Završna reč

79

Rea
Rossi

- tri dana kasnije -

"Kako misliš moramo da se vratimo?"
Raskolačila sam oči na Relju dok se on oblačio.
"Rekao sam ti da imam poslovni sastanak sa novom advokaticom."
Pričao je sasvim normalno dok sam ja zbunjeno sedela na krevetu obmotana samo čaršafom.
"Kakav sastanak sa advokaticom i to novom?"
Zašto mi se ovo ne sviđa?
"Njen šef je zvao mog nadređenog i zamolio ga da joj pomognem da se uhoda u novom poslu. Iskreno, ne znam ni ja razlog zašto baš ja."
"Ti da pomogneš njoj da se uhoda? Zar za to ne postoje pomoćnici? Zar to nije na studijama videla? Mene ni jedan seksi sudija nije upoznavao sa novom radnom sredinom."
Besno sam odmahnula rukom dok sam se podsmehivala.
"Da li si ti to ljubomorna?"
Pogledao me je u odrazu ogledala, a ja sam podigla obrve te uperila zaprepašćeno prst u sebe.
"Ja? Ja ljubomorna? Ne laskaj si."
Besno sam ustala sa kreveta u nameri da odem iz sobe.
"Hoćeš li sa mnom?"
Uhvatio me je oko struka s obe ruke te me je zalepio za svoje telo iznenadno.
"Hoću."
Nadmeno i brzo sam rekla, a on se nasmejao.
"Onda se spemaj."
Udario me je blago po zadnjici u isto vreme me ljubeći u vrat.
"Mislim da nije dobra ideja da se vratimo u grad, bar ne još uvek."
Kroz izdah sam progovorila.
"Ne možemo da se krijemo u vikendici doveka. Jednom ćemo morati da se suočimo sa njima."
"Imam dve stotine propuštenih poziva, ja se njima na oči ne pojavljujem."
"Pa kada si im preko poruke svima javila da nema svadbe."
Nasmejao se dok me je i dalje grlio s leđa.
"Loš potez."
Priznala sam.
"Nezreo više."
Provukao je ruku kroz čaršaf te ju je položio na moj goli stomak.
"Zbog tebe pravim nepromišljene poteze."
Krivila sam ga ne zvučavši ni malo osuđujuće.
"Idemo."
Govorio je ali nije mrdao. Igrao mi se s bradavicama požurkujući me da krenem.
"Želim te."
Kroz izdah sam progovorila nagnuvši glavu na njegovo rame.
"Imaš me."
Prošaputao mi je na uvo te je krenuo rukom naniže. Kako me je dotakao tako sam pustila čaršaf da padne na pod.
"Odmah."
Okrenula sam se ka njemu te sam nam spojila usne dok sam ga hvatala za rajfešlus pantalona.
"Zakasnićemo."
Govorio je dok me je podizao omogućavajući mi da obmotam svoje noge oko njegovog struka.
"Misliš da me je briga?"
Upitala sam ga kada sam uspela da mu ga izvadim iz bokserica.
"Ne mislim."
Svojom rukom je preklopio moju te ga je lepo namestio na moj ulaz.
"Onda...da počnemo."
Namignula sam mu spustajući se niz njega.
••••
"Nemamo vremena da odeš do stana da se presvučeš."
Relja je negodovao dok smo se vozili ka gradu.
"Ne mogu da idem ovakva na taj sastanak. Moram da izgledam dobro."
Treći put ponavljam.
"Znaš li kada izgledaš dobro? Ne dobro, nego najbolje."
Upitno me je pogledao, a ja sam se nasmejala.
"Kada nemam odeću na sebi."
Odgovorila sam uz osmeh.
"Tačno."
"Takva sam planirala da se pojavim na jednom sastanku."
Slegnula sam ramenima te sam otvorila flašicu da popijem malo vode.
"O čemu pričaš? Kakav sastanak? I ti gola? Nema šanse."
Presekao me je pogledom, a ja sam podigla obrvu.
"Da li si svestan da smo godinu dana bili u vezi, a nismo čak ni prvi sastanak imali?"
"Svestan sam."
"Onda, čekam poziv na prvi pravi sastanak."
