30. deo

42 5 18
                                    

Let je trajao malo više od četiri ipo sata. Sve je generalno prošlo sasvim okej. U pojedinim trenucima su bile turbulencije.

Po samom izlasku iz aedroma prvog taksistu smo zaustavili kako bi nas odvezao do hotela u kom odsedamo.

"Uh, ne mogu više. Tako sam umoran od leta.",prokukao je pre nego što se bacio na krevet.

"Pa kako možeš da se umoriš od letenja? Putovali smo samo manje od pet sati.",kuka kao neka baba.

"Ha ha, vrlo smešno. Ali iskreno, sedenje u avionu mi je bilo prilično naporno.",ako on ovako kuka sad, kako će tek onda izdržati u petak kad budemo putovali u Salzburg.

"Ja idem u kafić sa drugaricom. Ideš sa mnom ili ostaješ ovde?",još sinoć pre puta sam se dogovorila sa Helenom da se nađemo u kafiću da se ispričamo.

"Ne. Idem da spavam.",prokukao je ponovo.



Presvukla sam se i popravila šminku na brzinu. I brzinski izletela iz hotelske sobe. Kasnim par minuta a Hel me već uveliko čeka u kolima ispred.

"Lepoto, nikada nećeš prestati da kasniš.",rekla mi je,na šta sam joj se samo nasmešila.

"Ćao i tebi. I nikad neću prestati.",dodala sam kroz osmeh.

"Kakva si imaš i na svoju svadbu da kasniš.",nastavlja sa prigovorima.

"Ma mladoženja ima da bude srećan ako se uopšte pojavim.",dodala sam,pa zatim obe prasnule u smeh.

"Mala strašna si."

"Inače pozdravila te Izabel. Pričala sam sa njom pre nego što sam krenula po tebe.",baš mi fali Iza,nisam je dugo videla.

"Hvala puno. Šta radi ona? Nisam se dugo čula sa njom.",moram što pre da je pozovem da se ispričamo.

"Trenutno je u Briselu. Završava poslednje pripreme pre nego što izbaci novu kolekciju."

Kroz par minuta smo se našle u prelepom kafiću blizu obale.

"Šta se na kraju desilo sa ono zvrzlamom? Jesi uspela da rešiš šta?",upitala je dok je polako ispijala svoju kafu.

"Svašta! Slušaj....", ispričala sam joj sve što smo saznali i mere koje sam preduzela.

"To nije mala stvar. I šta si na kraju odlučila za malog Vuškovića?", upitala je.

"Ne znam. Ja sam navodno ovde došla da pričam sa njim. I to na inicijativu mog brata blizanca. Jer kao ne znamo da li tužba može da ima posledice na njegovu karijeru.",iskreno toliko ne bih da obavim taj razgovor.

"Zaista se slažem to za karijeru. Pred malim je velika budućnost. Al opet kriv je. Umešan je svesno u to. Ne znam koliko će uticaj imati taj razgovor.", apsolutno se slažem sa njom.

"Kad smo već kod dotičnog... Okreni se polako da ne bude providno.", kad sam se okrenula imala sam i šta da vidim. Bio je u pratnji sa visokom brinetom.

"To mu je koliko znam devojka. Nisu dugo zajedno. Ali mislim da imaju par zajedničkih slika na instagramu.",devojka je zaista bila baš slatka.

"Napiši mu poruku da morate da pričate. Videće da si na par metra smo od njih. Nije valjda baš glup da ne shvati.",uradila sam šta mi je šefica rekla.

Kroz par minuta mi je stigla poruka da siđem u baštu kafića.

Tamo me je čekao on okrenut leđima.

"Oduk to da si ti htela ponovo da pričaš sa mnom?",prvi je prekinuo tišinu koja je vladala par sekundi.

"Šta ti je ona novinarka?",ne želim da okolišam, već da što pre završim sa ovim.

"Tetka od nekog daljeg strica. Nije bitno. Radila je jedno vreme u Hajduku.",ni u jednom trenutku nije hteo da me pogleda u oči.

"Šta si pokušavao da onim da postigneš?",ljutitim tonom sam mu postavila pitanje.

"Dugujem ti izvinjenje za to. Izvini. Pričao sam sa Lukom o tome.......",napravio je kratku pauzu i nastavio.

"Uglavnom obajsniće ti on.",pogledao me je u oči i samo otišao. Itekako će morati da mi objasni. I to sve.

Vratila sam se unutra kod Helene vidno iznenađena jer je Luka pričao sa njim. A to nisam očekivala.

"Šta ti je? Kako tako brzo šta bi?", imala sam osećaj kao da mi je u trenutku postavila jedno milion pitala.

"Nije mi konkretno ništa rekao. Ni ja njemu. Ali kaže da je moj Luka pričao sa njim. I da će mi on sve objasniti. I samo otišao.",pomalo zbunjeno sam joj pričala.

"Do je dobro. Nemoj se opterećivati time. U ostalom kako je Luka. Fali u reprezentaciji. Verujem mi svi su se zabrinuli kad su videli vest o operaciji.",rekla je ispijajući zadnje gutljaje kafe.

"Hvala Bogu dobro je. Hoda bez štaka sasvim normalno. Ali oporavak će još trajati.",mali osmeh mi se stvorio na licu nakon što sam završila rečenicu. Napokon stvari idu na bolje.

"To je divno. Kad ideš tamo?",pitala je sa malenim osmehom na licu.

"U petak. Taman u subotu da gledam Strahinju kako igra. To je pred poslednja utakmica za ovu sezonu.",njihov tim je prvi na tabeli i osvaja titulu prvaka Austrijske Bundeslige.

"Ostaješ na proslavi titule?",upitala je.

"Sumnjam. U planu mi je da titulu proslavim u Beogradu sa mojom Zvezdom."

Još malo vremena sam provela sa Helenicom,pa se uputila ka hotelu.



Pred sam ulazak u sobu razmišla sam kako ću zateći Nikolu kako spava. Ali on gospodin jede McDonald's.

"Naručio sam ti onu salatu što voliš.",govorio je dok je jeo svoj hamburger.

"Top,hvala. Inače pričala sam sa Lukom Vuškovićem.",na moje reči mi je samo uputio pogled kad pre.

"Rekao mi je da je pričao sa mojim Lukom i da će mi sve on objasniti. I onda pobegao, doslovno. I rekao mi je da mu je novinarka valjda tetka od nekog strica. Tako nešto. Nisam sigurna.",nije ni reč progovarao uživao je u svojoj hrani.

"U petak idemo za Salzburg, a sutra se šetamo po Splitu da izlečimo taj umor od sedenja u avionu.",samo mi se isplazio i nastavio da jede.












"Poziv koji se ne odbija"Where stories live. Discover now