Daljina je situacija koja nas izaziva da rastemo, učimo i prilagođavamo se na načine koje nikada nismo očekivali. Dok odlazimo iz rodnog grada,udaljavamo od porodičnog doma, ili rastajemo sa dragom osobom postajemo svesni dubokih lekcija koje udaljenost nosi sa sobom.
Na aerodromu izgubljena u moru ljudi i prtljaga,čekam brata. Gužva je kao da je neko ispustio gomilu mrava u haos. Osećam se kao izgubljen deo slagalice. Svi oko mene stižu,raduju se zagrljaljima, ponovnim susretima. A njega nema.Počinjem da razmišljam da li je možda ušao u pogrešni avion i sada negde na drugom kraju sveta traži put nazad.
Osećam se kao da sam postala deo nekakvog eksperimenta izdržljivosti, gde je strpljenje jedino što sprečava da potpuno izludim od čekanja.
Kako li je tek onda drugima dok mene čekaju? Ako je meni ovako.
"Konačno si stigao! Mislila sam da ćeš se izgubiti!",prva reči koju sam uputila Nikoli čim sam ga videla,i uvukla se u njegov zagrljaj.
"Ma kakvi, nisam mogao da se izgubim ni da sam hteo.",pravi se važan i ako se zamalo jednom izgubio.
"Kako je prošao put?",pitala sam radoznalo.
"Sve je bilo u redu, ali moram ti ispričati jednu smešnu anegdotu o čoveku što je sedeo pored mene...",uz osmeh smo se uputili do mog automobila.
U dnevnom boravku vlada tišina kroz koju se probija samo zvuk tastature i premotavanje papira.
"Šta na kraju planiramo da radimo sa onom novinarkom?",jedini razlog zbog kog sam jedva čekala da stignem je upravo da rešim haos koji je nastao. Baš zato je Nikola došao da mi pomogne.
"Onaj Austrijski broj je njen.... Daj mi telefon da proverim nešto.",govorio je polako i smireno, ne skidajući pogled sa nekih papira. A zatim ga je prebacio na moj telefon.
"Poruke su poslate iz Splita. Velika mogućnost da je ona još uvek tamo.",rekao je, na šta sam mu uputila upitan pogled.
"Planiraš da idemo tamo da je tražimo? Zar ne postoji nešto jednostavnije? Tužba?",rekla sam mu,dok me je on pažljivo pratio.
"Za nju tužba očito ide. Prvo zbog pretnje, pa i zbog iznošenja lažnih vesti. Ali moraš sa Vuškovićem da razgovaraš.",sama pomisao na njega mi vraća trenutak kada je ova ludnica počela.
"Zašto bih?",zaista ne želim isti ishod kao prošli put.
"Vidi Nina. On je mlad. Ima tek šesnaest godina. Talentovan je baš. I pred njim je zasigurna velika budućnost. Ako ga ti sad tužiš ne znaš kakav će to ishod imati na njegovu karijeru. On je umešan u ovo sigurno. Ali ti probaj da pričaš sa njim.",samo sam mu potvrdno klimnula glavom. U jednu ruku se apsolutno slažem sa njim.
"Dobro šta planiraš da radimo?",na moje pitanje mi se osmehnuo onako kako samo on ume. I time mi dao do znanja da ima smišljen ceo plan.
"Slušam te.",rekla sam mu.
"Danas je utorak. Sad će mo dovršiti tužbu za onu. Sutra ujutru šaljemo na sud i njoj. Onda idemo da uživamo i glupiramo se napolju. Da iskoristimo dan. U četvrtak ujutru idemo u Split.",napravio je kratku pauzu i nastavio da priča.
"Zoveš Luku Vučković da završimo ovu zbrku. I onda u petak popodne idemo u Salzburg kod Strahinje.",rekao mi je svoj savršen plan,dok sam mu se samo nasmejala.
"Moram da priznam da mi se baš sviđa tvoja ideja.", dodala sam,a on se zadovoljno nasmešio.
Kroz ostatak dana smo se usredsredili na sklapanju pravnih detalja. Sklapajući tužbu sa gotovo potpunom posvećenošću. Prsti su nam neumorno klizili po tastaturama računara, stvarajući zvuk dok su se beležili svi bitni detalje. U nekom trenutku sam zastala i razmišljala kako ovoj agoniji konačno dolazi kraj.
Kroz par dana ću se ponovo naći u njegovom zagrljaju. Nakon dužeg vremena.
Uspeli smo na vreme da čekiramo karte za Split, kao i da pronađemo smeštaj u hotelu.
"Jao koliko će još ovo da traje?",počeo je da kuka ponovo.
"Nikola poleteli smo pre petnaestak minuta. Ima još da traje let.",na moj odgovor samo je nezadovoljno puhno.
Moram da priznam turbulencije jeste bilo. Ali ništa strašno. Svakako kroz par sati smo na našoj destinaciji.
I am back💅🏼
YOU ARE READING
"Poziv koji se ne odbija"
Adventure"Da li jedan telefonski poziv može da promeni sve?🤍"