Prekrstila sam ruke na grudima, a on je izdahnuo.
"Ni tu ne možeš da dođeš gola. Bez odeće ćeš biti na kraju kada dođemo kući."
Brzo je rekao.
"Ne spavam sa muškarcem na prvom sastanku, žao mi je."
Ujedem se za usnu dok ga gledam u retrovizoru kako pizdi od mene.
"U redu."
Samo to kaže, a ja raširim oči.
"Šta bre u redu?"
"Nećemo spavati na prvom sastanku."
Slegnuo je ramenima dok sam ga ja u neverici gledala.
"Znači tako?"
"Ti si sama to rekla."
"Tako."
Besno sam rekla.
"Naljutila si se jer sam se složio sa tobom? U pms-u si?"
"Vozi me u stan."
Samo to sam rekla, a on je izdahnuo.
••••
Naravno da se nisam pojavila na sastanku na koji je Relja otišao. Pustila sam ga samog i to je veliki napredak za smanjenje moje ljubomore i nepoverenja. Dobro, poverenje imam, ljubomoru ne mogu da obuzdam.
"I?"
Okrenem se ka konobaru koji mi je išao u susret.
"Samo su razgovarali."
"Pogledi? Dodiri?"
Podigla sam obrvu, a on je odmahnuo glavom.
"Striktno poslovno. Jedino se na toj ženi videlo neko uzbuđenje ali i poštovanje prema gospodinu."
Da...Unajmila sam tipa da ih špijunira dok ja glumim kul devojku koja nije ljubomorna.
"A kod gospodina?"
Morala sam i to da pitam.
"Često je, skriveno, gledao na sat i proveravao telefon. Mora da je nekoga čekao. A što se tiče ponašanja prema gospođici bez sumnje striktno poslovno."
"Čestitam ti momče, spasio si sudiju da ne ostane bez muškosti. Izvoli."
Potapšala sam ga po ramenu te sam mu pružila kovertu sa novcem.
"Ovo će mi omogućiti da završim godinu, hvala Vam."
Iskreno mi se nasmešio te se okrenuo i otišao.
Em nisam ljubomorna em sam dobra duša! Pa gde ćeš bolje.
Da li sam spomenula da se nalazim ispred restorana, na parkingu, gde je parkirao kola i čekam ga sasvim ležerno obučena cela u belom? Ako nisam...Ups! U moju odbranu ova bela trenerka mi je najudobnija, a pošto posle idemo na saslušanje kod gospođe majke verujem da će mi trebati nešto u čemu mogu da trčim kada me pojuri nekom oklagijom. Iskreno se nadam da joj deda nije pozajmio pušku...
Zvono na telefonu me je cimnulo te sam malo odakočila od auta.
"Lucijano?"
Zbunjeno se javim jer mi je lepo pre dva dana napisao da više nikada ne želi niti da me vidi niti da me čuje jer sam otkazala venčanje za koje je spremio spektakularno odelo. Da, to je moj najbolji prijatelj.
"Šta ti meni Lucijano? Vidim dovukla si dupe u Rim! Očekujem da te vidim sada i odmah i nema odlaganja jer ću ti u suprotnom razbiti o glavu onu staklenu pozivnicu za tvoje propalo venčanje!"
Bukvalno mi se drao na slušalicu, a ja sam u tom momentu videla kako Relja i verujem nova advokatica idu ka izlazu iz restorana.
"Aha, u redu."
Smeteno sam rekla dok sam je odmeravala.
"Šta bre u redu? Nema tu u redu!"
Besan je.
"Vidimo se."
"Gde? Odgovori mi! Lociraću ti telefon kunem ti se i napraviću šou!"
On se drao, a ja sam se lepo, elegantno naslanjala na kola prateći pažljivo njihove korake i pokrete. Ružna je, dobro je.
"U redu. Vidimo se."
Brzo sam mu prekinula vezu te sam ubacila telefon u torbicu baš u momentu kada su oni izašli iz restorana.
"Da li je ono Rea Rossi?"
Dobro je te umem s usana da čitam, jer da ne umem ne bih shvatila da sam poznata ličnost kojoj se ova damica obradovala.
