Ona ga je naučila voljeti.
On ju je naučio živjeti.
_________________________________________
Novi grad. Nova škola. Novi ljudi. I potpuno nepoznato okruženje.
Samo jedna je noć potrebna da iz temelja promijeni njezin život. Samo jedan događaj koji...
Izašla sam iz auta i ugledala prekrasno uređenu vilu. Mogu reći da sam čak i ja zadivljena.
Poznavajući svoje roditelje, poznate arhitekte, nisu mogli odabrati običnu vilu. Kod njih je uvijek nešto specijalno. To je jedina osobina koja im je dobra. Drugačiji su od većine i ističu se bez imalo pokušavanja.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
"Uzmite kofere, nemamo cijeli dan." Mama nas je požurivala. "Već kasnimo na konferenciju." Pogledala je nezadovoljno na mobitel.
Uzdahnula sam znajući da će takvi biti nadolazeći dani. Njih neće biti uopće kod kuće. Ali ima nečeg dobrog u tome. Moj brat će prirediti gomile zabava jer idiot kamo god da dođe već ima prijatelje. Naravno, svugdje je popularan i veliki je ženskaroš.
I tako me ljudi znaju samo po njemu, kao Leonardovu sestru. Tako da uvijek imam nekoga za pričanje, izlazak i druženje po školi iako znam da se druže sa mnom samo zbog Leonarda. Malo mi smeta to jer nikad nisam imala prave prijatelje.
"Daj se pokreni, mami će živci ispariti, a još nismo ni ušli." Leonardo je rekao mrzovoljno.
"Izvrsno, malo predstave ne bi škodilo novim susjedima." Okrenem se prema kući preko ceste. U dvorištu je bilo dvoje djece i umiralo od dosade. "Sigurno je ovo susjedstvo mrtvo već godinama." Zaključim.
"Larisa." Mama me upozorila ozbiljnim tonom. To mi je znak da prestanem pričati inače ne znam hoću li letjeti u kuću ili izvan nje. A nisam ni ušla.
Ah, nebitno.
"Dobro." Kažem umorno i lagano se dovučem do auta.
Nakon što smo se raspakirali, a pod to se u potpunosti misli da sam ostala sama u kući s bratom i poslugom, otišla sam razgledati kuću.
I da, moram priznati da mi je soba izvanredna. Velika je i prostrana, zidovi su bijelo smeđi, ima čak i kauč kraj prozora... A tek krevet. Dođe mi da uopće ne ustanem iz njega.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Kupaonica je malena, a uz sobu mi dolazi prozor koji ći sigurno koristiti, u dobrovoljne svrhe, naravno. Kao prolaz za bijeg kad moji zabrane izlaske, treba se snaći u životu kažem ja.
Pošto smo putovali satima, odlučila sam otići spavati. Znam da mi za dva dana počinje škola i spavanje mogu slobodno baciti kroz prozor. Isto kao i volju za životom i odmaranje.
Ali, uz sve to, veselim se jer želim vidjeti kakva čuda nova škola priprema. Nikad nisam bila najbolji učenik pa se ne brinem toliko oko toga, ali imam se želju popraviti ove godine. I napokon stvoriti socijalan život.
