Završna reč

84

Rea
Rossi Moor

- mesec dana kasnije -

"Osećam se kao loptica."
Žalila sam se Hani i mami dok sam jela čokoladne štapiće umakajući ih u kikiriki puter.
"Ja sam bila gora."
Hana mi je govorila dok je pridržavala nestašnog Filia da ne padne.
"Nisi."
Ona je bila kao ja u svom osmom mesecu. Em sam se ugojila em mi je stomak veliki.
"Rea kao blizance sa nosi."
"Mama, nije smešno."
Prostenjala sam dok sam iznervirano spustala štapić na sto.
"Mislim da za to postoji jedan posto šansi. Jer ni jedno ni drugo nemaju tu predispoziciju."
Hana kao pametno izgovori. Mama i ja smo se smejale.
Moje promene raspoloženja su hit.
U jednom trenutku ću plakati, u drugom ću se smejati. I to se promeni za dve sekunde.
"Kada ti je pregled?"
Mama pogleda u sat zabrinuta da ne zakasnim.
"Uh, za sat vremena."
Progovorila sam dok sam jela kikiriki puter sad iz tegle kaščicom.
"Pregled? Saznaćeš pol konačno? Mogu li sa tobom?"
Hana je bila oduševljena. Spustila sam joj ruku na rame odmahivajući glavom.
"Idem sa Reljom, a on je insistirao na tome da ne vodim publiku."
Moj dragi muž da može zaključao bi me u našoj sobi i ne bi me pustio nikada iz nje.
"Koga briga šta moj brat kaže. Želim da saznam pol sa tobom."
Ponašala se kao dete. A faktički to je i bila. Bar za mene, odnosno, za sve sem za Lea.
"Hana ne budi naporna. Relja želi da njih dvoje prvi saznaju pa će nam odmah reći."
Mama je bila razumnija, a ja nisam imala toliko želje da opravdavam Relju jer sam jela.
"Ali i Rea je išla sa mnom da saznam pol."
"A obe znamo zašto je Rea išla."
Jer Hana nije tada imala ni momka, a kamoli muža.
"Dobro, predajem se."
"Tee-tee!"
Onako punih usta i raskolačenih očiju sam se okrenula ka Filiu koji je upravo izgovorio svoje prve reči. I to Tete! Tetka! Ja!
"Rekao je Tetka!"
Vrisnula sam bacajući onako otvorenu teglu ka mami.
"Tetkino dete!"
Hana je uzdahnula udarajući se po čelu.
"Dođi kod mene jedini."
Pružila sam ruke ka njemu te se on dogegao ka meni.
"Jesi li ti to zvao svoju tetku jagnje moje?"
Podigla sam ga jedva u krilo. Bol me je žacnula preko stomaka te sam napravila čudnu facu.
"Rea pobogu! Težak je! Ne smeš da dižeš ništa teže od kašike!"
Mama je viknula uplašeno na mene, a ja sam se namrgodila.
"To ti je Relja rekao zar ne? Dobro sam! Samo su me leđa presekla."
Slagala sam.
"Znam da ti je trudnoća rizična i ne možeš mene da preveslaš. Trebaš da ležiš."
"Neću sa ležim! Pet meseci samo ležim i jedem. Kao krava sam! Da li zaista želiš da me Relja ostavi ako se zbembam?"
Suze su me zapekle u očima dok mi je usna podrhtavala.
"Dobro, smiri se. Relja te nikada ne bi ostavio ako bi se ugojila."
Provrtela je iznervirano glavom, a ja sam šmrcnula ljubeći Filia u glavicu.
"Odakle ti znaš šta je njemu u glavi? Šta će mu krava kad može da ima najlepše devojke u Rimu? Ja sam poružnela. Ugojila se. Ne ličim ni na šta, a tek sam peti mesec! Ne smem ni da pomislim na šta ću kasnije ličiti."
Zaplakala sam. Fili me je dirao po licu dok sam se ja davila u sopstvenim suzama.
"Rea dete Božije!"
Mama mi je prišla. Filia je dodala Hani te me je uvukla u svoj zagrljaj.
