Problematičan

18.

Anastasia

- Šta radiš sad?

- Oblačim se i istrčavam iz kuće kasnim na posao. - kao za inat uvek kad kasnim nešto glupavo mi se dešava. Upravo sad mi se uporno odvezuje kaiš na cipeli. Jebote.

- Ti nikad ne kasniš, jel sve uredu?

- Jeste Crni samo znaš noćas sam se seksala do četiri ujutru sa mužem i baš nisam mogla da se probudim u pola osam kao inače. Sve me boli, trebalo bi uskoro da dobijem, sise su mi ogromne, nervozna sam i besna. - kreten se smejao. Da baš je smešno.

- Stvarno si bila nevaljala Anastasia sinoć.

- Stvarno? Sad ćeš da pričaš neke prljavštine kako sam bila nevaljala devojčica koju ćeš zbog toga morati da istučeš po guzi dok vezujem jebenu cipelu deseti put? Idem na posao, nisam raspoložena za telefonski seks Vasilij. - kreten je umirao od smeha.

- Ne riđa, samo sam konstatovao da si zaista bila jebeno nevaljala sinoć. I rad sam da to ponovimo danas kad dođem kući. Ne mislim da te jebem na suvo preko telefona. Mada...šta misliš da svratim danas do tvoje kancelarije na jedan na brzaka?

- Da se nisi usudio jebote, ja radim, imam milion obaveza danas i gomilu sastanaka. Nemoj da se šališ sa tim stvarima Vasilij molim te.

- Auh jebote, ne brini neću se šaliti sa tim da želim da jebem svoju ženu na njenom radnom stolu. Sram me bilo kakav sam ja to kreten. - otrovno mi je bacio komentar i spustio slušalicu. Kreten se naljutio. Bilo mi je krivo jer se naljutio naravno, možda sam preterano burno reagovala ali stvarno nisam mogla da se seksam na radnom stolu. Dobro, želala sam to i fantazirala sam o tome, ali me je ipak bilo pomalo sramota jer ne znam da li bi nas neko čuo.

- Ćao Džejn. - ona mi je mahnula i jurnula da mi skuva kafu jer je videla da sam došla skoro u deset sati. Uletela sam u kancelariju, izula proklete štikle i bacila ih u kantu iz besa i otvorila svoj ormar da uzmem druge. Hvala bogu dragom da imam još jedan par u kancelariji ili bi danas glavu polomila u ovom đubretu.

- Luda noć? - šta koji? Tip je stajao na dovratku i buljio u moju guzicu jer sam se sagla da obujem cipele. Obula sam se kao gospođa i elegantno podigla. Dobro, pokušala sam to da izvedem elegantno.

- Izvolite, kako mogu da vam pomognem? - izgledao je kao neki model za odela, sav nalickan i doteran, gutao me pogledom i nacerio se. Na kraju je raskrstio svoje ruke i noge i prišao mi da se rukujemo.

- Maks Hamilton, novi partner u firmi. - opa.

- Anastasia Kozlov, drago mi je. - nije mi bilo drago, nešto na ovom tipu mi je smrdelo ali nisam znala šta.

- Zar nije Nikolajevič? - ha?

- Da, sad Kozlov.

- Udata? - nasmešio mi se i primakao korak bliže. Isuse šta je sa ovim muškarcima danas.

- Srećno udata, da. - odmakla sam se i otišla za svoj sto.

- Ne znam da li su te uputili ali moju kancelariju renoviraju tako da ćemo biti cimeri u ovoj narednih par nedelja dok se to ne sredi.

- Nije problem, ovo je moj sto i moja stolica, tu ne sediš i moje stvari ne diraš a što se ostalih stvari tiče samo izvoli. Ne pričam ujutru, ne pijem kafu sa tobom i ne ćaskamo gde smo sinoć bili sa društvom. Ne zanima me ništa što nema veze sa mnom i flertovanje prezirem. Sve jasno?

- Bilo bi da si ti moja dadilja a ja dete koje čuvaš dok mi ne dođu roditelji sa posla. No to nije tako hvala dragom bogu pa sam siguran da će naš odnos biti malo više nategnut ako planiraš da me zlostavljaš svojim nadmenim ponašanjem. A tako sam se nadao dobroj saradnji. - kreten je izašao i vratio se posle dva minuta sa svojim lap topom, zavalio se na kauč i nasuo sebi piće pa je narednih sat vremena ćutao i radio. Onda je sve otišlo jebeno dođavola. Nestala je struja u celoj zgradi, klime nisu radile i unutra je bilo pretoplo. Video poziv koji sam imala sa koleginicom iz drugog grada je pomeren za večeras. Kreten Maks je dva sata vodio privatan razgovor sa prijateljem a to me je dekocentrisalo dok sam iščitavala predmet na kojem radim. Nisam mogla ni da poručim ručak niti da odem do obližnjeg restorana jer je struja izgleda nestala u čitavom kvartu pa je na ulicama nastao kolaps jer ljudi obožavaju dramu i očigledno ne mogu da voze ako semafori ne rade. Onda je Džejn prosula kafu po Maksovim papirima a on ju je napičio toliko da se rasplakala. Pa sam ja napičila njega a njega je to ložilo jer me je gledao kao da sam parče mesa a ne osoba i shvatila sam da sa takvim kretenom stvarno ne mogu da radim. Jebeni muškarci. Onda se moj lap top ispraznio i ugasio i dokument koji sam kucala verovatno nije sačuvan. Besnela sam ja, besneo je Maks jer je i njegov lap top bio na izmaku baterije i nerviralo ga je što sam pričala sama sa sobom i psovala i da se ne bismo potukli prvog zajedničkog radnog dana on je izjurio iz kancelarije i zalupio mojim vratima iz sve snage. Duboko sam disala jer je jedan nestanak struje napravio pakao od običnog radnog dana. On je opet ušao u kancelariju a ja sam se prodrala, no to ipak nije bio on.