smeškala grleći Dominikovu ruku.
"I ja se često pitam šta ga je nateralo da promeni odjednom tako rigorozno mišljenje."
Zamišljeno sam pogledala u Relju, a on me je obgrlio oko ramena privlačeći me bliže sebi.
"Ljubav, draga, ljubav."
Spustio je nežan poljubac na moje čelo, a ja sam se osmehnula.
Ljubav može sve.
Pa i da promeni striktne odluke.
••••
Kada se ručak završio i kada je Noa ugasio svećice deca su otišla da se igraju, a mi "odrasli" smo zauzeli busiju nedaleko od njih i vodili dosadne razgovore.
"Žao mi ga je, nek otvori sad poklone pa ću raspremati."
Rekla sam odlučno te sam izmakla stolicu od stola da vidim gde su.
"Noa!"
Povikala sam, a on je odmah istrčao na videlo kao i ostala banda.
"Hoćeš da otvorimo poklone?"
Pitala sam ga dok sam se puna miline osmehivala.
"Hoću mama!"
Radosno je viknuo te je krenuo da trči ka nama.
U tom momentu moj svet je stao.
Sve se zamrznulo.
Kazaljke su iskočile i zauvek prestale sa okretanjem.
Tmina mi se pojavila pred očima.
Daha nisam imala.
A bol, ona je bila svuda.
Jak prasak prolomio se celim dvorištem, a i šire.
Moj prvenac.
Moj osmeh.
Biće koje me je učinilo majkom.
Moja duša.
Moj prelepi, mili dečak pao je na zemlju mrtav.
Jedan metak, pravo između očiju, presudio je moj kraj.
Ja od danas ne živim.