"Ti si Relji najlepša i uvek ćeš mu ostati. Nosiš njegovo dete i nikada ne bi pomislio da si ružna. On se ponosi kad te vidi. Lud je za tobom, kao što si i ti za njim. I ne glupiraj se. Upristoji se i kreni polako na pregled."
Mazila me je po leđima. Disala sam duboko dok sam sebi govorila da druge ne mogu ni gole ono što ja mogu Relji jednim pogledom. On je moj, ja sam njegova i posle svih padova sigurno me neće ostaviti jer sam se u trudnoći ugojila.
"Idem."
Odvojila sam se od nje te sam je poljubila u obraz kao i Hanu i Filia.
"Očekujemo da nam javiš pol čim izađeš iz ordinacije."
Hana mi je zapretila prstom, a ja sam se nasmejala.
"Ostanite ovde dok se ne vratim."
Predložila sam im, a one su se pogledale te klimanjem glavom usvojile moj predlog.
Vreme je da odem po svog supruga pa na pregled.
"Držim palčeve za devojčicu."
Mama je rekla.
"Dečak bre. Moorova je to krv."
Hana mi je namignula, a ja sam prasnula u smeh.
"Držim palčeve da bude živo i zdravo."
Iskreno sam rekla dok sam se u sebi molila samo to i da bude.
••••
Kakav ja ponos osećam dok koračam hodnicima suda u uskoj rolci u kojoj mi se moja loptica ocrtava.
Od uroka i zlih očiju baka mi je stavila beli luk u kaput i slatko sam se smeškala dok sam ga stezala rukom prolazeći pored ljudi.
"Rea Rossi?"
Očuo se zbunjeni glas iza mene te sam zastala u pola pokreta okretajući sa iza sebe.
"Da, ja sam."
Skupila sam obrve gledajući u krupnu, istetoviranu priliku naspram mene.
"Mogu li da znam zašto još uvek nisam dobio odgovor na svoj zahtev koji sam Vam poslao pre mesec dana?"
"Na trudničkom sam bolovanju već tri meseca."
Mehanički sam spustila ruku na svoj stomak.
"Verujem da je to razlog zašto nisam dobila Vaš zahtev. Violeta Braun je moja zamena i zaista ne znam kako Vam još uvek nije odgovorila."
To ne liči na nju.
"Odgovorila je. Ali ja sam želeo Vas."
"Žao mi je ali, jedino ako možete da čekati godinu i po da se vratim na posao pa tek onda da preuzmem Vaš slučaj ako je u mojoj branši."
Živim za to da pomognem ljudima, zato mi je bilo žao što sam njega morala da odbijem.
"Rea?"
Očula sam Reljino zbunjeno dozivanje iza sebe te sam se okrenula ka njemu.
"Hej."
Osmeh mi se momentalno ocrtao na licu kada sam ga ugledala. Onako zgodnog, u sudskim odorama, kako ide prema meni...Onako...Moj!
"Otkud ti ovde i zašto nisi kući?"
Zaštitnički me je pitao dok mi je ljubio čelo i ruku spustao preko stomaka na taj način pozdravljajući našu bebicu.
"Zaboravio si?"
Prostrelila sam ga optuženički pogledom.
Koliko je samo cvrkutao o pregledu, a sada, gledaj, zaboravio.
"Šta sam zaboravio?"
Bio je zbunjen.
"Prijateljski savet. Ženi nikada ne odaji da si nešto zaboravio. Poješće te za doručak dok si rekao keks."
Istetovirani lik sa kojim sam malopre pričala je progovorio te je Relja preusmerio pogled ka njemu nasmešivši mu se.
"Problem je u tome što nisam ništa zaboravio."
Branio se.
"Pregled."
Kratko sam rekla, a on me je i dalje zbunjeno gledao.
"Znam. Ali tek večeras u šest."
"Poslala sam ti poruku da je pomerila! Za pola sata treba da smo tamo."
Bila sam nervozna jer nije pročitao moju poruku.
"Molim? Nisam je video. Na suđenju sam skoro tri sata bio."
"Sad mi reci da ne možeš da ideš i kunem ti se naljutiću se."
