Završna reč

56

Rea
Rossi

- pet dana kasnije -

"Izvoli sok."
Nasmešim se Hani koja je kao loptica sedela na fotelji i smrknuto me gledala jer nije mogla ništa alkoholno da pije.
"Je l' bar od kupine?"
Upita me dok uzima čašu iz moje ruke, a ja klimnem glavom.
"Da te podseti na ukus vina."
Poljubim je u obraz, a on me očeše jezikom. Uvek je to radila da bi me izludela.
"Nezrelost ti ne prolazi s trudnoćom."
Obrišem obraz rukom dok se ona pokvareno smeškala.
"Rea, dolazi li tigrić na žurkicu?"
Lucijano mi se, bukvalno, obesi o leđa kako se udaljim od Hane. Napravila sam kućnu sedeljku, tako da je nazovem, da se malo opustimo, pa sam sve pozvala.
"Dolazi ti tigrić, bez brige."
Namignem mu trudeći se da ne prevrnem očima. Teško će biti gledati kako mi najbolji drug muva dečka ali makar znam da je Relja definitivno protiv Lucijana u svojoj blizini.
"Op, znači biće svađa večeras."
Priđe i Matea do nas, a ja odmahnem rukom. Neću se truditi bar večeras da glumim da ga mrzim.
"Potrudiću se da držim jezik za zubima."
I van njegovih usta negde u ćošku ako bi bilo moguće.
"Još to da vidim i sve sam videla."
Smejala se tapšajući me po ramenu. Videćeš.
"Imaš li nešto jače da se pije?"
Renato povikne nadglašavajući muziku, a ja podignem palac.
Iz vitrine izvadim flašu viskija i konjaka te to spustim na sto.
"Idem po pivo i čaše."
Kažem im te se uputim ka kuhinji gde je Dominik telefonirao.
Iz frižidera izvadim četiri piva te podignem obrve gledajući u svog brata.
"Adriana."
Oblikuje usnama, a ja raširim oči.
"Pozdravi je."
Kažem tiše, a on se nasmeši.
"Pozdravila te Rea. Hoću. Pozdravlja i ona tebe."
Prenese mi, a ja klimnem glavom te mu pružim jedno pivo koje on prihvati. Izađem iz kuhinje te se lagano uputim ka dnevnom boravku gde su već svi, sem Relje, sedeli.
"Relja ne dolazi?"
Upita me Vuk dok stavljam čaše i piće na sto ispred njih.
"Dolazi ali je zaglavio u kancelariji duže od očekivanog."
Prećutala sam to da je zbog mene jutros otišao kasnije na posao pa sad mora to da sredi.
"Zato je najbolje ništa ne raditi."
Luci izjavi te se baci na dvosed pored Vuka koji mu se smejao.
"Zato ja radim i za sebe i za tebe. Šta će meni dete kad imam Lucijana? Te Rea daj za ovo te za ono."
Našalila sam se dok sam sedala na drugu fotelju, a Lucijano je coktao.
"Kunem vam se ona to sama tako hoće."
Teatralno zamahne rukom, a Matea mu udari čvrgu. Luci je prava napast ponekad ali ima perfektne savete.
"Je l' ovo dostava ili Relja?"
Hana se oglasi, a ja ustanem.
"Pre će biti da je dostava."
Uzela sam novčanik sa police te sam se uputila ka vratima otključavajući ih.
Ne mogu da kažem da nije stigla dostava jer jeste. Ali Relja je nosio u rukama pet velikih pakovanja pizze i flašu viskija.
"Presreo si dostavljača?"
Upitam ga dok zatvaram vrata za sobom smeškajući se.
"Malo se čovek izgubio."
Sklonio je u stranu kutinje te mi je oslobodio prolaz da mogu da priđem i da ga poljubim.
"Pazi kako se ponašaš sad."
Kroz osmeh sam mu zapretila uzimajući mu kutije iz ruku.
"Ja ću signalizirati ako budem osetio da pucam."
