Mrisi kafe i goriva mešali su se dok sam zurila kroz prozor na međunarodnom aerodromu El Prat u Barseloni. Srce mi je ubrzano kucalo dok sam čekala na ukrcavanje. Osećam uzbuđenje,strepnju i nervozu istovremeno. Konačno, pozvali su red za let za Obalu Slonovače.
Dok je avion poletao, osećala sam kako mi stomak steže. Pogled kroz prozor otkrio mi je predivan zalazak sunca nad oblacima, prizor koji je umirio nemir koji sam osećala. Ipak, uzbuđenje nije izostajalo.
Nakon nekoliko sati leta, avion je sleteo na aerodrom u velikom gradu na putu do konačnog odredišta. Posmatrala sam živopisne zgrade i šarenilo ljudi dok sam čekala svoj sledeći let. Neočekivano presedanje nije bilo u planu, ali pružilo mi je priliku da osmotrim živahni grad izvan aerodroma.
Spremna za nastavak putovanja, ponovno sam se ukrcala, ovaj put se osećam odlučnije. Dok se avion ponovo uzdigao u zrak, znala sam da se bližim svom novom cilju.
Pre samog puta imala sam dosta emotivan razgovor sa Lukom. Hladne glave sam odlučila da odlazim na poslovni put. Posvetiću se njemu. Život ne pruža svaki dan priliku da odeš na drugi kontinent tek tako. Kada svoj cilj završim tamo vraćam se da sredim skandal koji je nastao. Neću dopustiti da mi druge zavidne osobe uništaju moj život.
Nastavak puta doneo je različite doživljaje. Susrela sam putnike raznih priča i kultura, što je proširilo na neki zanimljiv način vidik o svetu. U jednom trenutku, razgovarala sam sa parom koji je putovao u Afriku zbog humanitarne misije. Njihove priče o dobročinstvu probudile su u meni neku novu inspiraciju.
Nakon nekoliko sati, avion je konačno sleteo na aerodrom u Obali Slonovače. Topao zrak i mirisi začina dočekali su me dok sam izlazila iz aviona. Osećala sam uzbuđenje zbog novog okruženja, ali i olakšanje što sam stigla.
Izlazeći van aedromskog prostora tražim vozača koji će me odvesti do hotela u kom osedsvujem. Nisam mogla da se ne zagledan u prelepu prirodu. Sunce je polako zalazilo iza gomilu oblaka, bojeći nebo nijansama crveno i narandžaste boje.
Hotel je odisao elegancijom i luksuzom. Ogromni vrtovi ispunjeni raznovrsnim tropskim biljkama pružali su oazu mira. Visoki stubovi ispred ulaza činili su arhitekturu koja je očaravala svojom kombinacijom modernog stila i lokalnih elemenata.
Unutar hotela osoblje je veoma ljubazno. Prostrani i elegantno uređeni hol otkrivao je sjajnu kombinaciju lokalnih umetničkih dela i svetski poznatih detala. Klimatizovana svežina je pružala dobrodošlicu posle vrelog vazduha napolju.
Nisam očekivala da će hoteli u Africi biti popud onih velikih Evropskih sa pet zvezdica. Uzela sam istraživati svoju sobu, ugledala sam predivan pogled na plažu i more kroz prostrane prozore. Krevet sa svilenim pokrivačem privlačio je pozornost u središtu elegantno uređene sobe, a diskretno osvjetljenje stvaralo je opuštajuću atmosferu.
Nakon kratkog vremena odmora uzela sam da se javim svojoj porodici. Mami, Strahinji i Luki sam napisala da sam stigla u hotel i da je sve u putu prošlo odlično. A Nikolu sam pozvala. Trebao mi je iskren i opuštajući razgovor.
"Stigla si seko.",odmah mi se javio sa najlepšim osmehom na svetu.
"Jesam, sve je super prošlo. Odlučila sam nešto za ono. Tužbe su spremne, zar ne?", nije mi ništa odgovorio jer su mu usta bila puna kroketa,samo mi je klimnuo glavom.
"Uglavnom tako spremne tužbe skolonite sa strane. Ja ću sa njima raditi kad se vratim.",uputio mi je čudan pogled.
"Što tako? Nije valjda da se premišljaš?",odmah sam odmahnula glavom.
"Apsolutno ne. Samo želim da ja to lično uradim kad dođem. A do tad moraš da mi saznaš ko je jedna osoba sa slike i da mi otkriješ internet jednog Austrijskog broja.", dosta sam razmišljala o svemu što se desilo. Prvo ona slika,preteće poruke, iscident sa Vuškovićem u Splitu, nedokazani i bahati novinari. Sve se dešava u sličnom periodu. Slučajnost ili nameštaljka?
"Naravno šta god da treba.... E slušaj pokušavao sam juče da napravim palačinke kao ti. Ni blizu tvojih. Znači uzeo sam dva jajeta, kiselu vodu.......",počeo je detaljno da mi priča tok recepta koji je koristio. Slušala sam ga pažljivo dok nije stigao poruka od Luke. Osmeh se pojavio na mom licu. Pored krize koja nam se dešava ja ne mogu da suzdržim svoje emocije i da sakrijem svoj osmeh.
"Nikolina jel me slušaš?", začuo se moj brat blizanac uvređeno. Samo sam mu potvrdno klimnula glavom. Da me pita šta je tako nemam pojma.
"Aha jesi jesi. Šta kaže Luka?", još uvek se pravi uvređeno.
"Kako znaš da je on?",pitala sam ga pomalo zbunjeno.
"Šmeškaš se. Tako da samo pretpostavljam.", samo sam se nasmejala na ovo,nisam znala šta tačno da kažem.
Nakon razgovora sa bratom, odlučila sam da večera bude na plaži, uz zvuke talasa i blagi morski povetarc. Restoran hotela sa terasom koja se pružala prema plaži, pružao je savršeno mesto večeru pod zvezdanim nebom.
Sto je bio postavljen s pažnjom, obasjan nežnom svetlošću sveća koje su stvarale opuštajuću atmosferu. Mirisi morskih specijaliteta mameći su dolazili iz kuhinje. Šum talasa dopirao je do terase, stvarajući harmoničnu pozadinu za večernji obrok.
Uživala sam u jelima lokalne kuhinje, okuseći raznovrsne specijalitete koje je preporučio šef kuhinje. Opuštena i zadovoljna, odlučila sam da nakon večere prošeta plažom. Mekani pesak je prigušivao zvuke koraka dok sam hodala obalom.
Gledajući prema horizontu, primetila se sjajna mesečina koja se odsjavala na vodi. Noć je bila mirna, bezbroj zvezda je osvetljavalo nebo, stvarajući čarobnu atmosferu koja je obuzela svaki deo plaže.
Koliko bi volela da je on pored mene. Da zajedno delimo ovaj čarobni prizor. Ne smem da dopustim da mi drugi ljudi upravlju životom. Šta se sve zapravo desilo u zadnje vreme.
YOU ARE READING
"Poziv koji se ne odbija"
Adventure"Da li jedan telefonski poziv može da promeni sve?🤍"