"Mogu! Naravno da mogu."
Ispalio je brzo te se okrenuo oko sebe.
"Imaš suđenje zar ne?"
Prekrstila sam ruke na grudima dok sam ga smrknuto gledala.
"Imam ali vas dvoje ste mi najpreči. Odložiću ga za sutra."
Odlučno je rekao, a ja sam se široko nasmešila! On je moja duša.
"Hajde, idem da se presvučem."
Nežno nam je isprepletao prste, a ja sam zastala na sekund.
"Violeta Braun je vraški dobar advokat. Ako Vam je slučaj jako bitan i hitan prihvatite njenu ponudu, nećete se pokajati."
Posavetovala sam čoveka, a on mi je klimnuo glavom.
"U redu, hvala. I srećno."
Nasmejao se Relji dok mu je on uzvratio podizamjem obrva.
"Doviđenja."
Klimnula sam glavom dok sam se okretala ka Relji.
"Doviđenja."
Odpozdravio me je.
"Kako ste danas?"
Relja me je upitao dok smo išli ka njegovoj kancelariji.
"Pospano, gladno i debelo."
Žalila sam mu se, a on se smejao.
"Nije smešno. Iz dana u dan sam sve deblja Relja, ružnim."
Tužno sam rekla. Obavio je ruku oko mojih ramena te me je privukao u zagrljaj poljubvši me u slepočnicu.
"Moja trudna žena ni u najluđim snovima ne može da bude ružna."
Očula sam iskrenost u njegovom glasu te me je to smirilo.
"Relja!"
U trenutku mi je došlo da se okrenem i da se ispovraćam po Gabrijeli koja ga je dozivala.
"Reci."
Zaustavili smo se ispred kancelarije te smo se okrenuli ka njoj.
"Gde ideš? Suđenje samo što nije počelo."
Bila je zbunjena, a ja sam je odmeravala.
Uh. Mrzim je.
Svaki put kada je pogledam setim se da je spavala sa mojim mužem. Faktički dečkom. Odnosno, tada smo bili razdvojeni al opet. Njegov kurac je bio u njoj i ja to ne mogu da izbrišem iz glave.
Imala je ono što je moje i to pre mene.
"Odloži ga za sutra."
Brzo joj je rekao jer smo kasnili na pregled. Odnosno, nismo, ali pošto nam do ordinacije treba dvadeset minuta, normalne vožnje, kasnili smo. Relja nije prelazio sedamdeset kilometara na čas od kako je saznao da sam trudna. Pažljiv je i to previše.
"Kako da ga odložim? Odlažem ga treći put!"
"Ne zanima me Gabrijela. Nemam vremena sada. Ako može nađi drugog sudiju, ovaj je zauzet."
Nervirao se.
"Kakvog bre drugog sudiju?!"
Prasnula je na njega, a ja sam duboko udahnula.
"Odloži jebeno suđenje kao što ti je rekao."
Prosiktala sam na nju, a ona me je onako s gađenjem pogledala.
"Ne mešaj se."
Brecnula se na mene.
"Žurim."
Rekao je otvarajući vrata svoje kancelarije te je ušao u nju.
Gabrijela je odlučno krenula za njim ali je naletela na prepreku u svojoj nameri. Mene. Uhvatila sam je za mišicu te sam je vratila dva koraka unazad.
"Želi da sazna pol deteta koje ću mu roditi, zato, šta god rekla neće promeniti njegovu odluku da pođe sa mnom na pregled."
Ubilački tiho sam rekla, te sam je odgurnula od sebe ulazeći kod Relje i zaključavajući vrata.
"Treba mi seks."
Ispalila sam kada sam ga videla kako se presvlači.
Hormoni mi divljaju i nezasita sam.
"Kasnije."
Nasmejao se, a ja sam klimnula glavom grizući donju usnu. Ko da čeka kasnije?
"Idemo?"
Osvrnuo se oko sebe kada se presvukao, tražeći telefon.
"Idemo."
Srećno sam rekla te sam ga uhvatila za ruku.
"Mama navija za devojčicu."
Progovorila sam dok smo išli ka njegovim kolima.
