"Poziv koji se ne odbija"

5. deo

Iskreno baš mi je teško pao rastanak sa bratom. O Luki tek da ne pričam. Grize me savest što se nismo pozdravili. Valjda ću ga opet videti.

Iskreno već par dana mi ovakve misli prolaze kroz glavu. Znam da je već nedelju dana prošlo od toga. Jednostavno ne mogu prestati misliti o tome.

Čim dođem sa posla treba kofer da spakujem. Idem kod kumova. Jedva čekam da vidim Luku i Sofiju kao i njihove male dečake. Baš ih dugo nisam videla. Nedostajali su mi. Obožavam Italiju. Jedva čekam da se Nikola vrati iz Francuske. Imam svašta da mu pričam.

Vraćam se nazad u labaratoriju da pomognem kolegi sa ispitivanjem zemlje za izgradnju stadiona. Obožavam svoj posao. Mislim da sam hiljadu puta to rekla. Ponoviću još toliko ako treba.

par sati kasnije:

Vozim se ka aedromu,gužva je. Ništa čudno. Navikla sam se. Iskreno u Salzburgu je mnogo veća gužva.

Konačno sam u avionu. Do Firence mi treba oko sat i dvadeset minuta. Sad je devet i četrdeset pet. Tamo sam u jedanaest i deset.

Upravo sam se iskrcala i uzela svoj kofer. Iskreno baš mi je brzo prošao let. Luka i Sofija me čekaju na izlazu iz aedroma.

Ugledala sam ih. Luka je odmah krenuo da mi maše,dok je Sofija poletela meni u zagrljaj.

"Bože koliko dugo te nisam videla. Pa ti svaki put sve lepša i lepša.",nije me puštala iz zagrljaja. Obožavam je.

"I ti si meni falila. I to baš.",koliko ja nju volim.

"Pa kumo.",prišao mi je Luka čim smo se nas dve odvojile. Odmah me je zagrlio.

Da putu do njihove kuće smo se toliko smejali da nas je zavoleo stomak. Dečaci spavaju. Jedva čekam ujutru da ih vidim i izgrlim.

Luka je uzeo moje stvari a nas dve smo krenule ka bašti.
Već je bilo pripremljeno naše omiljeno belo vino.
To je znak da za trač partiju.

Smestile smo se tad nam je prišao Luka.

"Dame ja vas ostavljam. Ujutru rano imam trening. Laku noć.",pozdravio se sa nama i otišao.

"Počni! Hoću detalje!",volim direktne osobe,i ako mi nije jasno na šta misli.

"O čemu ti? Kakve detalje?",iskreno nemam pojma na šta misli.

"Kako kakve? Salzburg, konferencija... Nisi mi ništa pričala. Jel si upoznala nekog od Strahinjinih saigrača?",tipičan trač parti između žena.

"Ej bre, uspori. Konferencija je super prošla. Bilo je baš zabavno. Baš mi je drago što sam bila pozvana. A što se tiče upoznavanja...", tu sam zastala i zacrvenela sam se. Mali osmeh se pojavio na mom licu.

"ZNALA SAM!",ovo je toliko glasno rekla da sam uverena da se čula od Firence sve do Salzburga.

"Jel Luka? Ili možda Amar?",čim ga je pomenula osećala sam se kao tinejdžerka kad je mama uhvati kako se drži sa simpatijom za ruku.

"NIKOLINA! ŠTA SI SE UĆUTALA BRE? GOVORI!",okej sad će definitivno probuditi celu Italiju.

"Okej okej. Lakše malo. Sve ću ti reći. Upoznala sam ih. Divni su.", toliko sam crvena bila da mi je neprijatno postalo.

"Jel Luka???",okej kako ona to zna. Samo sam joj klimnula glavom.

"KONAČNO! ZNALA SAM!",okej ova žena oće svoju decu da probudi.

"Šta si znala?",naravno da se pravim luda,kako drugačije?

"Sviđa ti se!"jel ovo bilo pitanje ili zaključak?

"Ne. Zapravo ne znam.",komplikovana sam.

"Šta bre ne znaš Nikolina? Sviđa ti se. Nemoj da pokušavaš da me lažeš! Sad hoću detalje.",zar sam stvarno providna? Jel mi se stvarno sviđa?

"Pa ništa zanimljivo. Upoznao nas je Strahinja. To veče mi se smeškao. Baš je bio sladak. Ima tako lep osmeh. O Očima tek ne pričam. Prelepe su. Onda me je sutradan zagrlio dva puta. Toliko dugo smo se grlili. Možda samo minut ali bilo je prelepo. I na kraju...",nisam ni stigla da završim od nje.

"Šta je uradio? Jel ispao kreten? Ako jeste da mu iskopam te okice!", volim kad se nastrojnički ponaša.

"Ne samo... Nismo se pozdravila pre nego što sam otišla. Tešim sebe da je tako bolje. Možda je to bio samo naš prvi i poslednji susret...",iskreno bila sam na ivici da zaplačem.

"Ej bre. Pa zašto bi bio. Nemoj da misliš tako. Videćete se opet,i još puno puta.",svakom bi želela osobu kao što je ona.

"Ne znam jednostavno tako osećam.",bila sam iskrena. Čak su mi i zuze krenule.

"Nema loših misli uveče. I nema plakanja. Ajde idemo da spavamo. Sutra nas čeka uzbudljiv dan.",krenule smo unutra već je kasno,a meni se spava.