Budi me zvuka alarma. Odmah ustajem. Moram da se spremim. Vozač dolazi po mene za sat vremena. Trenutno je pola šest ujutru. Strahinja spava. Danas nema trening,ali zato imaju neko slikanje.
Iskreno nikad se brže nisam spremila. Malo se našminkala. Kosu sam samo počešljala. Odlučila sam da obučem prelepo belo odelo i krem štikle.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Uzela torbu i krenula. Vozač me je već čekao.
Stigla sam na konferenciju. Pozdravila sam se kolegama. Počinje konačno. Jako volim svoj posao. Nikad se nisam pokajala što sam izabrala da budem geolog.
Nekoliko sati kasnije:
Konačno je gotovo. Bilo je baš zanimljivo. Jedva čekam da se vratim za par dana u svoju labaratoriju. Trenutno je jedan popodne. Odlučila sam da odem kod momaka na slikanje.
Trenutno se nalazim ispred stadiona i raspravljam se sa radnikom obezbeđenja. Ne želi da me pusti unutra. On priča engleski a ja Nemački. Ništa ga razumela nisam. Verovatno ni on mene. Pošto vidim da Nemački ne zna,počela sam na Španskom da mu pričam. Još više se lik zbunio. Prilazi nam neka žena.
"Hallo, ist alles in Ordnung?" ("Zdravo,da li je sve u redu?"),upita me žena.
"Nein, ist es nicht. Der Herr will mich nicht zu meinem Bruder gehen lassen." ("Ne nije, gospodin neće da me pusti da idem kod brata."),odgovorim već vidno iznervirana.
"Wer ist dein Bruder?" ("Ko ti je brat.")
"Strahinja Pavlović."
Žena mi je samo rukom pokazala da je pratim. Stigli smo do fotografskog studia.
Odmah na ulazu video me Amar. Mahnuo mi je. Pored njega je bila neka žena, verovatno mu je objašnjavala nešto oko slikanja.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Nastavila sam još pravo i ugledala sam Luku kako priča sa nekim čovekom.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Nisam želela odmah da mu priđem. Posmatrala sam ga sa početka prostorije. Nakon par minuta me je ugledao. Odmah se osmehnuo i krenuo ka meni.
Bio je sve bliži,a meni osmeh sve veći. Nisam ni stigla da mu se javim on me je zagrlio. Najlepši zagrljaj. Sto posto sam se zacrvenela. Pa neću moći u oči da ga pogledam.
Stojimo ovako u zagrljeni već minut sigurno. Polako krećemo da se razdvajamo. Čim smo se razvdojili pogledala sam ga u oči.
"Hej... prelepo izgledaš.",čim je ovo rekao još više sam se zacrvenela!
"Hvala ti.",osmeh me je odavao.
"Strahinja trenutno nije tu. Dođi.", uhvatio me za ruku i krenuli smo.
Dok se Luka slikao, Amar i ja smo ga sastrane posmatrali. Ni odkuda moj brat ulazi u prostoriju gledajući u svoj telefon dok se smeška. Ok? Jel se to moj brat smeška? Zaljubio se sto posto! Prilazio nam je polako.
"Sa kim se dopisuješ?", direktno sam ga pitala.
"Valjda se prvo bratu kaže "Ćao bato,kako si?"", naravno da on odmah nešto komentariše.
"Da,da ćao. Sa kim se dopisuješ?",nećeš ti meni skretati sa teme.
"Ma vidi Lukicu modela.",skreće sa teme. Kamenovaću ga.
Luka se okrenuo ka nama i nasmejao. Šta mi radi taj dečko.
"Treba da idemo.",naravno da me je trgnuo iz misli moj divni brat. "Okej.", bezvoljno sam rekla.
Pozdravila sam se sa Amarom i zagrlila ga. Odmah sam krenula ka Luki. Zagrlili smo se. Naravno da sam se zacrvenela.
U putu do kuće je bila gužva. Ja sam se prepustila svojim mislila. Moram ga videti bar još jednom pre neko što odem nazad u Španiju.
