Veliko slavlje je usledilo nakon završetka Mozzart Bet Super Lige. Naslov prvaka Srbije je pripao timu iz Ljutice Bogdana.
....
Pokušavam da se razbudim dok mi Nikola prepričava kako se proveo na proslavi titule u Salzburgu. Pola ga nisam čula.
"Da li ti mene slušaš?",postavio je pitanje sa povišenim tonom.
"Mhm.",promumlam i okrenem se na drugu stranu kreveta.
"Da se za primetiti koliko me pratiš. Jel moguće da još uvek spavaš?",upita pomalo živčano.
"Da.",odgovorim mu pospanim glasom.
"Spavaj, zovem te večeras da ti ponovo sve ispričam. Idem sad tenis da igram sa ovima.",kaže.
"Bio bi red da profesiju promenite. Stalno igrate tenis. Ti lepo postaneš stjuard a njih troje propali teniseri.",prokomenarišem.
"Ma beži bre debilu mali.", očigledno mu se ne sviđa moja ideja.
....
"Jesi sigurna da ne treba da krenem sa tobom?",upitala je mama dok smo čekale čekiranja za moj let.
"Sigurna sam. Ovo moram sama da završim. Kakav god da bude ishod.",odgovorim joj. Znam koliko je zabrinuta zbog odgovora komisije.
"Koliko si porasla samo. Imam osećaj kao da sam juče u naručju nosila moju malenu plavu devojčicu. A sada te ispraćujem zbog posla.",rekla je drhajućim glasom.
"Kada tako kažeš imam osećaj da sam mnogo starija. A ne da imam dvadeset godina.",odgovorim kroz smeh.
"Vreme je da krenem.",kažem pa snažno zagrlim mamu.
"Nema plakanja ovaj put. Dolazim za dve ipo nedelje.", prokomenarišem kroz zagrljaj.
"Znaš da me može da prođe bes toga.",odgovori.
Zagrlim još jednom mamu i mahnem joj pre nego što se uputim ka avionu.
📍 Barselona 🇪🇦
Proteklih nedelja ipo dana od kad sam se vratila iz Beograda,prikupljala sam sve potrebne lekarske potvrde i pravne.
Pokušam da držim fokus na Luki dok mi prepričava neki događaj.
"Izgledaš mnogo iscrpljeno i zabrinuto.",prekinuo je svoju priču i rekao.
"Nisam.",odmahnem glavom.
"Jesi. Nemoj da se opterećuješ. Biće sve u redu.",njegova podrška mi mnogo znači. Nije ni sam svestan koliko.
"Možda da možda ne. Pusti to sad. Stižeš za tri dana.",odgovorim uz osmeh.
"Daa.", odgovori sav ponosan.
"Idem da spavam. Sutra me čeka naporan dan.",kažem mu.
"Laku noć,nastavaj se. Volim te.", odgovori kroz smešak.
"Volim i ja tebe.", odgovorim mu kroz osmeh. Pošaljem kratki poljubac,pa prekinem.
...
Naravno da pola noći nisam mogla da zaspim. Vrtela sam se po krevetu u nadi da ću uspeti. Ali ništa.
Trenutno je pet ujutru. Nakon tuširanja polako uzimam da doručkujem.
Uzela sam full da se spremim. Ako mi propada nešto na čemu sam toliko dugo radila. Bar ću da propadnem kao dama sa stilom.
Našminkala sam se, obukla crnu haljinu,bele lakirane duboke čizme. Uzela tašnu. Sve spakovala i bilo je vreme da krenem.
Stigla sam taman na vreme i čekala da me pozovu da uđem u salu.
Telefon sam skroz ugasila a tada je i sale izašla sekretarica.
"Señorita, puede entrar."(Gospođice možete da uđete),rekla mi je sekretarica i pokazala rukom na vrata sale.
YOU ARE READING
"Poziv koji se ne odbija"
Adventure"Da li jedan telefonski poziv može da promeni sve?🤍"
