Problematičan

1.

Anastasia

- Nemam više pitanja Vaša Visosti.

- U redu. To je onda sve za danas. Sledeći susret je zakazan za dve nedelje sa konačnom odlukom suda. Sud se raspušta. - sudija je lupila čekićem a ja sam konačno prodisala. Još samo malo.

Ovo je užasno naporan i težak slučaj i traje već mesecima. Muž je tužio svoju bivšu ženu zbog afere ali tek nakon razvoda. Po dobijanju razvoda ona je dobila polovinu svega što on poseduje jer je tako dogovoreno predbračnim ugovorom. Razvod je prošao u miru ali je on kasnije saznao da ga je ona tokom braka varala a prikupljanje dokaza i dokazivanje prevare je išlo malo teže. U predbračnom ugovoru stoji da ako ona bude varala tokom braka pri razvodu joj neće pripasti ništa. Zbog toga ona sada mora da mu vrati sve što je dobila plus ćemo tražiti i odštetu. Ne bi ništa od toga bio problem ali on je poznati medijski mogul a ona manekenka. Novinari su nas obletali pre i nakon suđenja, sve su fotografisali a dobijanje istinitih iskaza je bilo neverovatno teško jer su se svi suzdržavali zbog straha od odmazde mogula Ričarda Krova kojeg zastupam.

- Mi definitivno idemo da popijemo nešto. Sad odmah. Pravo iz sudnice za šank jer me je ovo izbacilo iz koloseka. - moj kolega Majkl je prošaputao drmusajući nogom.

- Ova parnica me je toliko zagrejala da ću se za šankom trljati uz neku lepoticu i glumiti Ričarda Krova. - moj drugi kolega Dzekson je prošaputao još tiše neprimereno se obliznuvši. A inače je navijao za isti tim i slinio nad Ričardom. Suzan i Vanesa, naše koleginice ali dosta starije od nas su se smejale kao i uvek na naše gluposti i naravno da će nam se pridružiti u baru. Mi smo zastupali Ričarda jer smo bili najbolji u svom poslu u našem gradu bez ozbira što smo toliko mladi. Majkl, Dzekson i ja smo bili predloženi za partnere u advokatskoj kancelariji Warner & Co. a Suzan i Vanesa su već odavno bile. Nekad smo radili zajedno, nekad u paru, sve zavisi od veličine slučaja.

Pogledala sam krišom u Ričarda a on mi se blago nasmešio. Zvao me je da izađemo od prvog trenutka kad smo se upoznali. Nije krio da mu se dopadam i da želi da me bolje upozna ali naravno sve dok sam bila njegov advokat to nije bilo moguće. Sviđao se i on meni, valjda, nisam sigurna. Zbog slučaja sam ga dobro upoznala, bio je muškarac na mestu ali nije praštao kad neko pokuša da ga prevesla. Želela sam da mi se dopadne i da konačno osetim ono o čemu druge žene oko mene stalno pričaju.

Moje sestre, Maša i Sofia su mlađe od mene ali su obe udate i obe imaju bebe. Bliznakinje su ali su bile različite od malih nogu. Obe su se udale za svoje momke iz srednjih škola i sada žive sopstvene bajke. One su mi najbolje drugarice. Njihovu decu obožavam i koristim svaki slobodan trenutak da se družim sa njima. Ali se ponekad osetim tako usamljeno i bedno kad one krenu sa hvalospevima o svojim muževima a ja nemam šta da kažem na to. Nikada nisam imala momka. Čak ni u zabavištu. Nikada se nisam ni poljubila. Da ne govorim o drugim stvarima. Nije bilo u pitanju to kako izgledam pa da me niko ne želi, jer majka priroda je bila više nego darežljiva prema meni. Visinu i duge noge sam nasledila od oca tako da nisam baš patuljak kao što je moja mama, velike grudi od tetke Ane a guzu i uzak struk od mame. Riđu kosu i zelene oči sam takođe nasledila od mame. Bila sam zgodna kao Merilin Monro sa licem Odri Hepern. Izgledala sam kao jebena boginja i bila sam svesna toga. Nije bilo u pitanju ni to da sam bila uštogljena pa mi zbog toga niko nije prilazio. Nisam, bila sam relativno normalna devojka. Kad sam prešla dvadeset i petu godinu išla sam kod psihologa jer sam bila sigurna u to da sam frigidna ili da sam latentna lezbejka. Muškarci me nisu privlačili zato sam i ostala najnevinije stvorenje na svetu sa dvadeset i osam godina. Razlikovala sam one lepe i zgodne od onih manje privlačnih ali niko mi nije oduzeo dah. Razlikovala sam i one elokventne i zabavne od dosadnih kompleksaša ali nikako nisam mogla da spojim da mi se dopadne njihov izgled, njihov karakter i ponašanje. Psiholog mi je pokazivala slike manekenki u donjem vešu i određene ekplicitne scene između devojaka i posmatrala moje ponašanje. Zaključila je da nisam lezbejka. Ali nisam ni frigidna. Ona je tvrdila da su moja očekivanja skoro nerealna i da zbog toga ne mogu da nađem partnera. Odrasla sam u porodici gde su se roditelji obožavali i nisu skidali ruke jedno sa drugog. I sad kad moj otac ima skoro sedamdeset godina, ponekad uhvatim pohotne poglede između njega i majke. Želela sam to. Želela sam da budem nečiji centar sveta i da neko gleda u mene kao tata u mamu. Želela sam da imam nekoga o kome ću brinuti sa ljubavlju i žarom kao mama o tati. Želela sam strastvene svađe i slatka pomirenja. Ali nikako nisam mogla to da pronađem. Posle nekog vremena sam jednostavno odustala i rešila da definitivno neću spavati sa nekim tek onako jer znam da mi se neće svideti i da ću ostati razočarana. Zato sam čekala onog pravog pa ako ga nikad i ne nađem zabavljaću se sama jer šta je tu je. Mama i sestre su jedine na svetu znale moju situaciju. Mami je to bilo simpatično i romantično i obećavala mi je da ću upoznati ljubav svog života i da će mi on okrenuti život na glavačke a Maša i Sofia su se krstile i kupile mi vibrator za rođendan. Hvala puno.