"Poziv koji se ne odbija"

34. deo

Poslednja dva dana u Salzburgu su baš proletela. Pokušala sam da ih iskoristim maksimalna. Što sa braćom,toliko i sa njim.

"Okej, valjda sam sve spakovala.",govorila sam zakopčavajući kofer.

"Sad kad pola stvari zaboravi.",govorio je Nikola Strahinji.

"Ma lagano. Poneće te vi u Beograd.", odgovorim im. I ako su oni svesni da će tako biti.

Pre e samog odlaska, dok smo još uvek bili u stanu. Strahinja je spustilo kofer u auto. Otišla sam do toaleta, posljednji put da obavim šta imam i suzdržim da ne zaplačem.

Čula sam poznate glasove. Mogla sam da prepostavim da su ispred Luka i Amar.

"Moramo da krenemo.",rekao je Strahinja čim sam izašla iz kupatila.

"Znam."

Otišla sam prvo sa Amarom da se pozdravim.

"Srećan put.",rekao mi je kad sam krenula prema Luki.

"Hvala.",odgovorim mu.

Uvukla sam se u čvrst zagrljaj.

"Čekam te u Barseloni. Nemoj da si pomislio da ne dođeš.", govorila sam mu kroz šapat. A on me pogledao pravo u oči. Onako posebno,kako drugi niko ne ume sem njega.

"Javi mi kad stigneš.",rekao je, i u sledećem trenutku spustio svoje usne na moje. Ali ipak nije dugo trajalo. Morali sam se razdvojiti. Bili smo svesni da ne smem da zakasnim.

Do samog aedroma vladala je tišina. Ali došao je red na pozdrav i sa njima.

"Javi se obavezno čim stigneš",rekao je Strahinja dok me je puštao iz zagrljaja.

"Vidimo se seko.",rekla je Nikola sa suzama i očima.

"Nemoj sad da me rasplačeš. Kroz mesec dana smo zajedno u Beogradu svo troje.",odgovorila sam mu.

Pozdravili smo se zadnji put. Krenula sam prema avionu, ali mi je bilo teško. Nisam se ni jednom okrenula da ih pogledam. Bilo mi je previše teško. Osećanja su počela da mi se mešaju. A suze krenule same.

📍 Beograd 🇷🇸

Konačno nakon dužeg vremena se budim u svoj sobi. Mama i tata su me juče dočekali na aerodromu.

"Tetka i teča nisu tu?",pitao je Petar sedajući na stolicu. Njegova mama i moja su sestre bliznakinje.

"Nisu,na poslu su.", odgovorim mu.

"Ti ne stižeš na utakmicu sutra?",dodam pitanje.

"Teško. Dok završim u Topoli i oprostim se sa saigračima. Proće vreme. Ali mislim da ću stići na proslavu uveče.",,odgovori.

"I kakav je osećaj kada znaš da ćeš zadnju utakmicu odigati pred odlazak iz kluba?,upitam.

"Mnogo sam srećan. Znaš i sama da sam pred odlazak u Evropu želeo da zaigra za Zvezdin prvi tim prvo.",pokušavao je da sakrije emocije.

"Znam. Gledaj to sa vedrije strane. Ideš u Salzburg kod Strahinje. To je zaista dobar klub. Moći ćeš mnogo da napreduješ. A verujem da ćeš kad tad doći u Zvezdu.",napravim kratku pauzu.

"I taman ćeš moći da mi špijuniraš dečka.",dodam uz osmeh.

"Pa jel ja idem da igram fudbal tamo,ili dečka da ti jurim?",odgovorim mi kroz osmeh.

"Pa šta fali. Bolje ti nego Strahinja. On kakav je reći će mu poslala me Nikolina da te pratim.", samo sam realna.

"Kako je Luka inače.",upita.