Nasmešila sam im se te sam se ležerno odaljila od kola. Sreća moja te ih je oprao, u suprotnom bi bila crno-bela, a ne bela trenerka.
"Draga mislio sam da ćeš nam se pridružiti unutra."
Bio je slatkorečiv al me je zato seckao pogledom dok je prilazio i ljubio me u čelo. U čelo!
"Nisam stigla, žao mi je. Usput, Rea."
Napravim se blesava kao da nisam čula da me poznaje te joj se predstavim pružajući ruku.
"Štošta sam čula o Vama! I jako mi je drago da sam Vas konačno upoznala. A da, Suzan."
O da, bila je oduševljena sa mnom.
"O meni? Zar ima nešto zanimljivo?"
Iskreno sam se zapitala dok sam se smeškala. Relja je stao do mene spuštajući ruku na dno mojih leđa priljubivši me uz sebe. Hm, sviđa mi se ovo dokazivanje da ima devojku.
"Moj ste veliki uzor u svetu advokature i kada sam upisivala fakultet rekla sam da mi je najveća želja da postanem uspešan i slavan advokat poput Vas. Neverovatni ste. Prava zverka u sudnici i sva vaša suđenja su besprekorna. Naprosto Vam se divim."
Oukej...Da li ja to imam ludog fana ili sam samo dobar uzor?
"A i čitala sam razne tračeve, ako ih tako mogu nazvati, o Vama."
Dodala je brzo te je slatko zatreptala okicama.
"Pa jako mi je drago da sam ti bila podstrek da se baviš advokaturom i želim ti svu sreću u ovom prelepom poslu."
Prelep, malo sutra. Više puta sam zbog njega u bolnici bila nego u sudnici.
"Pitaj..."
Izdahnem jer vidim da gricka usnu i kao da će eksplodirati ako ne ispali neko pitanje.
"Glupo mi je da pitam ali moram da pitam."
Ovo me je podsetilo na mene u mladosti.
"Pokušaj."
Šta li će sada da gekne?
"Spekulacije da ste vas dvoje u vezi su istinite iako ste Vi vereni za, koliko novine pišu, FBI agenta?"
Pa naravno, nisam ni mislila da će me pitati nešto u vezi papirologije.
"Spekulisalo se pre više od godinu dana ako se dobro sećam, a tada nismo bili zajedno."
Šta nju bre briga?
"Ali ste sada zajedno iako ste vereni?"
Pogledala je u nas pa je ponovo nevino zatreptala. Mnogo je ljubopitljiva.
"Nisam verena i da zajedno smo."
Poludeću al' ipak dobar je osećaj napokon priznati da si sa osobom koju voliš.
"Wow! Kakav je osećaj?"
Bukvalno je zinula.
"U vezi čega?"
"Pa kakav je osećaj biti najtraženiji advokat u državi i plus biti u vezi sa, pa ako smem otvoreno da kažem, najzgodnijim i najuspešnijim sudijom na našim prostorima?"
Kada neko ovo ovako kaže i pita ne mogu da se naljutim jer osećam ponos u sebi.
"Iskreno, neverovatan."
Pogledala sam u Relju koji mi se osmehivao jače me stežući oko struka.
"Ja se izvinjavam na zadržavanju i ovako neprikladnim pitanjima ali sam oduvek želela i da Vas upoznam i sve ovo pitam. Još jednom izvinite."
Pružila mi je ruku da se pozdravimo, a ja sam joj uzvrarila.
"U redu je biti znatiželjan ali pazi se. Znatiželja je ubila mačku."
Namignula sam joj te sam brzo prebacila pogled iza nje i ugledala gomilu novinara. Ko ih je pozvao i zašto idu u našem pravcu.
"Mislim da bi valjalo da krenemo."
Relja je rekao brzo se pozdravljajući sa Suzan koja se okrenula i videla stanpedo novinara iza nje.
"O da, svakako. Zbogom. Jako mi je drago što sam Vas upoznala i hvala Vama što ste mi pojasnili par nedoumica."
Obratila se i Relji i meni te se okrenula i krenula ka kolima posle naših pozdrava.
