"Poziv koji se ne odbija"

25. deo

Morala sam skuvati šoljicu kafe. Treba one silne naslove pročitati. Koliko ljudi umeju da budu pogani.

Za mene je novinarstvo prelep posao. Ali kad uzmem da čitam ovako odvratne naslove FUJ. Kako ih nije sramota pisati takve stvari.

Stvarno nisam nikad mislila da će o meni izlaziti ovakvi naslovi. Oni nisu svesni koliko ljudima mogu naneti problema ovakvim lažima.

Pokušavam da budem smirena dok čitam laži od sebi.

Taj jedan naslov je bacio takav pik na mene da sam ja sve sem smirena.

"SESTRA POZNATOG SRPSKOG REPREZENTATIVCA U LJUBAVNOJ DILEMI!"

Pa nećemo ovakvo. Ne ne! Ja ne dozvoljavam da neko pljuje po meni i piše svakakve laži.

Moram prvo da sredim ovog malog. Ako je on upetljan u sve ovo neće se dobro završiti. A potom da zovem advokate. Tužbu će dobiti novinari. Ne zanima me ništa.

Pošto ja ne znam kako da dođem do Vuškovića neko drugi će za mene.

"Izvini što te zivkam od ranog jutra al mi treba tvoja pomoć.",žao mi je što sam Hel morala buditi ovako rano sa ishisterisanim stavom.

"Ma nema veze. Šta treba? Šta ti je.",pričala je uspavani jutarnjim glasom.

"Nađi mi broj Luke Vuškovića kako znaš i umeš. Mediji grme sa nama u vrlo odvratnom naslovu. Neko je juče usnimio u klubu kako me je pokucao za ruku.", doslovno mi glava puca od svega.

"Au čoveče. Misliš da je umešan u to?"

"Ne znam nešto mi mnogo smrdi tu."

"Odmah krećem da ti tražim broj. Pa te zovem."

Pričala sam sa mamom i Nikolom. Sve potrebne informacije smo sačuvali,oni spremaju za novinare tužbu.

Heleni nije trebalo puno vremena da mi pronađe broj. Zapravo nam ga je dala Lorena. Joškova sestra. Zašto ga ona ima to niko ne zna. Vala ni ne zanima me.

Ja ovo moram da rešimo pre nego što odem na put.

Poslala sam mu poruku da se nađemo u kafiću udaljen par ulica od hotela.

Ulazim u kafić i pogledom ga tražim. Sedi zavučenom delu i uživa ispijajući svoju kafu.

"Izvini što kasnim nisam mogla da nađem naočare za sunce.",samo mi je klimnuo glavom. Po mom glasu se čulo da sam mnogo više od besna.

"Odkud to da si ti mene zvala da se vidimo.",tako opušteno se ponoša kao da se ne dešava ovo i njemu.

"Ja ne znam jel si svestan kakvi se sve naslovi vrte kroz medije. Moj advokat sprema tužbu za održavanje novinare."

"Zašto bih ih tužila?",jel se on zajebava samnom.

"Kako zašto?? Jel si pročuo šta pišu sve???Ne dozvoljavam da iko pljuje i laže po meni."

"Opusti se čoveče."

"Ako tebi takvi naslovi ne smetaju to je tvoj problem. Meni smetaju. I biće uklonjeni. Vidim da si mnogo opušten, ako saznam da bilo kakve veze imaš sa ovim....",toliko sam pobesnela da sam samo izašla iz kafića.

Helena je samnom. Pomaže mi da se spakujem. Večeras putujem nazad u Španiju, a već sutra sam na putu ka Africi.

"Helena ja sam uverena da je on umešan u ovo. Ali opet ne razumem zašto bi."

"Ne znam šta bih ti rekla. Nisam očekivala ovo od njega."

"Ovo se u horor pretvara. Ne znam šta da radim više.

"Srediće se sve. Opusti se malo. Bar pokušaj."

Strahinja pov:

Koga god da zovem od mojih niko se ne javlja. Neko veliko sranje se desilo samo ja o ničemu nisam obavešten.

Amar i ja smo završili današnji trening i krenuli smo ka Luki da ga obiđemo. Mnogo nam fali na treninzima.

"Dobro da li bi neko bio ljubazan da mi se javi.",doslovno ludim. Ko zna koji put ih zovem. Ako im je ovo neka fora meni nije zabavna.

"Šta bi Strajo?",i on je zbunjen koliko i ja.

"Niko od mojih se ne javlja ceo dan.",ponovo pozivam Nikolu u nadi da će se sažaliti i javiti se.

"Sva sreća pa je neko odlučio da se javi. Gde si? Gde su ostali? Zašto se niko ne javlja? Šta radite vi?"

"Ja pomažem mami da sastavi tužbe, a tata zamajava Nikolinu da ne pozove nekog od novinara onako besna. Čim pitaš sve ti znači da nisi video vesti."

"Nisam. Idem da vidim pa te zovem.", prosledio mi je link da pročitam. Vrlo dobro poznajem mlađu sestru da znam da su ovo samo laži i izmišljotine.

Sedimo kod Luke već par sati i sasvim okej se ponaša. Malo je čudan u par navrata ali ništa specijalno.

Nina pov:

Helena me vozi na aerodrom. Ništa od Beograda. Imala sam veliku želju da odem tamo pre puta.

Užasno sam besna i nervozna. Sve me ovo nervira. Onaj broj mi još uvek šalje preteće poruke. Razmišljala sam da kažem Nikoli to, ali ne želim da ga i time mučim. Dovoljno što od jutros sa mamom šalje tužbe.

"Nina..... Moraš da opustiti malo. Mnogo napeto izgledaš. Razmisli o onom što ti je mama rekla. Opusti se. Dok se vratiš sa puta sve će biti sređeno. Odlaziš na drugi kontinent, taj stres ti nije potreban tamo." , samo sam joj klimnula glavom. Nisam imala snage da pričam. Sasvim su u pravu. Ovaj stres će mi jednog dana doći glave.

Let do Barselone ne traje dugo. Noć je i većina ljudi spava u avionu. A ja oči ne mogu da skolopim ako u opšte kod kuće uspem da spavam biće super.

Luki sam napisala par poruka danas ni jednu pogledao nije.
Čim izađem iz aviona pozvaću ga. Ne mogu ovako.

Imam par minuta slobodno dok čekam vozača. Ako se ne javi ne znam šta da radim. Ja zapravo ni ne znam šta da mu kažem. Da li ja njemu treba sa se pravdam ili ne. Da li treba da ga zovem....

"Znam da si verovatno video sve ono. Ja sutra idem na jedan dugi put zbog posla. Nije se ništa desilo juče. Samo želim da veruješ meni ne oni lažima."