Rea
Rossi, Moor- mesec dana kasnije -
Noa je jedna mirna bebica koja jedva da i zaplače ako je gledna. Mislim da me je Bog blagoslovio ovim. Za ovih mesec dana možda se pet puta uveče probudio da jede. Al zato u šest ujutro kao navijen traži da doji. Grčići su krenuli da ga muče pa nervoza ali uz malo ljubavi, ljuškanja i kapi brzo prođe.
Relja i ja letimo od sreće. Noa je uneo toliko svetlosti u naše živote da se naprosto pitam kako sam živela bez njega.
Moje svako jutro započinje osmehom i istim se završava.
Relja je već sada fantastičan otac koji mu ugađa u svakom segmentu. Pa ga češka, pa mazi, pa kupa, pa presvlači, pa ljubi i gnjavi. A moj dragi dečak se ili smeje ili spava.
Najlepši osećaj mi je kada posle tuširanja uđem u sobu a Relja leži na krevetu, a Noa na njegovim grudima. Milina koja me u tom momentu oblije ne može da se nadmaši.
To su moji momci.
Moje snage i osmesi.
Moje sve.
Do skoro sam mislila da niko nije vredan toga da ja svoj život dam za njega. Ali Noa i Relja su posebne priče.
Relja svaki slobodan trenutak provodi sa nama, a i posao je sveo na minimum bar dok je Noa mali. Mama, Hana, pa čak i ovi ludi momci svi mi pomažu. I svi su van sebe od sreće.
Luci je bio razdražljiv kada sam rekla da beba ne nosi ime po njemu al brzo ga je prošlo i neverovatno ga je zavoleo.
Matea je luda kao struja. Jedan od mnogobrojnih, zaista prelepih poklona, je bila minijaturna verzija durex kondoma. Rekla je da mora od malena da se uči zaštiti. Relja je prevrtao očima, a ja sam se smejala.
Sve u svemu. Ovo je najlepših mesec dana mog života.
Polako al sigurno smo završili sređivanje njegove sobice i sada je samo dopunjujemo igračkama. Jedva čekam da poraste i da se igra sa njima. Nisam sumnjala da su kola na daljinski za Relju...Ali dobro, on je rekao da je to za Nou i poštujem.
Pršutica moja rođena se malopre probudila. Presvukla sam ga te smo krenuli zajedno u prizemlje kod Relje.
"Tata vidi ko nam se probudio!"
Malo glasnije sam rekla dok sam silazila u dnevni boravak.
"Dođite u dnevni."
Viknuo je kao odgovor.
Polako sam ušla igrajući se sa Noinim rukicama ni ne primećujući išta oko sebe.
Al kada su viknuli:
"Srećan rođendan!"
Živa sam se spresekla.
"Rođendan?"
Zbunjeno sam pogledala oko sebe u našu porodicu. Na stolu ispred njih je stajala torta sa svećicama broj trideset dva. Da, toliko sam stara!
"Srećan rođendan ljubavi."
Relja mi je prvi prišao te me je poljubio.
Ja sam totalno smetnula sa uma da je meni rođendan danas.
"Hvala!"
Kroz osmeh sam rekla i dalje ne verujući da sam ja tako nešto zaboravila.
"Od osobe koja probija mozak mesec dana unapred o rođendanu, počela si da ga zaboravljaš. Majčinstvo je čudo!"
Mama mi je prišla druga te me je zagrlila.
"Srećan rođendan sunce moje!"
"Hvala ti!"
Posle nje ostatak porodice mi je ponaosob čestitao.
"Pogrešili ste brojeve."
Namignula sam im.
Polako sam prišla torti te sam zamenila redosled brojevima.
"U duši i dalje imam dvadeset i tri."
Srećno sam pomazila Nou po glavici dok su mi se svi smejali.
"Ne bih voleo da ti se te godine vrate."
Relja je odmahivao glavom prinoseći mi tortu da bih dunula svećice.
"Zašto?"
Zbunjeno sam ga pitala, a on se nasmejao.
"U tim godinama si me mrzela."
"Pa dobro ljubavi, ja ništa ne bih menjala što se tiče nas."
Sada je red bio na mene da se nasmejem.
Zatvorila sam oči te sam udahnula duboko.
"Želim da ova sreća potraje večno" - u sebi sam rekla te sam ugasila svećice.
"Iskreno, ni ja."
Spustio je tortu na sto, a Hana mi je brzo prišla.
"Dođi kod tetke oči moje!"
Uzela mi je Nou iz naručja te je krenula da mu ljubi rukice.
"I znači tako. Ćutali ste da ste ovde dok nisam sišla."
Odmahivala sam glavom dok sam se smeštala između tate i Renata.
"Relja nam je rekao da spavaš, nismo hteli da te budimo."
Mama mi je odgovorila, a ja sam klimnula glavom.
"Odlučio je da spava preko dana."
Prstom sam pokazala na Nou.
"Pa sam i ja ugrabila priliku malo da se komiram."
Iskreno dodam.
"Kako se snalazite sa bebom?"
Tata nas upita.
"On je duša. Toliko je miran da bukvalno sve možeš da pozavršavaš i dok je budan i dok spava. A plus se ne budi uveče."
"Al nam je zato budilnik u šest ujutru svako jutro."
Relja doda, a ja se nasmejem.
"Iskreno bolje šest nego tri."
"Ja oka od vas nisam sklopila."
Mama je krenula da se žali.
"Od tebe Rea pogotovu."
"Pa kada sam bila živahna beba."
Branila sam se.
"Onda je Noa na Relju miran."
Vuk se ubacio.
"Sigurno."
Počela sam da se smejem, a Relja me je kobojagi prekorno pogledao.