Podigao je ruke smeškajući mi se.
"Ulazi, pa ću ti unutra dati novac za ovo."
Govorim dok čekam da mi otvori vrata, a on cokne.
"Ne glupiraj se. Ja častim jer sam kasnio."
Zatvorio je vrata za nama te ih je i zaključao.
Ušli smo u dnevni boravak te su se svi na brzinu ispozdravljali.
"Relja od danas raznosi pizze, posao sudije pada u zaborav."
Našalim se na njegov račun dok spustam kutije na sto.
"Mm bato, evo ja sam ti stalna mušterija."
Hana se smeškala omanjoj kutiji koju sam joj pružila, te se ponovo zavalila u fotelju navaljujući na pizzu.
"Ne valja samo brzu hranu da jedeš, ugojićeš se."
Ovo mu nije trebalo. Svi su ga sažaljivo pogledali jer su znali da će Hanini hormoni krenuti svakoga časa da divljaju.
"Hoćeš da kažeš da sam sad već debela? E neću ni da jedem. Nisam gladna."
Spustila je kutiju u Mateino krilo besno prekrštajući ruke.
"To se trudnicama ne govori."
Okrenem se ka Relji koji me je upitno gledao te se on počeše po bradi.
"Dobro je znati. I nisam to mislio. Super si nego treba bebi i vitamina."
Opasan je, al' makar ume da se izvuče iz govana.
"Dobiće sutra vitamina, danas sam gladna."
Ponovo uzme onu kutiju te nastavi da jede dok su je svi gledali trudeći se da ne prasnu od smeha.
"Ja i dalje tvrdim da bi pizza bila lepša da si nam je ti Rea spremala."
Renato počne da me zeza dok stavlja parče u tanjir, a ja ga pogledam.
"Samo ti mene zezaj s mojim kulinarskim umećem. Da ti samo znaš kakvu sam pastu pravila, a nije bila otrovna niti zagorela, ućutao bi."
Promašem prstom dok se smeškam, a svi oko mene, sem Relje, podignu obrve.
"To si kupila sigurno."
Vuk ne da za pravo da sam nešto skuvala, a ja slegnem ramenima.
"Pitajte Relju ako mi ne verujete."
Uperim palac u njega dok grizem parče pizze, a on se za dlaku zagrcnuo.
"Možda je za nepoverovati al' ona je skuvala. Osećao se šmek neumeća."
Namignuo mi je, a ja sam prevrnula očima.
"Tigriću ne diraj mi Reu da ti ja ne bih došao."
Luci je predatorski pogledao Relju dok je ovaj širio oči. Zanimljivo.
"Odakle ti znaš dal' je Rea kuvala?"
Hana ga pita dok se davi s onom hranom, a ja se brzo ubacim da ne bi niko ništa posumnjao.
"Jer je došao po neke fascikle baš u trenutku kada je moje eksperimentisanje bilo gotovo. Pozvala sam ga da proba jer što ja da se otrujem kada može on."
"I za divno čudo, bilo je ukusno."
Relja se nadoveže, a ja se nasmešim. Neću im sigurno reći da sam skuvala jelo kako bi me pustio da idem u klub to veče. Pa posle smo jeli skoro hladno jer smo zaglavili u sobi.
"Jednom da mi pravis to jelo, hoću da probam."
Hana mi kaže, a ja klimnem glavom.
"Kada se porodiš bolje, ne daj Bože da Rea otruje bebu."
Renato opet počne da me zeza, a ja provtim glavom.
"Ja sam čuo da Tigrić kuva kao što izgleda."
Luci je oblizao usne namigujući Relji, a ja sam ciknula od smeha.
"Tigrić..."
Dominik se smejao dok je ulazio u dnevni boravak zauzimajući prazno mesto na trosedu.
"A ja sam čuo da si ti na dijeti."
Relja prokomentariše, a Luci izdahne.
"Čuo sam da se seksom troši od sto do dvesta kalorija po satu. Hoćeš li da mi pomogneš da skinem višak kilograma?"
