Problematičan

2.

Anastasia

Suđenje je bilo završeno pre nekoliko dana tako da sam sada po obećanju sedela u restoranu i čekala Ričarda. Doterala sam se maksimalno koliko sam mogla a opet da ne ispadne da sam ulagala puno truda u izgled jer nisam želela da ostavim utisak da mi je stalo kad iskreno nije. Radovala sam se našem boljem upoznavanju i neformalnim razgovorima ali sam negde duboko u sebi znala da od ovoga neće ispasti baš ništa jer nisam osetila hemiju na samom početku. Kao da ja uopšte i znam šta je hemija.

- Predivno izgledaš Anastasia. - Ričard mi je prišao, kao pravi gospodin mi poljubio ruku i seo preko puta mene. Bio je nekoliko godina stariji od mene, doteran i negovan, nežno plavih očiju i smeđe kose. Bio je atraktivan sa atletskim telom ali mene nije ostavljao bez daha. Moj ženski trojac je cvrkutao oko mene želeći mi sreću i dobar provod jer su kako kažu imale osećaj da je Ričard onaj pravi. Ha ha.

- Hvala ti. Pa kako se osećaš sada kada je pravda pobedila?

- Uh. Skinuo sam ogroman teret sa leđa. - nasmešio se i uhvatio me za ruku preko stola a ja sam se možda malo ukočila. Nije primetio. - Nikad se nije radilo o novcu ali ona je znala šta je potpisala. Nije trebalo da me vara.

- Slažem se.

- Nemaš pojma koliko dugo sam želeo da izađeš sa mnom na večeru. - znala sam ali naravno da to nisam rekla. On je ljubazan i fin muškarac i nema potrebe da se ponašam ružno. - I konačno si pristala. Tvrd si orah lepotice. - aham.

- Pa znaś već, nije bilo profesionalno od mene.

- Da ali sad kad je naša poslovna saradnja završena daću sebi slobodu da te stalno zovem da izađeš sa mnom. Ne zameri mi ako sam direktan ali sviđaš mi se, želim bolje da te upoznam i vidim kuda nas to može odvesti. Ako se ti slažeš naravno.

- Ovaj...da naravno. I meni je drago što smo izašli. - nasmešila sam se a stomak me je zaboleo.

- Jel si uzela još neki slučaj ili ipak odmor kao što si govorila?

- Uzela sam odmor. Ostalo mi je nekoliko dana pa ću ih iskoristiti. Proteklih meseci je baš bilo napeto a... - u tom trenutku mi je zazvonio telefon. - Izvini ovo mi je poslovni broj, možda je nešto hitno. - izašla sam napolje jer je u restoranu gužva i stvarno mi nije bilo jasno zašto me zovu u devet sati uveče.

- Halo?

- Dobro veče Anastasia. - sto mu gromova. Zbog njegovog glasa mi se stegnuo stomak. Zbog toga kako je izgovorio moje ime, mračno prljavo i ravnodušno zaklecala su mi kolena. Svideo mi se osećaj jer je izazvao neku reakciju u meni. Izgubila sam se u momentu i htela sam opet da čujem kako izgovara moje ime.

- Halo? Slabo vas čujem. - dobro, baš sam jadna.

- Rekoh dobro veče Anastasia. - nasmejao se a ja ću prodisati kad se setim.

- Dobro veče. Kako mogu da vam pomognem? - znam kako bih ja volela ali hajde da pitam.

- Trebaju mi pravne usluge ali nisam mogao da dogovorim sastanak sa tobom preko sekretarice u vreme kad si ti na poslu jer ja radim noću. Na poslu sam od jedanaest uveče pa do dvanaest popodne a posle toga sposoban sam samo da spavam, nadam se da razumeš? - pitanje je ostalo da visi u vazduhu a ja sam ga slušala tek ofrlje jer sam stajala ispred restorana hipnotisana dubokim mračnim glasom i zaboravila sam da dišem. Malo sam se preznojila u mojoj crvenoj haljini a postala mi je odjednom i tesna u grudima. - Anastasia?

- Da može. Onda predpostavljam da želite da ja dođem na vaše radno mesto prepodne do dvanaest?

- Zapravo ako bi mogla da dođeš oko ponoći? Biću odmorniji a neće biti puno kasno da prođemo sva pravna pitanja oko kojih mi treba pomoć.