"Brzo."
Rekla sam bukvalno uletajući u kola.
"Mrzim ih."
Relja je gunđao dok je startovao auto i brzo se isparkiravao.
"Kome pričaš."
Stavila sam naočare na oči te sam izdahnula kada smo ih prošli. Lešinari.
"Kako je prošao sastanak? I da, vozi kod naših, vreme je za ispovest. Usput, nemam pojma kako ćeš da trčiš u tim pantalonama."
Zbunjeno me je pogledao dok sam ga odmeravala.
"Super je prošao, zašto nisi došla? I zašto bih trčao?"
"Mrzelo me je, a i nisam želela da idem sa tobom pa da ispadne da nemam poverenja u tebe. A u vezi trčanja, pa velike su verovatnoće da će Klara pripucati iz Vukašinove puške."
Ovo poslednje kroz osmeh izgovorim, a on skupi obrve.
"Zašto bi?"
"Zato što znaš da ne može da nas smisli zajedno."
"Entoni mi je pričao o tome."
I sve do njihove kuće on je mene ubeđivao da će sve dobro proći...Nemam pojma, ja se samo nadam da me neće ispreparirati i staviti u dnevni boravak kao ukras.
"Bićemo prirodni i sve će proći dobro."
Ubeđivao me je dok se uparkiravao.
"Javila sam im da nema ništa od svadbe dva dana pre svadbe i to preko poruke. Loš potez, ali u tom trenutku se činio kao idealan."
"Da u pravu si...Trebao sam da svratim do policije po pancire."
Ovo me je nasmejalo.
"Mogao si ali nisi jer mi nisi verovao!"
Smejala sam se dok smo izlazili iz kola.
"Proći će sve dobro."
Pomazio me je po leđima dok me je ljubio u slepočnicu.
"Osećam se kao da idem kod lekada da me bodu iglama."
Prokomentarisala sam dok smo ulazili u kuću.
"Čekaju u zasedi."
Merkala sam gde imam šta da uzmem da mogu da se odbranim ako izlete.
"Ne lupaj nego kreni."
"Ima li koga? Došli smo u miru!"
Morala sam ovo poslednje da dodam, a Relja je morao da prevrne očima.
"U dnevnoj."
Entoni je viknuo, a ja sam odahnula. Relja je hteo da stavi ruku na moj struk ali sam non stop pokušavala da je sklonim. On kao da nije svestan da je Klara luda kad poludi.
"Jesmo li rekli prirodno?"
Prostrelio me je pogledom te sam ja odustala od sklanjanja njegove ruke baš kada smo ušli u dnevni boravak. Da, mislim da su zvanično svi bili u dnevnom boravku. Pa i Lucijano. Nazdravlje.
"Gde su vam kola?"
Nema nigde ni jednog auta u dvorištu!
"Odbegla nevesta nam se vratila. Sada ću da te zadavim!"
Lucijano je prvi skočio i zatrčao se ka meni al' na svu sreću Relja je brzo odreagovao. Sakrio me je iza sebe dok je Lucijana hvatao sa obe ruke oko okovratnika. Mučenik se uplašio načisto.
"Civilizovano ćemo sve rešiti, zar ne?"
Relja je upitao Lucijana koji je krenuo mahnito da maše glavom.
"Pusti ga."
Stavila sam svoju ruku preko Reljine, a on me je poslušao.
"Tako sam lepo odelo kupio!"
Procvrčao je te se vratio na mesto.
"Pa nosićeš ga kad-tad."
Relja je slegnuo ramenima te smo oboje izdahnuli.
"Nisi nikome pušku pozajmljivao?"
Pogledala sam u dedu, a on se nasmejao i odmahnuo glavom.
"Želiš li sada da nam objasniš šta se to dođavola sve izdogađalo u tvom životu, a da mi to ne znamo, jer ovo je nečuveno?"
Mama je prva progovorila, a ja sam ustuknula. Relja me je pomazio po ruci davajući mi oslonac i podršku tako.
"Naravno."
Nisu nam rekli da sednemo već smo stajali ispred svih kao na stubu srama.