"A Hana tipuje da je dečka jer su to ipak geni Moorovih."
Nasmejala sam se kao i on.
"Ako ćemo iskreno, meni je najbitnije da bude živo i zdravo.
Rekao je iskreno, a ja sam se osmehnula.
Baš to sam i ja želela.
••••
Posle mora suza, preslatkih fotografija sa ultra-zvuka, a i ovako selfija, krenuli smo kući.
Ovo je bio najlepši doživljaj u mom životu.
Videla sam svoju bebicu, saznala joj pol i čula otkucaje srca.
Tako male, a glasne.
Kada smo izašli iz kola u dvorište, obrušili smo se na usne jedno drugoga.
Puno sreće se kotrljalo između nas dok smo onako u transu išli do kuće ni na trenutak ne odvajajući usne.
Već na samom pragu kaput mi je spao s ramena kao i Reljin. Kada je zavukao ruke ispod moje rolke vrisak nas je oboje preledio.
Gosti.
Tačno.
Zaboravila sam totalno na njih!
"Hana?"
Relja ju je ošinuo zbunjeno pogledom dok sam ja duboko disala.
"Mama umalo da svedočim je..."
Zaćutala je prekrivajući oči.
"Ja sam totalno zaboravila da sam im rekla da ostanu dok ne završim sa pregledom."
Rumenilo mi je udarilo u obraze.
Spustila sam rolku prekrivajući stomak, a Relja je podigao naše kapute s poda kačeći ih za čiviluk.
"Ii? Kog je pola?"
Hana nas je radosno pogledala kada smo krenuli ka njoj.
Pogledala sam u Relju dok sam grizla usnu.
Polako me je obgrlio oko struka spustajući ruku na stomak.
Pogledom sam mu poručila da on kaže.
"Dobićemo sina."
Svečano je objavio, a ja sam ponovo zaplakala.
Ma u ovom transu nisam ni registrovala da Hana viče od sreće, grli nas i ljubi kao i mama. Ja sam plakala jer sam bila presrećna. Zamišljala sam moju bebicu kao mini Relju te sam se još više raznežila.
"Draga."
Relja me je uhvatio za obraze kada je primetio da se ne smirujem i da ridam.
"Dobićemo sina."
Kroz osmeh sam rekla dok me je stanje šoka sada definitivno sustiglo.
"Hoćemo."
On je bio pribraniji od mene ali su mu oči caklile kao moje.
Presrećni smo.
Brzo posle našeg dolaska Hana i mama su otišle ostavljajući nas da uživamo.
Otišla sam u sobu i odmah sam skinula svu odeću sa sebe ostajući samo u donjem vešu.
Stala sam pred ogledalo te sam spustila ruke na stomak.
"Sine moj."
Tiho sam rekla, a on me je šutnuo u znak pozdrava.
Ponovo sam zaplakala dok sam ga zamišljala u svom stomaku kako mi viče "Mama hoću da izađem." Mama...Ja ću biti njegova mama.
Da li ću biti dobra mama? Moram da budem. Kako znam i umem.
"Ružo."
Relja je stao iza mene. Provukao je ruke do mog stomaka dok je glavu naslanjao na moje rame.
"Hvala ti."
Iskreno sam mu se zahvalila dok sam mu se naslanjala na grudi.
"Za šta?"
"Za ovu sreću. Hvala ti što si mi ispunio sve želje. Hvala ti što u meni raste naš sin. Hvala ti za sve."
U ovom trenutku mogla sam da mu se zahvaljujem do besvesti.
"Hvala tebi što si mene izabrala da ti ostvarim sve snove."
Nežno me je okrenuo ka sebi te nam je spojio usne.
On je moj muž.
Moja sreća.
Moj dar od Boga.
Otac mog sina.
On je čovek kog trenutno gladno oslobađam od odeće i guram ka krevetu.
On je osoba koja je ispunila svaku moju fantaziju, a ne samo želju.
On je duša moje duše.
Nezasiti pastuv koji me voli, ljubi i uzima na svoj način.
Najlepše i najvatrenije.
On je moj zavet pred Bogom.
Moj raj i pako.
Moja prva i poslednja stanica u životu.