"Slavljenice!"
Lucijanov glas se prolomio hodnikom i to preko zatvorenih vrata.
Ustala sam te sam krenula da ih otvorim.
"Mačko srećan rođendan! Uskoro ćemo da te prepariramo koliko si stara!"
Čim sam ih otvorila krenuo je da me bombarduje.
"Punim dvadeset tri Lucijano, nisam stara."
Zafrkavala sam i ja njega, a on se sav pogubio dok se izuvao u hodniku.
"A ja mislio da sam kroz kapiju prošao, a ono vremeplov! Mislim jeste je sudija doterao pomislio bi čovek da je stvarno neka mašina za vraćanje u prošlost. Al' kada smo kod doterivanja sudija te je doterao do savršenstva! Sijaš!"
Pričao je sto na sat, a ja sam se smejala iz sve snage.
"Ne smej se, ozbiljan sam."
Udario me je po ruci te se primakao.
"Zar je tako dobar u krevetu?"
Tiho me je upitao pun znatiželje.
"I bolje nego što misliš."
Odvalila sam da se smejem. Ja njega nikada neću shvatati ozbiljno.
"Meni je ovih par meseci bilo užas. Hoćeš da mi ga pozjamiš na jedan dan? Samo da se malo kovarnem odmah ga vraćam."
On je lud! Suze mi na oči idu, a on mrtav ozbiljan.
"Šta da ti pozajmi?"
Kako smo očuli Reljin glas oboje smo se okrenuli. Stajao je ispred nas s rukama u džepovima i smešako se.
"Te..."
Lucijano je započeo, al sam ga ja prekinula u pola reči davajući mu doznanja da je dosta šale.
"Termometar. Njegov je crkao pa se nervira jer ne zna tačnu temperaturu u stanu."
Brzo sam izvalila, a Relja je počeo glavom da odmahuje. Nije progutao priču al šta ću kad ne znam da ga lažem.
"Lucijano taman si na tortu došao. Voliš je, zar ne?"
Relja ga upita, a on digne obrve.
"Ako ima beli preliv ne smem da odbijem."
Namignuo mu je.
"Nema beli preliv, al zato ima crveni. Uđi, slobodno."
Izmaknuo se za korak dok je Lucijano polako prolazio pored njega.
"Mogli bismo posle da ga napravimo!"
Dobacio je.
"O rodbina je tu! Zdravo! O! Noa, srce moje dođi kod ujka Lucija!"
Čula sam ga i u hodniku kako priča te sam se nasmejala.
"Šta je tražio?"
Relja me je tiho upitao kada sam došla do njega.
"Termometar."
I dalje sam stajala pri tom stavu.
"Rea..."
Smeškao mi se.
"Tražio ti je beli preliv, šta misliš da je onda meni?"
Namignula sam mu te sam prošla pored njega ulazeći u dnevni boravak.
"Može li večeras Klara da čuva Nou?"
Brzo me je upitao nesvestan da je bio glasan te da su ga svi čuli.
"Rado!"
Mama se oglasila iako joj je bilo ovo smešno.
Ošinula sam Relju pogledom te sam se okrenula ka njima.
"Nema potrebe mama, al hvala."
"Ja se javljam muža da ti čuvam!"
Luci je punih usta progovorio te nas je sve nasmejao.
"Nema potrebe Lucijano, al hvala."
Relja me je imitirao dok se smejao.
Bože koliko samo volim ovog čoveka.
••••
Polako otvaram vrata od sobe te unutra zatičem svoj, od skoro, najomiljeniji prizor.
Moja dva muškarca leže na krevetu i čekaju me.
"Vidi sine ko je došao."
Relja mu je tiho rekao, a on mu je gugutao na grudima.
"Zašto još uvek ne spava?"
Zabrinuto sam upitala dok sam se pela na krevet.
"Samo što se probudio, zato sam ga i uzeo iz krevetca."
"U redu."
Prišla sam te sam poljubila prvo Nou u obraz i stomačić, a potom i Relju al u usne.
"Želim da ovo traje zauvek."
Ušuškala sam mu se u zagrljaj te sam jednu ruku stavila Noi na nogicu.
"Ne mogu da ti obećam da će Noa zauvek biti beba ali mogu da ti obećam da ću ja zauvek biti sa tobom i da će svake godine, ako budeš želela, biti beba."
Tiho je rekao dok mi je nosem lagano prelazio preko mog.
"Šta mi više od toga treba?"
Osmehnula sam se dok sam polako uzdisala.
"Hvala ti za najlepši poklon."
Prošaputala sam dok sam gledala u Nou kako je već zaspao.
"Džaba sve što ti novcem kupim kada ovo ništa ne može da zameni."
Spustio je svoju ruku preko moje, koja je sada počivala na Noinom stomačiću, te nas je tako pokrio i ujedinio.
"Tačno tako. Mir, sreća i ljubav su jedino što mi je potrebno u životu."
"Znači Noa, ja i još dece."
Nasmejao mi se, a ja sam klimnula glavom.
"Za sada samo vas dvojica."
Sklopila sam oči duboko udišući njihove mirise.
"Srećan rođendan draga."
Prošaputao je ostavljajući mi poljubac u kosu.
"Hvala ti ljubavi."
Isprepletala sam nam prste te sam se prepustila miru i tišini.
Ovo je raj na zemlji.
Potpisujem.
ESTÁS LEYENDO
Završna reč
RomanceNeki ga nazivaju i Večni grad, al' Reu Rossi Rim podseća na okove koji je teraju u njemu da ostane. I ako radi posao iz snova, zastupa i brani nevine, a sa pobedonosnim osmehom na licu optuženom servira najduže kazne, tu postoji jedan problem u vidu...