"Veridba je prekinuta, svadba je otkazana u miru. Kristofer i ja smo seli i porazgovarali kao dve ozbiljne, starije, zrelije osobe i zaključili smo da je sa moje strane ona stara ljubav skoro nestala. Negde na putu ka svemu ovome zavolela sam drugog i prevarila ga sa njim. Naravno, prevara se desila pre nego što je on došao iz Amerike ali opet ja sa tim teretom nisam mogla da živim al' sam pokušala. Shvatili smo da je najbolje rešenje da se raziđemo ali smo ostali u korektnim, ako mogu da kažem, super odnosima. Nije bilo vike niti dreke, civilizovano smo završili i jako sam srećna zbog toga."
Smireno sam sve objasnila naizmenično gledajući svakoga.
"Znaš li ti koliko smo pozivnica morali da opozovemo? Koliko je novca u sve uloženo? Znaš li šta si uradila tri dana pred venčanje?! Hajde da je bilo na polovini veridbe, pa i da razumem, ali tri dana pre svega."
Mama se uhvatila za slepočnice dok je vrtela glavom.
"Ako ćemo iskreno više od pola novca je Kristoferovo, a i opet. Ja sam taj novac zaradila i ja imam pravo da ga potrošim na ša hoću. Kasno sam shvatila da su mi snovi ništa ako nisam pored osobe koju volim. Al' bolje ikad nego nikad."
Bes počinje da mi kola krvotokom i tačno ću ja pre nje pući.
"Jesi li sada srećna?"
Tata me je upitao, a ja sam se osmehnula.
"I te kako."
Zahvalno sam ga pogledala jer nije dizao buku, a on mi je namignuo.
"Ti i Relja?"
Hana je progovorila, a mama je izgledala kao da će se onesvestiti.
"Mi se volimo i to je jedino bitno."
Relja joj je pre mene odgovori, a ja sam potvrdila.
"Molim?! Hajde što si svadbu odkazala al' što si mi tigrića preotela! Pa ubiću te na spavanju."
Lucijano je izvodio svoj performans dok sam se ja smejala.
"Žao mi je Luci ali on je odabrao mene."
Namignula sam mu, a on je kao brisao suze.
"Ja vas ne mogu da zamislim zajedno!"
Vuk je odmahnuo rukama.
"Meni je ovo kao neki šašav san."
Dominik se oglasio.
"Vas dvoje ste zajedno?"
Leo se prodrao.
"Renato, imaš li ti nešto da dodaš? Ili ćeš ćutke sa budeš protiv nas?"
Izdahnula sam ozbiljno ga gledajući.
"Ne gledaj me tako i sama znaš da te se plašim. Ja sam za i uz vas! Samo dalje kandže od mene."
On se uplašio, a ja sam se zahvalno osmehnula.
"Fili je uz tetku, njega neću da pitam. Entoni?"
Pogledala sam u Filia koji nam se smeškao te mi je bes odmah nestao.
"Meni je važno da ste srećni iako sam bio prvo u šoku."
I Relja i ja smo zahvalno klimnuli glavama.
"Mama?"
E sada čekam rešetanje.
"Želim da znam sve od početka."
Samo to je rekla, a ja sam joj uslišila želju. Ispričala sam joj skoro sve isto kao i Kristoferu, a ona je sedela, masirala čelo i slušala me.
"Da li ste spavali?"
Zanimljivo, vrlo.
"Jedno kod drugog da, jedno sa drugim ne."
Relja joj je odgovorio, a ona je pogledala u mene.
"Nismo."
Odmahnula sam glavom, a ona je svojom klimnula.
