Završna reč

78

Rea
Rossi

Kao đavoli da su me gonili dok sam cupkala nogom u liftu.
"Samo da nije otišao, samo da nije otišao molim te Bože!"
Ruke su mi se tresle dok mi je stomak poigravao od neizvesnosti. Šta ako ima devojku? Šta ako sa njom putuje, a ja otkazala venčanje zbog njega? Vrlo sam nepromišljeno ovo uradila i divim se sebi na ovom ispadu. Šta ako se vratio Gabrijeli? Bože, gde je ta devojka? Kao u zemlju da je propala.
Kako su se vrata lifta otvorila tako sam izletela kao da kreću da me kamenuju.
Nisam mu poštedela zvono na vratima, a bogme krenula sam i da kucam. Ne sme da ode! Ne sme.
Kako su se vrata otvorila i kako sam videla Entonia na pragu došlo mi je da se bacim naglavačke niz stepenice.
"Rea? Otkud ti ovako kasno i to ovde?"
Upitao me je, a iza njega se pojavio Relja koji je vukao kofer za sobom.
"Zbog torbe koju sam zaboravila u sudnici, a u kojoj su mi neke bitne stvari. Relja mi je rekao da ju je poneo sa sobom, pa sam svratila da uzmem."
Ovo je bilo maestralno i brzo. Entoni se nasmejao te se okrenuo sa strane pa čas je gledao mene čas Relju.
"Šta sam ti rekao?"
Upitao ga je, a Relja je glasno izdahnuo. Zbunjena sam.
"Nešto mi govori da nisi zbog torbe došla."
Namignuo mi je te je sišao s praga.
"Ne započinji nešto ako nisi sto posto sigurna u to."
Pomazio me je po ramenu te je samo prošao pored mene ostavljajući Relju i mene same u hodniku.
"Zbunjena sam."
Prvo je bilo što sam izjavila dok me je Relja bledo gledao.
"Razgovarali smo i rekao sam mu o nama. Zbog toga je i došao."
Slegnuo je ramenima te je prekrstio ruke na grudima.
"Mogu li da uđem? Došla sam nešto bitno da ti kažem."
Želim da skočim na njega al mi njegov stav to ne dozvoljava.
"Imam let za jedan sat."
Rekao je pogledavši na ručni sat.
"Molim te nemoj da ideš."
"Moram."
"Ne, ne moraš. Raskinula sam sa Kristoferom."
Brzo sam rekla, a on je bukvalno raskolačio oči na mene.
"Šta si uradila?"
U neverici me je upitao.
"To što si čuo, a sada me pusti unutra jer ne želim da tvoje komšije ovo slušaju."
Pomerio se s vrata te me je pustio unutra. Iznervirao me je, fino.
"Šta će mi ostvareni snovi, ako nisam srećna?"
Započela sam te sam se okrenula ka njemu.
"Ne mogu drugome da se zareknem u crkvi na večnu ljubav i odanost ako volim drugog."
Slegnula sam ramenima.
"Poslednjih dana sam o svemu razmišljala i jednostavno sve ovo me je gušilo. Moje laži, spremanje venčanja za koje se uopšte ne radujem, naš raskid sve ovo je previše za mene.
Otišla sam sa devojačke večeri čim su one pospale. Svratila sam kod Krisa i sve mu rekla. Priznala sam mu neverstvo, a on mi je poželeo sreću u životu. Rastali smo se na fin i uljudan način i plus mi je rekao da planiraš da odeš iz grada pa me je požurio da dođem."
Udahnula sam duboko dok me je on bledo posmatrao.
"Volim te Relja i ne mogu da budem ni sa kim drugim osim sa tobom. Ti si moja mirna luka, moja sreća, vlasnik mog srca i sve tako dalje i sve tako bliže. Srećnija ću biti ovde samo sa tobom, nego u Americi, daleko od tebe, sa Krisom i decom. Shvatila sam da se od snova ne živi. Živi se od ljubavi i sreće pored jedne osobe, a ja sam to sve pronašla pored tebe. Ne znam dal si našao neku u međuvremenu, dal te ona čeka sada na aerodromu niti dal uopšte želiš išta da nastaviš sa mnom. Al ako želiš ovaj put bi bilo ono pravo. Bez sakrivanja, bez tajni i bez ostajanja u stanu umesto javnog pojavljivanja. Samo sam došla to da ti kažem, na tebi je..."
Nisam uspela da završim rečenicu jer sam pala preko litice emocija koje su me dotukle kada mi je brzo prišao i spojio nam usne u čežnjiv poljubac.
"Nema srećnije osobe od mene u ovom trenutku."
Prošaputao mi je na usnama, a ja sam se nasmejala.
"Imam ja. Ja sam toliki srećnik da ti to ne mogu opisati."
Zagrlila sam ga oko vrata, a on me je uzeo u svoje naručje podižući me od poda.
"Koliko god ne odobravao ovaj ishitren potez, opet sam blesavo srećan što si me odabrala pored svega. I od danas 'Mi' postojimo i postojaćemo zauvek, sve dok dišemo. Više ne planiram da te izgubim, a ako ti planiraš da odeš bolje to uradi sada. Jer od trenutka kada te budem uneo u svoju sobu, više te iz nje ne puštam kao tuđu."
Ozbiljno mi je rekao, a ja sam klimnula glavom.
"Nemam seksi veš na sebi ali zato imam žarku želju da ga pocepaš."
Ovim sam potvrdila da 'Mi' od danas postojimo i to smo zapečatili poljupcem.
"Tvoja želja je za mene zapovest."
Spustio je usne na moj vrat te me je instiktivno odveo do svoje sobe.
"Čekaj."
Zaustavila sam ga kada me je spustio na pod.
"Šta je sada?"
"Nemaš devojku, zar ne?"
Držeći ruke na njegovim grudima sam ga upitala.
"Ne Rea, veran sam ti bio."
Namignuo mi je te je krenuo da me golica.
"Prestani!"
Vikala sam kao budala pokušavajući da mu se izmigoljim iz ruku.
"Zamoli me."
Zao je.
"Zašto imaš toliki fetiš na to kada te molim?"
Jedva sam uspela da sklopim rečenicu dok su mi suze lile niz obraze od smeha.
"Jer jedino mesto gde mogu to od tebe da čujem je krevet."
Prestao je da me golica te me je oborio na krevet i moje ruke zarobio u svojim.
"Ideš li sa mnom na dobrotvornu žurku koja se organizuje za par dana?"
"Naravano, više te nigde ne pustam samog."
Namignula sam mu te sam se popridigla i spojila nam usne.
Ovo je osećaj ka kom sam dugo težila i napokon sam ga osetila.
Ko riskira taj i dobija, zasigurno.