"Poziv koji se ne odbija"

15. deo

Uskoro krećemo na utakmicu. Treba da se šminkam. Uzimam sve od šminke. Idem kod Sofije u sobu. Zajedno se spremamo. Taman da joj pomognem oko dečaka ako treba.

"Moram hitno u DM da idem ili nešto slično.",nisam ni ušla kako treba počela sam da se žalim.

"Gde u Dohi da nađemo DM?"

"Ne znam,bilo šta. Fali mi šminka."

"Fali ti šminka? Nikolina to i ja zajedno imamo četri velika nesisera šminke. Ne će ti u kofer stati više."

"Znam al mi treba. Moram da vidim šta ću da obučem za nedelju. Fali mi i odeća. Imam osećaj kao da mi je kofer prazan."

"Gde ćeš u nedelju?",sinoć sam donela tu odluku.

"Planiram da mu idem na utakmicu."

"Nije valjda da si ti to sama odlučila. Ja prosto ne verujem."

"HA HA HA. Baš si smešna."

"Samo iskrena."

"Dobro kako god. Ali stvarno mi se ide."

"Baš se pitam što."

"Samo ti mene zajebavaj. Baš mi je juče bilo lepo."

"Znam gospođo Sučić,sad se spremajte. Ima da zakasnimo.",samo sam prevrnula očima na ovo.

Sedimo na tribini naših navijača ima dosta. Utakmica počinje svakog trena. Adrenalin kao i pritisak se jako osete. Verujemo u ove momke.

Utakmica leti kao luda. Svi smo već besni zbog Neymara. Valja se po travi. Samo što je ne pojede. Toliko sam nervozna da sam zaboravila zašto mi je brat dobio žuti karton.

Nadoknada od sedam minuta. Gubimo dva nula. Imamo amnormalno malu šansu da se preokrene rezultat.

Kraj je. Bes navijača i razoračenje se jasno vidi. Silazim sa Emom da bih smo zagrlile Strahinju. Znam da mu treba to.

"Trudio si se bato. Ponosna sam na tebe.",dok ga grlim imam osećaj da će zaplakati svakog trenutka.

"Očigledno ne dovoljno.",teško mi je da ga gledam ovakvog.

"Srećo nemoj biti tužan.",mahnula sam Strahinji i otišla. Znam da će se smiriti pored nje.

Strahinja pov:

Sama činjenica da svako od nas ima svoju sobu mi je top. Mogu da rastrim glavu sam. Pogodio me je ovaj poraz. I to baš. Ema je došla i biće kod mene sat dva. Treba Luku da pozovem da vidim kako je on. Nije ni njemu lako. Znam osećaj kad ti ne daju da igraš.

"Vidi srećo,ja tebe stvarno volim. Ali idi se kupaj. Bazdiš na nekog tvora.",čim je pomenula tvora počeo sad da se smejem kao lud. Izgledao sam kao budala neka.

"Jao koliko mi je ovo trebalo."

"Dobro šta je toliko smešno.",ona i dalje ništa ne razume.

"Pocetila si me na situaciju od skoro. Kad smo čekali širi spisak za Katar bili smo kod Luke. Odmah nakon treninga. I toliko smo se osećali na znoj,znači užas. Kako se Luka namrštio kad mu je ovaj rekao da smrdi ko tvor. Odmah je počeo da se buni nešto. I kad mu je zapretio da će mu zvati devojku. Tačnije buduću. Odmah je otišao onako sav namrgođen.",koliko sam cepao od smeha tad. Ludi su. Pogotovo Amar.

"E jeste ludaci. Nisam znala da ima devojku."

"Buduću."

"A to je?"

"Nikolina."

"Naša Nikolina? Tvoja i Nikolina?"

"Da,koja druga?",ne razumem njenu takvu reakciju.