Nakon jučerašnje utakmice nas troje smo se odmah vratili u stan. Ostatak večeri smo pričali o dve nama jako bliske osobe koje prelaze u redove Salzburga.
Jutro smo počeli običajeno na terasi uz doručka. Strahinja je jeo svoju standardnu prehranu, Nikola kroasan sa sirom i jajima,a ja salatu.
Sinoć me je Nikola naterao da instaliram neku glupu igricu da bih igrala sa njim. Objašnjavao mi je punih pet minuta. I sad se takmičimo ko je bolji.
"Ovo nije ferrrrr! Ja ne znam da igram ovo!",vikala sam uvređeno na svog brata blizanca.
"Ajde mala samo kukaš.",posle njegovih reči se čulo zvono na vratima.
Kroz samo par minuta na terasi su nam se pridružili Luka i Amar.
"Vidim ja Strale je postao kuvarica pored vas dvoje.",prokomentarisao je Amar.
"Sva sreća da neko od nas troje zna da kuva.",odgovorio mu je Strahinja na njegovu izjavu. Zatim nas pogleda popreko. Nije da mi ne znamo da spremimo nešto. Ali zašto bi pored njega.
"I kuvarice šta je danas na meniu za ručak?",upitao ga je kroz osmeh.
"Špagete.",odgovorio mu je sav ponosan.
"FUJJJ. Ja to neću jesti.",odgovorila sam mu,ne skrećajući pogled sa igrice.
"Ne voliš špagete?",upitao me je Amar začuđeno.
"POBEDILA SAM TE.",počela sam da vičem u polu šoku.
"KAKO?",sada je i on bio šokiran isto koliko i ja.
"Ne znam. Ne sećam se šta sam uradila.",odgovorim mu.
"Moje komšije imaju traumu od njih.", prokomentarisao je Strahinja kroz uzdah.
"Uglavnom ne volim špagete. Užasno mi bude muka na sam miris. Poslednji put sam ih jela kad sam imala sedam godina.", odgovorim Amaru na postavljeno pitanje.
"Ma dobro pusti špagete. Luka i ja će mo ih pojesti.",rekao je pa napravio kratku pauzu.
"Bolje pitanje je da li ostajete da gledate poslednju utakmicu za ovu sezonu i proslavu titule.",upitao je.
"Ja ostajem.",odgovorio mu je Nikola kratko i jasno.
"Ja ne.",odgovorim mu. A on i Luka mi upute upitan pogled.
"Ne?",pitao me je Luka.
"Ne.",odgovorim sasvim kratko.
"Kako to?",pitao me Nikola.
"Ide za dva dana u Beograd.",jedva čekam. Mnogo mi je falio. Prijaće mi pred komisiju.
"Zvezda? Proslava titule?",pitao je i ako je znao. Dok sam mu ja samo klimnula glavom.
"CCC. Važnija ti Zvezda od dečka i brata.", prokomentarisao je Amar ponovo.
"Dosta.", stavljam tačku na ovu raspravu. Ako se tako može nazvati. Zaista je nepotrebno. I ne vodi nigde.
Nikada sebe neću dovesti u situaciju da biram između Zvezde i nekog. Ona je najlepša stvar koja mi se desila. I ne preterujem kada to kažem.
Gospoda su se dogovorili da im Strahinja pravi špagete dok gledaju Đokovića kako igra.
Luka i ja smo odlučili da će mo izaći malo napolje pre ručka u šetnju.
Salzburg je grad koji odiše neopisivom lepotom i šarmom. Šetnja kroz njegove uske kaldrmisane ulice otkriva prelepe barokne građevine. Srednjovekovne dvorce i crkve, kao i spektakularan pogled na Alpe. Šetali smo se parkom Mirabell vrta koji sam po sebi dodaju notu mira i romantike svojim uređenim stazama, cvetnim alejama i fontanama.
"Koliko je ovde lepo i mirno.",komentarisala sam prelepi park.
"Da. Kad god sam tužan ili nervozan prošetam se kroz ovaj park. Jednostavno umiruje.", govorio je očarani o njemu.
"Ideš mi za dva dana.",rekao je pomalo sa tugom u glasu.
"Fali mi Beograd jako.",svesan je on toga. Naravno da mi je on falio. Ali tamo je ipak moj dom.
"Znam.",rekao je sasvim smireno.
"Ali ćeš mi faliti ti. Zato te očekujem u Barseloni odmah posle komisije.",rekla sam mu nakon što smo seli na klupicu.
"Kakve komisije?",upitao me zbunjeno.
"Da li ću se vratiti na stari posao. Pre više od godinu ipo dana sam zadobila težu povredu na poslovnom putu. Komisija i lekari su odlučili da tok se to ne oporavim sasvim da ne treba da idem na terene.",napravila sam kratku pauzu.
"Otišla sam na bolovanje. Ali među vremenu našla drugi posao u labaratoriji. Za svaki slučaj u koliko me ne vrate na stari posao."
"Nikad mi nisi pričala o tom poslu. Zapravo nisam znao to. Ali pretpostavljam da si bila neki detektiv,inspektor. Možda i nešto drugo vezano za pravo.",odgovori mi.
"Dobro predpostavljaš.",odgovorim.
"Nismo još uvek rešili sve oko onog.",pocetim ga.
"Znam.",na osnovu odgovora vidim da nije ni njemu baš sve jedno.
"Vidi on meni nije ništa konkretno rekao. Izđenjao je priču sto puta. Prvo je bilo kako on ne razume nervozu i ljutnju oko toga. Pa se izvinjavao. Pa rekao kako hoće pažnju da privuče. Pa devojku pravi ljubomornom.",tek sad ništa ne razumem.
"Zašto je od mene pobegao kao da sam ga jurila pištoljem?", nastavljam sa pitanjima.
"Zato što sam mu ja rekao da ti se ne približava.",jel je to iz ljubomore uradio?
"Zašto?",upitam.
"Zato što mali napravi sranje bez razloga,pa još oće dodatno da mi se mota oko devojke.", rekao je ozbiljnim glasom.
"Nema potrebe da budeš ljubomoran oko klinca.",odgovorim mu, pa zatim spustim glavu na njegovo rame. A on utisne kratki poljubac u moje čelo.
Sedeli smo u tišini i posmatrali predivnu prirodu parka i dečicu kako se igraju.
"Sačekaj me ovde dolazim kroz par minuta.",rekao je pa zatim napustio moj vidokruga.
Nakon samo par minuta, vratio se sa malim buketom od belih ruža. Znao je koliko ih volim i kako mi mogu ulepšati dan.
Ostali smo još malo da uživamo u prirodi. Šetajući uživajući u zvuku malene dečice kako se igraju i u svežem vazduhu. Ali bilo je vreme da krenemo kući. Jer uskoro igra Novak.
YOU ARE READING
"Poziv koji se ne odbija"
Adventure"Da li jedan telefonski poziv može da promeni sve?🤍"