Luci udara nisko, a crni Relja ne zna šta ga je snašlo. On bi se pre pod voz bacio nego bio sa Lucijem.
Ček...Zato sam ja smršala! Ha! E živote. Skidam kile nabacujem mišiće. Relja mi dođe kao teretana.
"Ja mogu da te zaključam u potrdum i izgladnjujem to je efikasnije."
Relja mu odgovori dok Luci skuplja oči i usne dok se malo naginje ka napred.
"Ja sam opet za moj predlog."
Namignuo mu je te se opet posvetio hrani.
"Vas dvoje ste u šemi?"
Renato izvali te nas sve kolektivno nasmeje.
"Jesu...Već mesecima."
Potvrdno klimnem glavom dok me je Relja seckao pogledom.
"Eh kamo lepe sreće!"
Lucijano teatralno podigne ruku, dok je Relja prevrtao očima. Krvi će mi se napiti što sam ga pozvala da dođe znajući da će Luci biti tu.
••••
Veče je kasnije baš lepo teklo. Smejali smo se, jeli, pili, slušali muziku, pevali. Baš je bilo puno uživanja.
U onom metežu uspela sam da se isprolivam vinom te sam brzo otišla da se presvučem. Sreća te nije bela majica jer bi bilo šteta da moram da je bacim.
Otvaranje vrata me je trgnulo te sam brzo rukom prekrila grudi okretajući se.
"Šta radiš ovde?"
Prosiktala sam kada sam ugledala Relju kako mi prilazi s osmehom na licu.
"Krenuo sam u toalet."
Govori dok me hvata za ruke i lagano ih sklanja s mojih grudi.
"Promašio si vrata onda."
Kažem dok mu nežno prstima prelazim preko brade.
"A da mi pokažeš koja su?"
Upitao me je lepeći svoje usne za moje dok me je jednom rukom hvatao za dojku. Izdahnula sam izvijajući telo ka njegovom.
"Puna je kuća ne možemo sada."
Prodahtala sam kada sam se odvojila od njega, a on je odmahnuo glavom.
"Misliš da su primetili da nas nema? Zaokupirani su muzikom i nekim Lucijanovim pričama."
Skupio je obrve dok mi je brzo otkopčavao farmerke.
"Ući će nam neko u sobu."
Govorila sam dok sam i ja njega skidala. Alkohol je samo rasplamsavao moju želju za njim.
"Bolje ne."
Zaustavio mi je ruke kada sam htela da mu skinem majicu.
"Ovo će biti brzinsko."
Spojio nam je usne dok mi je rukama brzo skidao farmerke i veš.
Ostala sam potpuno naga dok je on bio obučen.
Rukama me je uhvatio za butine terajući me da obmotam noge oko njega što sam i uradila.
Malo se pomerio u stranu te je zaključao sobu. Hvala Bogu makar nešto.
"Požuri."
Dahtala sam dok sam mu otkopčavala kajiš. Brzo ga je izvadio iz bokserica te me je jednim lakim i brzim pokretom spustio na njega sprečavajući da mi krik napusti usta lepeći usne za moje.
"Neverovatan si."
Prodahtala sam dok su nam se kukovi sve brže sudarali. Trudila sam se da ne viknem ali je baš teško išlo.
"Znam."
Ulazio je sve brže i dublje dok mi je leđa naslanjao o zid. Ljubio mi je grudi i vrat dok sam ja grizla pesnicu pazeći da se ne odamo.
Kada sam osetila da smo pri kraju zarila sam zube u njegovo rame ispuštajući prigušen zverski krik.
On je svoja usta zapušio mojom dojkom stežući me za bradavicu.
"Nisam mogao da izdržim, a da te ne uzmem."
Tiho je rekao kada je uspeo da dođe sebi posle brzinskog i silovitog orgazma.
"Vidim."
Blago sam se nasmešila te sam izdahnula. Noge su prestale da mi se tresu te sam ih spustila na pod pridržavajući se za njega.
