Problematičan

17.

Vasilij

Sa Anastasiom nisam pričao nedelju dana. Od prošle subote kad se ponašala kao totalno razmaženo derište i otišla pre mene kući, nisam se trudio da je sretnem. Prošlu nedelju je ustala rano i vratila se kući oko ponoći a to je poslednji dan kako sam i ja bio u kući. Cele prošle nedelje je ujutru išla na posao i vraćala se kući nakon njega da bi negde predveče opet izašla na par sati. To su mi prijavili momci koji čuvaju kuću ali ja nisam bio tu jer sam spavao u klubu. Iskrivio sam se na prokletom kauču, hteo sam normalnu hranu koju sprema domaćica i da se samo izležavam uz televizor ali nisam hteo da je sretnem.

Nisam hteo da od nje napravim svoju robinju koja će me dočekivati svakog dana sa večerom i kolačima u kecelji jer sam staromodan muškarac koji smatra da je ženama mesto u kuhinji. To je ona pomislila verovatno, meni to ni na kraj pameti nije bilo. Zapravo, hteo sam da kod nje stvorim određenu želju za kompromisima u našem odnosu. Naravno da je ideja da je jebem isključivo ako mi kuva apsurdna, jebao bih je u svakom slučaju ali stekao sam utisak da je ona navikla da apsolutno sve bude isključivo kako ona želi a to ne može tako. Nisam pristalica kompromisa, obično želim da sve bude kako ja hoću ali pošto smo oboje jaki karakteri onda kod nas kompromis mora da postoji. Naravno da nije ni poslušala do kraja moju ideju o kuvanju. Nije mi toliko stalo konkretno do kuvanja koliko sam smatrao da je pravljene večere najlaganija stvar koju bih mogao da zatražim od nje a da mi ispuni i da oboje imamo osećaj da se trudimo da nam odnos uspe. Jebe joj se za to. A jebe se i meni. Obzirom da sam zbog nje i njene želje o seksualnoj monogamiji ostavio Kiu, suvog sam kurca već nedelju dana a to je nedopustivo. Kia me je zvala nekoliko puta čisto prijateljski a to mi je totalni kliše bio jer znam da se zaljubila do ušiju. Bilo mi je žao, falilo mi je njeno društvo više na prijateljskoj osnovi ali idalje sam rad da dam priliku Anastasii i meni tako da nisam inicirao opet ništa sa Kiom. Ali ako mala Anastasia nastavi da mi se ponaša kao nedozrela klinka, zanemariću koliko je dobro jebati je i naćiću sebi novo žensko društvo. Pitao sam se kad sam postao takav slepac i emotivni zeka pa razmišljam o tuđim osećanjima ali pošto nemam adekvatan odgovor nisam se više bavio tim mislima. Danas je subota, ona je kod kuće, nigde nije izlazila prepodne, tako su mi javili momci, što znači da sam se zaputio ka kući sa čvrstom odlukom da ću je pojebati odmah na vratima.

Nije je bilo u dnevnoj sobi pa sam pretpostavio da je u svojoj. Otvorio sam vrata a mala gospođica je bila u nekoj ludoj pozi naopako.

- Šta radiš? - nosila je tesne sportske helanke i top, bila je znojava i zadihana. Stajala je na rukama sa nogama uza zid širom raširenih. Meni je to bio kao zov koji nisam mogao da izbegnem. Vratila u normalan položaj i standardno lajavo mi odrusila.

- Vežbam jogu. - zavalio sam se u njen krevet dok se ona istezala i počeo da se skidam. - Šta ti radiš?

- Došao sam da jebem svoju ženu.

- Simpatično ali mislim da ona to neće.

- Neće ili ne želi?

- Neće.

- A zašto?

- Zato što je svoje potrebe zadovoljila na nekom drugom mestu. - dao sam sebi trenutak. Trenutak da udahnem i izdahnem par puta duboko kako je ne bih zadavio. Znam da lupeta gluposti ali mi to nije dobro selo čak ni u šali. Anastasia je moja žena. Jedini sam muškarac koji ju je poljubio, dodirnuo i jebao. To se ne zaboravlja i nedopustivo je da sa nekim drugim podeli sve to što je sa mnom. Nedopustivo je možda preteška reč za druge ljude ali za mene je taman. Ne mogu, neću, ne želim i najvažnije ne dozvoljavam da je takne bilo kad i bilo koji drugi muškarac umesto mene. Moja je do smrti i bolje joj je da to shvati na vreme. Posesivni seljak? Potpuno.

- Dođi kod mene Anastasia. - raširio sam ruke ka njoj. Predao sam prvu partiju i dobro sam se osećao zbog toga. Smatrao sam da smo oboje odrasle osobe i da ćemo blagovremeno pronaći zajednički jezik. Bio sam upravu. Anastasia se popela na krevet i legla preko mene. Sviđalo mi se ovo. Gledali smo se u oči i nijedno nije skretalo pogled. Nismo pričali ali mislim da smo štošta jedno drugom kroz taj pogled rekli.