"Ne želim da pomislite da vas ne volim kao par. Niti da vas neću voleti ili da vas sada više ne volim. Jer to nije istina. Ja sam vas uvek smatrala bratom i sestrom i naprosto mi je sve ovo bilo nezamislivo. Veliki ste, umete sami svoje odluke da donosite, zarađujete za svoje potrebe, živite u svojim stanovima koje ste sami isfinansirali, vozite dobra kola, imate uspešne i više od toga karijere, pametni ste i to mi sve govori da ja nemam prava da se mešam u vaše odluke i vaše živote. Niste deca i ne mogu sada da uzmem i da te prebijem jer si sa skoro bratom u vezi...Jaoj kako ovo odvratno zvuči. Niti hoću da ti držim neko predavanje. Volim vas svim srcem iako mi je cela ova situacija apsurdna. Nikada vas nisam gledala kao nešto više od prijatelja i nekih rivala koji ste uvek bili. Ne mogu poreći da nisam primetila promene u vašem odnosu, jer jesam. Ali sam uvek govorila da mi se čini i da nema tu ništa. I takođe sam u šoku jer znam koliko želiš porodicu, skladan brak i puno dece, a i znam koliko Relja to ne želi. I sada se baš pitam gde se nađoste? Ali sve u svemu želim vam puno sreće i da ne raskidate jer bismo posle morali svi oboje da vas tešimo, a to nam ne ide od ruke ovako kolektivno."
Moja majka je žena lafica. Potpisujem.
Bez reči sam prišla te sam je jako zagrlila.
"Hvala ti."
Kratko sam rekla.
"Vas dvoje...Kako?"
Odvojila se od mene sa smeškom, a ja sam se vratila nazad kod Relje.
"Znate da srce ne bira."
Slegnuo je ramenima.
"Kada ste pričali šta za vas znači ljubav ili kakva god da je tema bila...Pričali ste jedno o drugome iako si ti sedela pored Kristofera tada?"
Vuk se zbunio, a ja sam se kroz izdah nasmejala.
"Da. Pričali smo jedno o drugome."
Sada sam i ja ispružila ruku te sam je stavila oko Reljinog struka.
"Meni je ovo i dalje nezamislivo."
Hana se oglasila.
"Želim poljubac!"
Dominik se ubacio, a nas dvoje smo ga presekli pogledom.
"A ja želim da zagrlim Filia mnogo sam ga se uželela."
Došla sam do Hane te mi ga je ona dala u naručje.
"Gde je jagnje moje?"
Nasmešila sam mu se dok sam ga ljubila u vratić i obraze, a on se iz sve snage smejao.
"Porastao je."
Prišla sam Relji te sam Filia okrenula ka nama.
"Gde si šefe?"
Uhvatio ga je za rukicu te ga je poljubio u glavicu dok je Fili gugutao i smeškao nam se.
Uhvatio me je rukicom za prst te ga je stavio u usta.
"Izgleda da su počeli zubići da mu rastu, sve živo grize!"
Dominik se oglasio, a ja sam počela da se smejem jer me je golicalo. Naslonila sam glavu na Reljine grudi dok me je on oko ramena obgrlio rukom dirajući Filia za bucmaste obraze. Kada sam očula škljoc kamere podigla sam glavu i videla da nas je Entoni slikao.
"Sine, želim da razmisliš o ovome. Dobro."
U tom trenutku se očuo Reljin telefon. Izvadio ga je te je video sa mu je Entoni poslao sliku. Okrenula sam glavu da je bolje pogledam te sam se raznežila. Slika je bila prelepa. Izgledamo tako srećno kao prava mala porodica.
"Guaa!"
Fili je vrisnuo na nas jer nismo obraćali pažnju na njega.
Relja i ja smo se pogledali, a ja sam se samo osmehnula. Zna koliko želim sve ovo sa njim ali više nemam ni snage ni volje da ga pitam jedno te isto pitanje. Stavio je tačku i neka ga. Ja sam se odrekla svega i sada napokon možemo da budemo srećni.
"Izvini što smo te zanemarili na sekund."
Okrenula sam se ka Filiu, a on mi se nasmešio.
"Daj Filiberta Relji na minut moram nešto da te pitam."
Uradila sam kako je mama rekla te sam jednom odmerila snažnu priliku ispred sebe kako nosi bebu i rastopila sam se. Prelepo.
"Šta si htela?"
Upitam je kada uđemo u kuhinju te se tu pojavi i Hana.
"Uz tebe sam seko."
Zagrlila me je te se brzo odmakla.
"Drago mi je."
"Pošto neće biti svadbe jer svi znamo Reljinu glupu odluku o tome, da li planiraš da spavaš sa njim?"
Ozbiljno me je upitala, a ja sam klimnula glavom.
