"Poziv koji se ne odbija"

13. deo

Luka pov:

Vreme je baš brzo proletelo. Našao sam se na užem spisku. Doputovao sam sa reprezentacijom u Dohu. Danas popodne igramo prijateljsku protiv Saudijske Arabije. Nešto poput pripreme pre Maroka. Jedva čekam. Uveren sam da možemo što dalje da doguramo. Da igramo srcem za zlato.

Igrači Srbije su skoro doputovali. Strahinja mi je rekao da me cela porodica dolazi. Taman ću moći da je vidim. Inače rekao sam mu sve šta osećam prema Nini. Rekao je da mu ne smeta da budemo zajedno. Ali mi je pretio šta će mi se desiti u koliko mu povredim sestru. Razumem ga. Ni meni ne bi bilo sve jedno da neko povređuje moju sestru. Pogotovo ne blizak drug.

Razmišljao sam da zovem da dođem na utakmici jer ipak igram od prvog minuta. Nisam je pozvao jer ono stigla je pre par sati. Verovatno je umorna.

Upravo pakujem zadnje stvari za utakmicu. U sobi sam sa Mariom Pašalićem. On se već spakovao. Dogovorili smo se da me sačeka da bi sišli zajedno.

"Luka, jesi gotov?",ako ne krenemo za tri minuta zakasnićemo.

"Evo sekund.",doslovno će mo trčari do ekipe da bi stigli".

"Ajde,nego jel su tvoji stigli?"

"Jesu sinoć,još se nismo videli. Dolaze sad na utakmicu. Tvoji?",i ako smo se zadnji put videli pre dve nedelje mama će po običaju da roni u suzama na tribini. Kaže da je ponosna kad Helena i ja nešto dobro uradimo pa se rasplače. Ne razumem baš. Ona kaže da ću razumeti kad dobijem svoje dete.

"Jesu,svi su tu. Jedva čekam sina da vidim. Došla ti devojka?",ima preslatkog sina koji je njegova kopija.

"Nemam devojku. Tako da ne.",začudilo me to pitanje. Nikom iz ekipe ne pričam o njoj.

"Omiljenoj plavuši? Svi smo videli stori. Ne možeš sad da se izvalačiš.",e plavušo šta mi radiš.

"A komplikovano je. Pričam ti večeras možda.",nisam raspoložen da pričam o njoj dok je ne vidim.

"Držim te za reč. Ajde sad kasnimo.",sad jurnjava do dole.

Nina pov:

Svakog trenutka treba da izađu igrači Hrvatske na teren. Toliko sam srećna što sam ovde. Prvenstveno zbog brata,i zbog njega. Pogledala sam sastav igra od prvog minuta. Inače tatu sam naterala da krene samnom pod izgovorom na mu treba da se opusti pre pravih utakmica. Jedva su nas pustili na stadion jer je čovek poneo notes i sve moguće hemijske. Dok je on njima objasnio da je komentar i more da zapisuje sve zavolela me glava. Baš me zanima koju će ocenu da mu da. Inače nalazimo se odmah iznad klupa reprezentacija i videće me sigurno.

Upravo izlaze na teren a meni srce kuca trista na sat. Čim sam ugledala broj dvadeset pet i prezime Sučić osmeh se sam pojavio na licu.

Luka pov:

Iz nekog razloga nisam toliko nervozan. Upravo izlazimo na teren. Moram da pogledam gde su moji seli.

Čekam da nas slikaju i pogledom tražim moje. Umesto njih ugledao sam nekog drugog. Nisam mogao osmeh da sakrijem kad sam je video. Došla je sa tatom. Moram da se što više potrudim na terenu. Pogotovo zbog njenog tate. Neće on dati svoju mezinicu nekom propalom fudbaleru.

Prvo polu vreme je gotovo. Nažalost nije bilo golova. Nisam uspeo da dam svoj maksimum. Znam da neću igrati drugo poluvreme,zato moram brzo telefon da nađem.

Sad kad znam da će ih Helena skloniti mogu na miru da gledam drugo polu vreme.

Nina pov:

Upravo je drugo poluvreme krenulo. Luka je izašao sa terena. Zamenio ga je Kovačić. Tata je uzeo da ocenjuje igrače i zapisuje utiske. Nisam želela da ga prekidam. Samo sam gledala. Ne razumem što njemu nije ništa upisao.

"Zanimljivo,a šta ćeš sa Sučićem? Njemu nisi ništa upisao.", naravno da sam morala da ga pitam.

"Pa vidi po meni ovo bi bilo nekih 6.6. Znači skoro sedan. On može mnogo više. Drag je on meni ali ne želim da mu na lepe oči dam sedmicu.",a ima stvarno lepe oči. Moram mu ovo reći.

"Aha,dobro."

Utakmica je konačno gotova. Hrvatska je pobedila golom Andreja Kramarića. Baš mi je žao jer su im poništili dva gola.

"Ajmo dok nema gužve.",čoveku se žuri,a ja ne mogu da odem dok ga ne vidim.

"Ajde idi me čekaj ispred moram do kupatila hitno.",niti moram,niti znam gde je.

"Jao ajde dobro.",za divno čudo odmah je otišao.

Sad još da vidim kako da odem do... Nisam ni završila misao videla sam da je krenuo ka meni. Srce je opet krenulo da mi kuca trista na sat. Krenula sam ka njemu.Koliko sam samo dugo ovo čekala.

"Plavušo, koliko mi je drago što si ovde.",toliko sam se zacrvenela a on je tako iskreno zvučao i odmah me zagrlio.

"Bio si sjajan,inače tata te je ocenio sa samo 6.6. Nije hteo da ti da sedam na lepe oči.",on se samo nasmejao a ja sam tek tad shvatila šta sam mu rekla.

"Sredićeš ti meni tu sednicu.?... Nego ovo je za tebe.",skinuo je svoj dres i dao mi ga je.

"Hvalaaaa.",samo sam ga zagrlila opet.

"Moram sad da idem. Čekaju me. Vidimo se plavušo.",poljubio me je u obraz i otišao.

Luka pov:

Otišao sam od nje sa velikim osmehom na licu. Baš sam srećan. Nisam očekivao da će doći. Moji roditelji i Helena su ispred slačionice kao po dogovoru. Nisam želeo da vide Ninu. Ne zato što se stidim ili mi je ne prijatno. Naprotiv. Poznavali su Mariju. Sa tom devojkom nikad više ne bih bio. Samo me iskoristila. Ne kažem da je Nikolina takva. Samo želim da budem siguran.