Problematičan

28.

Anastasia

- Dušo previše mu popuštaš.

- Jao mama dokle ćemo više voditi ovakve razgovore? Kaži mi. Ili mi kaži sada šta imaš i nikad više. Umorna sam, Maks je mali i zahtevan, prolongiram non stop vraćanje na posao jer ne mogu da se odvojim od njega i za šest meseci koliko dete ima nisam izašla iz kuće nijednom bez njega osim kad sam išla kod doktora. On više ni ne spava u krevecu. I ti misliš da su meni važni Vasilij i Kia? Kako da ne. Veruj mi da na njih ponekad gledam kao na spas a ne na trljanje ko zna čega na moj nos. Nisu nova vest nego stara i znam sve već skoro godinu ipo dana koliko nismo zajedno. Zašto tebi to toliko smeta?

- Smeta mi jer si moje dete i vidim da patiš. Pogledaj na šta ličiš Anastasia, imaš manje kila nego kad si ostala trudna i frizura ti je grozna.

- Nemam manje kila a i frizura mi nije grozna. Prelepa sam samo ti nisi navikla da sam ofarbana.

- Dušo volim te ali ličiš pomalo na starletu. - počela sam glasno da se smejem a onda je i mama popustila i smejala se i ona. Imala sam istu kilažu kao pre trudnoće ali sam bila izvajana čitava jer sam radila jogu i vežbe od kad se Maksimilijan rodio. Nisam znala kako da popunim vreme kad mi se ne spava a sve obaveze bih završila tako da sam trenirala. Kosu sam malo skratila na stepene i iz dva puta je ofarbala u svetlo plavu sa pramenovima. Izgledala sam kao jedna od onih preplanulih surferki iz Los Anđelesa i delovala sam mlađe ali se meni sviđalo. Nikad nisam farbala svoju riđu kosu, ali nekako sam osetila da je vreme za promenu i zapravo sam baš bila zadovoljna. Pih zadovoljna, bila sam zgodna i lepa kao neka jebena manekenka. Mama je pričala gluposti. - Kad se oni vraćaju?

- Večeras, možda su i došli ne znam. - ustala sam sa stolice i bacila pogled preko ograde ka njihovom dvorištu. Mesec dana nakon što sam se porodila Vasilij je rekao da će se on i Kia preseliti negde bliže meni. Bilo mi je ok tako, on je hteo često da viđa sina, a živeli smo prilično daleko i puno vremena je gubio u saobraćaju. Nisam očekivala da će se useliti u kuću odmah do moje. Bila je ogromna, na dva sprata i imala je dva bazena. Bila sam možda malo iznervirana jer su baš toliko blizu ali vremenom sam shvatila da je to dobro, jer Vasilij može da dođe odmah ako nešto bude hitno. Dok se nisu doselili, Kia je skoro uvek dolazila sa njim kod mene kući, bili bi par sati tu a onda bi otišli. Nisam razgovarala sa njom, nije ni ona sa mnom ali nisam razgovarala ni sa Vasilijem. Sve što smo pričali bilo je u vezi deteta i to samo u par rečenica. Ja bi ih ostavila sa bebom i popela se na sprat ali bi ih čula dok se smeju i tepaju Maksimilijanu. Kia mu je kupovala garderobicu i plišane igračke a ja sam bila dobra i sve uredno oprala i poslagala u ormar. Volela je Vasilija i volela je njegovo i moje dete i ne mogu da je mrzim zbog toga. Vasilij je voleo nju a vremenom će i Maks naučiti da je ona tu, ide uz tatu i poštovaće je a i verovatno voleti. Jebiga. No dobro, pošto volim svoje dete želim da bude okruženo samo ljubavlju pa ako to podrazumeva i Kiu ok. Oni su otišli pre šest dana na more negde u Evropu i danas je trebalo da se vrate a ja ću sa Maksimilijanom da idem početkom septembra dok je još uvek toplo ali nije prevruće za tako malu bebu. Sad je bio avgust i temperatura je bila nenormalna ali počelo je da pada veče, moglo je da se diše pa smo mama i ja izašle u dvorište sa malcem da pijemo kafu. Mama mi je bila broj jedan ovih meseci. Tešila me kad me umor savlada, pomagala mi u samom početku dok se nisam snašla i obilazila me je svakog dana. Kasnije kad sam se oslobodila vodila sam bebu kod njih kući. Idalje smo se okupljali subotom i nedeljom i stvarno sam uživala u tim druženjima. Sva dečica su porasla i počela da se igraju zajedno, još samo Maks da poraste da bi mogao da se igra sa njima. - Nisu još došli, možda im kasni let.

- Nek ostanu tamo što se mene tiče. - mama nije podnosila Vasilija zbog onoga  što mi je rekao i nije se trudila to da sakrije.

- Mama dogovorile smo se. Jel imate ti i tata neke planove?