"Poziv koji se ne odbija"

22. deo

Godina iza mene nosi mnogo lepih stvari. Kao i one malo manje lepše. Kroz nju sam shvatila da se sve dešava sa razlogom. Svaki pad me uči novom lekciom.

Razlog mog ranijeg odlaska sa Mundijala je posao. Imala sam već zakazanog klijenta. Morala sam na teren izaći po uzorke da bih dovršila posao u labaratoriji.

Za to vreme Luka je sa ekipom bio predivno dočekan u Zagrebu. Ljubav navijača prema svojoj domovini i tim momcima je neopisiva. Zaslužili su sve to.

On je nakon toga ostao još malo sa porodicom u Hrvatskoj. Posetio je i stadion Hajduka. Mislim da većina vas zna da je on veliki Hajdukovac.

Lično meni je Dinamo Zagreb bolji tim. Ali ja ću uvek navijati samo za jedan tim...... Ostale samo podržavam.

Zbog istog tog kluba već se satima vozim. U redu sam na graničnom prelazu za Srbiju. Onda još dva ipo sata do Beograda.

Znam da će me dosta njih gledati kao budalu. Ali da, vozim već preko osamnaest sati. I vozi ću još.

I to samo iz jednog razloga.

Sutra igra moja zvezda.

Odlazim na mesto gde pronalazim svoj mir. Kakav god problem da imam,on tamo ne stane.

Moj put se odužio. Gužva na granici je bila ogromna.

Polako se parkiram ispred kuće. Mama me da ogromnim osmehom dočekuju ispred vrata.

Kada izađeš iz svoje zone komfora, porodične kuće, grada, države. Onda počneš kaviletno da radiš na sebi. Gradiš novu ličnost, karijeru, porodicu. Koliko god da je težak rastanak, shvatiš da svakog od nas čeka neka prilika koju ne smemo da propustimo. Jer život retko kad daje više njih.

Da li se kajem što sam toliko dugo vozila samo zbog jedne utakmice? Apsolutno NE. Kao što u jednoj pesmi kažemo:

Gde smo sve bili mi zbog nje
Šta sve radili mi zbog tebe
Koliko noći i dana i još gostovanja
Za nama ostaće.

Strahinja pov:

Dašanji trening je bio dosta naporan. Vežbamo i pripremamo se za novu utakmicu.

U celoj zbrci oko priprema nisam se ni ispričao sa ona dva majmuna kako treba.

"De ste debili.", jednostavno sam morao da ih pozovem.

"Zar ti već nedostajemo.",Amara kad čovek čuje odmah mu se raspoloženje promeni.

"Veoma. Vas više viđam nego brata i sestru.",i ako sam se nasmejao na ovo,zabolelo me je. Ta dva mala idiota mi jako fale.

"To jer nas puno voliš.",sad se i Luka pridružio našem razgovoru.

"Dobro je majmuni. Oćete da dođete kod mene da zajedno gledamo derbi.",pošto ja nisam mogao da odem za Beograd treba mi društvo.

"Ja dolazim. Ti Lukice?", Luka nam je samo klimnuo glavom dok je pokušavao peglati neku košulju.

"E super. Treba mi društvo dok trpim ove moje idiote kako mi šalju snimke sa severa.",baš bi voleo da sam sa njima.

"Oni su u Beogradu?", Amar me je zbunjeno pogledao,dok Luka nije pogled skidao sa pegle. Vidi se da nema pojma peglati.

"Aha. Nikola je juče ujutru stigao. A Nina je vozila preko dvadeset sati. Nije se mogla uklopiti sa avionom.",ja još uvek ne razumem kako je ona izdržala taj put.

"Ta bre nije normalna. Ajde ih dodaj u poziv da pričam sa njima. Vas dvoje ste mi dosadili.",pravio sam se da sam uvređen. Sama činjenica da se nisam čuo sa njima dva dana odmah sam ih dodao u poziv.