"Večeras, kada ti svi odu iz stana, čekam te da dođeš. Ne možemo na ovome da ostanemo."
Sočno me je poljubio te je tiho otključao vrata od sobe.
"Da ponesem nešto?"
Upitala sam ga pokvareno prelazeći rukom preko svog struka.
"Samo dobro raspoloženje."
Namignuo mi je te je iz džepa izvadio maramicu, obrisao se te se lepo sredio, upasao pa izašao iz sobe ostavljajući me bukvalno razvaljenu da stojim naslonjena na zidu.
On je mašina, potpisujem.
••••
Posle brzinskog sređivanja vratila sam se u dnevni boravak te sam videla da mi neko fali.
"Ko je otišao?"
Nasmešila sam se lagano sedajući trudeći se da ne napravim nikakvu grimasu.
"Dominik je otišao i rekao nam je da žuri negde."
Hana me ravnodušno pogleda te mi objasni, a ja klimnem glavom.
"Nije mogla da se sapere fleka, pokušala sam al' džaba. Bacila sam majicu."
Pokušala sam da opravdam svoje kašnjenje, a oni su klimnuli razumno glavama.
"Jaoj slušajte novi trač!"
Luci je viknuo te je zaokupirao pažnju većine.
Htela sam da se primaknem kako bih čula, ali me je zujanje telefona sprečilo u tome.
Ustala sam te kada sam videla da me Dominik zove otišla sam u drugu prostoriju.
"Gde ti se žurilo nesrećo?"
Nasmejano se javim, al' ne nastavimo u istom pravcu razgovor.
"Adriana je u bolnici..."
Tiho je rekao, a ja sam zatreptala par puta.
"Je l' dobro? Je l' beba dobro?"
Uplašeno sam ga upitala, a on je izdahnuo.
"Ne znam...Ništa mi još nisu rekli. Čekaj."
Očula sam šuškanje te i druge glasove, ali prigušene onako.
"Nažalost, plod je mrtav."
Očula sam stariji glas i predpostavljam da je doktorev kao i i krike koji su sigurno od porodice. Jaoj, živote zašto nam ovo radiš?
"Dominiče!"
Pozvala sam ga glasnije te sam ponovo očula zujanje.
"Beba je mrtva..."
Poraženo je rekao, a ja sam se suzdržavala da ne zaplačem.
"Hoćeš li da dođem?"
Upitala sam ga brišući suze koje su mi potekle niz lice. Mom bratu je potrebna uteha sada i ja sam tu da mu je pružim.
"Molim te."
Glas mu je pukao te mi je brzo izdiktirao adresu i prekinuo vezu. Drži se mali, možeš ti to.
Izašla sam iz sobe kada sam obrisala i poslednju kap s lica te sam se okrenula ka bandi koja se nečemu smejala.
"Brzo se vraćam idem samo nešto da završim. Nemojte stan da mi dignete u vazduh."
Jedva sam se nasmešila dok sam brzo uzimala ključeve od auta.
"Sve u redu?"
Relja me upita, a ja klimnem glavom.
"Da, da."
Nasmešim se te se brzo obujem i izletim iz stana. Ne mogu da zamislim kroz kakvu bol Dominik i Adriana sada prolaze ali znam da mene boli makar upola. Koliko su se radovali bebi, koliko su bili srećni i zadovoljni...Ne znam zašto je Bog ovoliko surov ponekad. Zar je neko zaslužio da mu se gađa po nečemu najvoljenijem?
Otključala sam kola te sam se brzo smestila za volan. Hajde Rea, samo smireno. Ne smeš da se slupaš negde.
Kako sam pritisnula dugme za paljenje auta tako sam osetila neku tkaninu preko usta i nosa. Pokušala sam da se pomerim ali nisam uspela. U trenutku kada sam mrdnula glavu u retrovizoru sam uočila lika sa fantomkom, posle toga sve mi je postalo crno, a telo mi se opustilo.