Problematičan

19.

Vasilij

Nikad u svom životu nisam razmišljao o sebi kao o oženjenom muškarcu. Nikad nisam razmišljao da ću poželeti da se vežem za neku ženu i budem sa njom do kraja života. Moja i Anastasiina priča nije počela iz ljubavi već dogovora i završili smo u braku. Najvažnije od svega, nikad mi ni na kraj pameti nije palo da ću biti u braku sa ženom koja me maltretira, kontroliše, ima ljubomorne ispade i stalno nešto zvoca. Preko dana, očitava mi bukvice kao neposlušnom detetu, ima apsurdne zahteve da joj donesem posebnu marku sladoleda iz prodavnice i ne smeta joj da me čeka do tri ujutru kad završim sa poslom jer je meni usput. Zlostavlja me sa svojim porodičnim ručkovima vikendom a ako odbijem da posetim njene roditelje makar jedanput nedeljno ona mi udari veto na seks i ignoriše me. Anastasia je jebeni diktator a ja to jebeno volim jer ima nešto posebno u maloj bahatoj veštici. Preko dana glumi ludilo i šefuje mi ali zato svaku noć dobije po guzici i bude mirna kao mala maca jer od previše orgazama do kojih je dovedem ne može da sastavi smislenu rečenicu.

- Malac saberi se. - prenuo sam se iz ramišljanja o tome kako sam jutros tucao Anastasiu na zadnjem sedištu mog auta i to u podzemnoj garaži tržnog centra. Nervirala me je od ranog jutra, nije prestajala da vergla oko predstojeće novogodišnje zabave koju pravim i kako nema jebenu haljinu iako ima čitavu sobu sa haljinama i cipelama. Do proslave ima više od dvadeset dana i još uvek nismo našli smeštaj za božićne praznike koje smo planirali u nekoj kolibi a ona razmišlja o novoj godini. Zato sam se lepo uparkirao i naredio joj da sedne na mene i dovede nas do vrhunca a kad je svršila samo se smešila i konačno jebeno ućutala. Dobio sam i poljubac na izlasku iz kola i čestitao sam sam sebi. Njen otac se mrštio na mene dok sam razmišljao. Sedeli smo u njegovoj radnoj sobi u tri popodne u subotu i iako sam mogao da zamislim milion različitih načina kako bih bolje proveo ovaj dan ja sam sedeo i pio sa njenim ocem koji me je gledao kao da će mi pobiti pola familije jer bi me u suprotnom Anastasia maltretirala celu sledeću nedelju. Ipak je njena želja za mene zapovest.

- Sabran sam Arsenij.

- Ne bih rekao. Kako napreduje brak moje ćerke i tebe?

- S neba pa u rebra ha Arsenij?

- Jebeno pojma nemam ni šta to znači. Dozvoli mi da preformulišem. Anastasia se čini srećnom a zbog toga računam da si ti odgovoran. Kad ću dobiti unuke?

- Vidi Arsenij, ne mogu tek tako da joj napravim dete. Mi smo kratko zajedno i ne volimo se da bi... - podigao je ruku i prekinuo me.

- Misliš ti nju ne voliš? - dalo bi se diskutovati o tome kakva su moja osećanja prema Anastasii ali sigurno ne bih to radio sa njenim ocem.

- Nisam to rekao ali neka bude. Ne volim je. A bogami ne voli ni ona mene. - slegnuo sam ramenima a on mi je podigao nadrkano jednu obrvu. Šta je sa njim jebote?! Dobro, to je bilo više retoričko pitanje, svi Nikolajeviči su opičeni, samo svako na svoj način.

- Rekla ti je to?

- Da me ne voli? Ne baš jer nismo razgovarali o tome ali budi siguran da me ne voli.

- Jel te maltretira po čitav dan?

- O da.

- Jel ti stalno govori šta da radiš i kako da se ponašaš?

- Da.

- Jel zbog tebe radi neke stvari koje inače ne bi, na primer kao što je naučila da kuva?

- Da ali to nije...

- Ona te voli dečko. Ne znam zašto iskreno, jer mi ne deluješ ništa posebno... - hvala kurcu. - ... ali te voli. Znam svoje dete i znam da te voli samo ne sme to da ti prizna. Ovako ćemo. Ili ćeš joj izjaviti ljubav ili ćeš prekinuti sa njom šta god da radite.