Problematičan

22.

Anastasia

Bila sam tako umorna od neprestanih svađa, od ružnih reči, od toga da konstantno povređujemo jedno drugo jer smo dva tvrdoglava magarca. Sam bog zna koliko ga volim bez obzira na sve. Oprostila bih mu svaku ženu po cenu da me vara svakog dana do kraja mog života. On me je pre svega naučio da volim, da se brinem o nekome, da se trudim da budem bolja i da verujem bezuslovno. Dala bih mu sve od sebe. Rodiću mu i ovo dete i ako poželi još desetoro toliko će ih i dobiti. Zašto sam onda za ime sveta rekla ono što sam rekla? Zbog moje sujete? Zbog ega? Zbog čega sam ga toliko povredila? Znala sam da me Vasilij voli. Pokazao mi je to toliko puta i na toliko različitih načina. Voleo me je pre nego što sam ja zavolela njega. Zavoleo me je i pre nego što me je upoznao, samo kroz priče mog oca o meni. Sve što je radio, radio je da bi napravio okruženje za nas u kome ćemo biti bezbedni. Zašto sam ga tako povredila? Čim je iz mojih usta izašla rečenica koja nam je presudila znala sam da sam pogrešila ali mu ponos nije dozvolio da me sasluša i da mi priliku da se izvinim i objasnim da nisam tako mislila. Otišao je, pre toga mi razlupao čitav stan, odneo sve svoje stvari i više ga nisam videla ni čula niti je iko od moje porodice hteo da kaže nešto o njemu. Bila sam u lošim odnosima sa svima a to mi je povrh svega što mi se dešava jako teško palo.

Zato sam sada nakon skoro dva meseca skupila hrabrost da ga nađem i makar na silu mu objasnim šta imam jer nas dvoje ne možemo da završimo ovako. Sedela sam danima u kafiću preko puta Adversariusa i večeras je prvi put da sam ga videla. Ušao je u klub sa Ivarom i Adamom. Ućiću u njegovu kancelariju i rećiću mu da nisam abortirala njegovo dete, da nikad to ne bih uradila. I saopštiću mu da će dobiti sina. Kupila sam pre nekoliko dana plavu benkicu i kapicu na kojoj piše ,,Ja sam tatin junak". Moliću ga, ma šta god da treba ali ništa me neće sprečiti da se borim za njega.

Ušla sam u klub, obezbeđenje me nije diralo jer su znali ko sam. Otišla sam do njegove kancelarije a od tamo se čulo neko žensko stenjanje. Jebem mu mater Vasilij. Dobro, udahnula sam duboko, smirila svoje suze i disanje i trudila se da ne upadnem u kancelariju i prebijem ih uboje. Nismo zajedno skoro dva meseca, misli da sam ubila naše dete i za njega smo završena priča. Logično je da jebe usputne žene i da ima takva zadovoljstva. Muškarac je. Muškarac je koga je po njegovom mišljenju izdala žena koju voli na najgori mogući način. Na racionalnoj osnovi kapirala sam sve to ali me je idalje bolelo jer znam da je u toj kancelariji na mom mestu neka druga. No dobro, prećićemo i preko toga. Ušla sam u kancelariju bez kucanja, jer idalje sam njegova žena iako mi je svake nedelje slao dokumente za razvod. Nisam ih potpisala niti ću. Na kauču u misionarskoj pozi su bili Vasilij i ona ista riđokosa kučka zbog koje su svi naši problemi postojali. Odmakao se od nje kad je video da sam ušla, kravetina mi se iscerila i namignula i konačno skupila svoje noge.

- Šta ćeš ti ovde? - Vasilij me nije ni pogledao, obukao se i dodao garderobu Kii. Jebeno je dobro izgledala. Sva je blistala i sijala se od seksa i druženja sa mojim mužem, sve vreme mi se smešila. Sa druge strane ja sam bila hodajući mrtvak. Mučnine su me iscrpljivale, nisam dobro spavala i svaku noć sam plakala zbog njega i greške koju sam napravila. Kosa mi je izgubila živost a podočnjaci su mi verovatno bili do kolena.

- Moram da razgovaram sa tobom Vasilij...ja...

- Anastasia mislim da sam bio jasan da ne želim nikada više da te vidim u svom životu. Završili smo, odjebi mi sa očiju da te ne bih ubio sada golim rukama Razumeš? - uh ovo je bolelo. Suze su mi se slivale kao vodopad niz lice, Kia se iza njega zabavljeno cerila a u njegovim očima je bila samo mržnja.

-  Ne dok me ne saslušaš. Ne želim nju ovde jer ono što imam da ti kažem je samo između nas dvoje. - Vasilij je pogledao u nju pa u mene i slegnuo ramenima.

- Rećiću ti još samo jednom na fin način da odjebeš odavde a ako me ne poslušaš izbaciću te naglavačke. Gadiš mi se. - pljunuo je ispred mene i pogledao me sa gađenjem. U tom trenutku se neko lupanje i pucnjava čula ispred vrata, meni se steglo grlo a Vasilij je počeo da se dere. - U KUPATILO OBE ODMAH! - Kia je poletela u kupatilo, Vasilij je izvukao dva pištolja i pogurao me ka kupatilu, ja nisam mogla da se mrdnem od straha. Sledila sam se. Pomislila sam samo na dete koje nosim i da ne mogu da umrem ovako. Potrčala sam ka njegovom stolu i sakrila se ispod dok mi je srce udaralo brzo jer sam ispala potpuni kreten što sam se sakrila iza drvenog stola. Tresla sam se i znojila, mislila sam da ću upasti u šok. Načuljila sam uši ali osim udaraca i par pucnjeva nisam čula ništa.