"Poziv koji se ne odbija"

8. deo

Danas treba da zvanično izaberem haljinu. Nikola taman bira odelo danas. Ovaj rođendan slavimo u Italiji. Prošli smo u Grčkoj. Treba da idemo i do lokala gde ga slavimo. Generalno imamo pune ruke posla danas.

Izabrala sam haljinu. Baš sam srećna. Moj bata trenutno bira odelo.

Strahinja dolazi za četri dana. Nama je rođendan za nekih nedelju dana. Ostatak ekipe nemam pojma kad dolazi. Mama i tata bi trebalo da dođu dan pre rođendan.

Trenutno smo u lokalu. Jako mi se sviđa. Treba se samo par stvari još urediti.

"Treba da gledamo torte.",nas dvoje uvek kupimo dve torte za rođendan. Imamo isto društvo i nisu obavezne dve torte,ali uvek ih uzimamo. Naš običaj je da rođendan krene uveče oko deset sati 26.08 i da čekamo ponoć. Tačno u ponoć duvanom svećice. Prvo Nikola pa ja. Mi smo to smislili za naš deseti rođendan. I od tad uvek to radimo.

"Imaš neku ideju?",ja apsolutno ne znam kakvu bih.

"Ne,idemo do poslastičarnice."

Generalno naši da su proleteli. Sve se vrtelo oko priprema. Pre dva dana je stigao Strahinja. Mama i tata stižu za pola sata. Ostatak društva je tu negde.

Okupljamo se večeras oko pola deset. Sve je spremno. Piće,hrana, muzika.

Trenutno doručkujemo neke zdrave Strahinjine pahuljice. Baš su suve. Ne sviđaju mi se. Ali kako on kaže to će nam dati energiju. Nikad neće razumeti ishranu fudbalera.

"E zaboravio sam da vam kažem. Doći će vam dva moja druga na rođendan.",koga on to pa ima i Italiji od društva sem ovih iz reprezentacije?

"Koja dva druga.?", naravno da ja moram sve da znam.

" Nebitno,videćeš. Odoh ja po mamu i tatu. Ćao",neće da mi kaže,pa ne može tako bato. Ne ne. Bukvalno je istrčao iz stana. Koga li to sad krije.

"Šta misliš ko dolazi.",ovaj zna sto posto nešto,a neće da mi kaže. Videćete vi mene.

"Ne znam Nikola.",već me glava boli.

"Pa gde su mamini blizanci?",stigli su sad će biti još veselije. Vi ne znate kako izgleda kad se okupile cela porodica Pavlović. Pa to haos nastane.

No zanemarimo to,odmah smo prišli da zagrlimo mamu i tatu.

Nije prošlo ni dva sata od kad su stigli. Mama je ispričala sve što joj je na duši. Više je ona pričala nego mi. Mi samo klimamo glavom. Strahinja je pobegao u sobu. Tata gleda sport na televizoru. Čim je mama prebacila temu na pravo ja sam se iskrala i otišla kod Strahinje.

"Ju bre ova žena kad krene da priča ne ume da stane.", najiskrenije mišljenje.

"Apsolutno se slažem.",nije me ni pogledao. Ne skreće pogled sa tog telefona. Samo bulji u njega i smeška se.

"Nego što se ti tako smeškaš.",sumnjiv je.

"Ne bre.",mene ćeš da lažeš. Ne ide to tako.

"A ko dolazi od tvojih drugova?",moram da znam. Pa moj je rođendan. Dobro i Nikolin je. Al ono on neće da mi kaže.

"Videćeš Nikolina.", bezobrazni su.