"Planiram."
I to večeras odmah.
"Samo sam želela da ti kažem da ne očekuješ ništa posebno od svog prvog puta. Obično se mnogi razočaraju, nije ništa posebno, u većini slučajeva je jako bolno, ali nemaš razloga da se plašiš. Bol prođe brzo, a svaki naredni put je sve lepše i bolje."
Moj prvi put je bio prelep i žao mi je što ovo ne mogu sa joj kažem sada ali neki drugi dan ću joj sigurno ispričati.
"Važno je samo da se opustiš, ako budeš stegnuta boleće. A njemu ću reći da bude nežan da ga ne bih prostrelila."
"U redu i hvala ti na savetu. Verujem da će biti ne moraš mu ništa pričati."
Gde da pred celom rodbinom tako nešto izvali.
"U redu i jako mi je žao što neću imati unučiće i od tebe...A tako sam se radovala onom pomenutom fudbalskom timu."
Tužno je rekla, a ja sam izdahnula.
"Zato će Hana imati još dece, Leo i Vuk takođe i biće super!"
Pokušala sam da zvučim srećno ali ipak i mene je to tištalo. Obožavam decu.
"Iz sveg srca se molim Bogu da se predomisli."
Hana je rekla, a ja sam se nasmešila.
"Nema od tog posla ništa."
"Nada poslednja umire."
Očujem bakin glas iza sebe te se okrenem. Odmah sam prišla i zagrlila je, ona je sve jedina znala.
"Moja je umrla odavno ali neka i ovako je super."
Posle kratke priče, bakinog i mog foliranja oko prvog puta, vratili smo se u dnevni boravak.
Sela sam pored Relje te sam ga odmah uhvatila za ruku i izdahnula.
"Dobro si?"
Tiho me je upitao da ne bi prekidao započetku konverzaciju između ostalih ukućana.
"Jesam, sve je super prošlo."
Osmehnula sam se, a on me je ponovo poljubio u slepočnicu, voli tu da me ljubi u javnosti očigledno.
"Planirate li zajednički život?"
Tata nas je upitao, a mi smo pažnju preusmerili ka njemu.
"Planiramo. Živećemo u mom stanu."
Relja mu je odgovorio, a ja sam podigla obrve.
"A zašto ne u mom?"
Nakrivila sam glavu, a on se nasmejao.
"Imam lepši pogled."
Namignuo mi je, a ja sam izdahnula i kao se ljutnula.
"Zašto ne biste kupili neku kuću, a prodali stanove?"
Entoni se ubaci.
"Jer je stan sasvim dovoljan za nas dvoje, a i kao što je Relja rekao pogled je prelep."
Ovaj put sam ja odgovorila slučajno okrznuvši Relju pogledom koji je izgledao kao da se bori s nečim.
"Pa u pravu ste. A i Reljin stan je penthaus tako da vas briga."
Renato se ubacio.
"Ima se može se."
Namignula sam te sam počela da se smejem gledajući u Relju.
"Odavno ih nisam videla srećnije."
Baka je prokomentarisala, a svi su se složili sa njom.
"Jer nismo ni bili."
Relja je potvrdio dok mi je mazio zglob na ruci.
"Pa da li ste za tortu? Za tebe imam lizalice bonus!"
Mama je pitala te me je nasmejala ovim što je dobacila.
"A sledeći put vas mi vodimo na ručak. Da častimo za otvoreno novo poglavlje u našim životima."
Rekla sam uz osmeh te sam svoj pogled preusmerila na Relju.
"Obavezno."
Složio se sa mnom dok su mu oči neverovatno svetlucale.
"A sada poljubac za kraj!"
Leo je viknuo, a Relja i ja smo se ipak obuzdali i taj poljubac sačuvali kao našu privatnost.
"Previše si mali to da gledaš."
Relja mu je namignuo uz osmeh, a on se odmah ljutnuo na spomen godina.
Ubrzo je razgovor postao uobičajen te sam se na sekund isključila.
Neverovatno sam srećna što je sve ovo prošlo kako treba. Svi su nas lepo prihvatili, a Relja i ja zaista nikada nismo bili srećniji.